Koje centralne banke su tajni kupci ogromnih količina zlata?
Ukupan iznos kupovine zlata do sada u godini dostigao najveći nivo od 1967.
Centralne banke kupile su rekordnu količinu zlata u prošlom kvartalu pošto su diverzifikovale devizne rezerve, a veliki deo kupili su još uvek nepoznati kupci.
Centralne banke su u trećem tromesečju pokupovale skoro 400 tona zlata, što je više nego četvorostruko više u poređenju sa istim periodom 2021. godine, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (eng. World Gold Council – WGC), piše Bloomberg Adria. Te kupovine uvećale su ukupan iznos do sada ove godine na najviši nivo od 1967. godine, kada je dolar još uvek bio podržan metalom.
Inflacija mrsi planove
Cene poluga ove godine bile su pod pritiskom agresivnog povećanja kamatnih stopa u Sjedinjenim Američkim Državama, dok se Federalne rezerve bore sa rastućom inflacijom. To je navelo investitore u fondove kojima se trguje na berzi da prodaju ovu imovinu koja nije prinosna. Ipak, podrška je stigla iz drugih oblasti, kao što su kupci na malo u Aziji i centralne banke.
Centralne banke, uključujući centralne banke Turske i Katara, nedavno su kupile zlato, a među kupovinama nalaze se i neprijavljene kupovine od institucija, za koje je WGC rekao da, iako nije neuobičajeno, predstavljaju znatnu količinu.
Pročitajte još:
Ne prijavljuju sve zemlje redovno svoje kupovine zlata, što uključuje i neke velike kao što su Kina i Rusija.
- Ne prijavljuju sve zvanične institucije javno svoje zlatne fondove ili to mogu učiniti sa zakašnjenjem. Ne možemo isključiti dalju neprijavljenu kupovinu - navodi WGC u tromesečnom izveštaju objavljenom u utorak.
I dolar "odlučuje"
Rast globalne kupovine nakita za 10 odsto
Potražnja poluga i kovanog novca porasla je, u trećem kvartalu ove u odnosu na prošlu godinu, za više od trećine na 351 tonu. Takođe, u istom periodu, globalna kupovina nakita porasla je za 10 odsto na 523 tone, zahvaljujući Indiji. Ukupna ponuda je porasla za oko jedan odsto pošto se proizvodnja u rudnicima povećala, iako se manje reciklira.
Savet očekuje da će ukupne investicije u zlato pasti ove godine, pošto su niži ETF-ovi i manja potražnja van berzi kompenzovali za snažnu kupovinu na malo.
- Uprkos snažnoj tražnji, cene poluga se uglavnom oslanjaju na spoljne faktore kao što su makroekonomska raspoloženja i smer dolara. Plemeniti metal bio je pod pritiskom uoči odluke Federalnih rezervi u sredu - rekao je Gnanasekar Thiagarajan, direktor u Commtrendz Risk Management Services.
Spot zlato poraslo je za 0,3 odsto na 1.637,73 dolara za uncu u 12.48. u Singapuru, nakon što je u ponedeljak zabeležio pad od 0,7 odsto. Bloombergov spot indeks dolara opao je za 0,3 odsto. Cene srebra, paladijuma i platine su porasle.
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari