Umesto obveznica i akcija: Kupovina prvog srpskog digitalnog tokena možda već za par nedelja

31.05.2022

10:52

0

Nakon odobrenja Komisije za hartije od vrednosti na potezu je prvi srpski izadavač digitalnog tokena

Umesto obveznica i akcija: Kupovina prvog srpskog digitalnog tokena možda već za par nedelja
Pixabay/Gerd Altmann

Komisija za hartije od vrednosti odobrila je izdavanje prvog digitalnog tokena u Srbiji, a pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović očekuje da će tokeni kao oblik digitalne imovine i novi način investiranja zaživeti u našoj zemlji za par nedelja.

Komisija je društvu „Finspot“ odobrila objavljivanje „belog papira“ za inicijalnu ponudu 35.250 „finspot faktoring tokena“, nominalne vrednosti 1.000 dinara, a ukupne vrednosti inicijalne ponude od 35,25 miliona dinara.

Popović za Tanjug objašnjava, pošto je neophodni dokument, „beli papir“, odobrila Komisija za hartije od vrednosti, da je sledeći korak koji se očekuje da sama kompanija objavi beli papir iz koga svi potencijalni investitori mogu da vide šta je ona, čime se bavi, u šta će investirati digitalni token i koja je njena ponuda.

- Očekujemo da će se to desiti u sledećih par nedelja. Verujemo da će početak biti veoma uspešan i drago nam je što zakonski okvir koji smo postavili još za vreme kovida, kao jedan od vidova olakšica i pomoći privredi, konačno daje rezultate - kaže on.

Digitalne hartije od vrednosti

Ističe da je digitalne tokene najbolje shvatiti kao hartije od vrednosti, odnosno akcije neke kompanije koje se kupuju skoro na isti način kao i uobičajene akcije, samo u digitalnom formatu.

- Kompanija izdaje svoje akcije, odnosno tokene, koji mogu da budu vlasnički, ali i nevlasnički. U ovom slučaju ne govorimo o vlasničkom tokenu, već o ekvivalentu preferencijalnih akcija - kaže Popović.

Prema njegovim rečima proces funkcioniše tako što kompanija, odnosno „Finspot“iz Beograda, kojoj je odobreno objavljivanje "belog papira", izdaje digitalni token u vrednosti od 32,2 miliona dinara i tako prikuplja sredstva da dalje razvija svoje poslovanje.

- Držaoci tokena dobijaju token u svoj digitalni novčanik u blokčejnu i mogu da biraju da ih ulože u jednu od četiri investicione opcije koje firma nudi. One se razlikuju po datumima dospeća, po vrednosti - kaže Popović.

Blokčejn je baza podataka koja se ne nalazi na jednom mestu, već je čine manje baze (blokovi) koje su međusobno digitalno povezani, a koji sadrže informacije o digitalnim transakcijama bilo koje vrste: od vlasničkih listova, preko podataka iz knjige rođenih, do ugovora kojima se regulišu autorska prava.

Popović kaže da je u prvom ciklusu kamata između sedam i 10 odsto i da svako ko kupi digitalni token može da izabere proizvod koji mu najviše odgovara i kada investicioni proizvod dospe, oni će dobiti kamatu direktno na svoj račun a digitalni token im se vraća u njihov virtuelni novčanik.

Nakon toga oni imaju opciju ili da ponovo ulože u neki novi proizvod koji firma ponudi ili da prodaju token nazad firmi koja ga je izdala.

Tokeni nisu kriptovalute

Popović ističe da ovo otvara novi vid finansiranja za naše kompanije i da je to dobra prilika za kompanije koje nemaju veliku ekonomsku snagu i nisu dovoljno razvijene da izađu na berzu.

- To za njih znači da ne moraju više da zavise samo od bankarskih kredita i prometa koji generišu kroz poslovanje - ističe Popović.

Sagovornik Tanjuga naglašava da je neophodno razlikovati kriptovalute i digitalne tokene i podseća da su kod nas tokeni u nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti, a valute u nadležnosti Narodne banke Srbije.

Ističe da se način na koji je Srbija regulisala ovu oblast može smatrati pionirskim, pošto je reč o detaljnom, stabilnom i sveobuhvatnom pravnom okviru.

- Zato situaciju u Srbiji ne bih poredio sa iskustvima drugih zemalja jer je tamo bilo slučajeva da su kompanije izdavale tokene bez ikavog nadzora. Kod nas govorimo o firmi koja radi u potpunosti u skladu sa zakonom i sami investitori imaju potpunu informaciju o tome u šta ulažu - kaže Popović.

Sagovornik Tanjuga ističe da se kompanije dobro prilagođavaju novoj sferi digitalnog finansiranja i investiranja o čemu svedoči i veliki broj zahteva za licence za izdavanje digitalnih tokena koje su primljene u Komisiji za hartije od vrednosti.

Prema njegovim rečima, to ukazuje da će novi vid finansiranja činiti ne samo mali deo, nego većinski način finansiranja a u budućnosti se, kako kaže, može očekivati još lepih vesti kako za građane tako i za privredu, kada je reč o razvoju digitalne imovine u Srbiji.

Digitalni tokeni naročito su interesantni kao vid alternativnog finansiranja inovativnih kompanija odnosno startapa.

BONUS VIDEO

24sedam

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Izvor: Tanjug