Šta preti bitkoinu u 2022: Novi veliki pad ne zadaje glavobolje na kripto tržištu, ali…

Gubitak od dve i po milijarde dolara u 24 sata nije neko veliko iznenađenje za svetsko tržište kriptovaluta, "teško" 2.500 milijardi dolara. Da li se radi o pretprazničnoj rasprodaji ili je u pitanju neki drugi razlog, manje je bitno, jer oni dugoročniji investitori svakako su "u plusu". I pored povremenih padova, od kojih su neki bili i veoma oštri, vodeće kriptovalute su u poslednjih godinu dana zabeležile ogroman rast vrednosti.

Bitkoin, vodeća kriptovaluta, danas, i pored poslednjeg pada od pet odsto u 24 sata, od početka godine je porastao za čak 67,4 odsto. Ovaj rast bio bi fenomenalan, da još više od toga nije porasla druga kriptovaluta po popularnosti. Eterijum je, naime, sada 482 odsto skuplji nego što je bio u januaru ove godine, podaci su veb-sajta "Koinmarket kap“.

Screenshot:coinmarketcap.com

Kriptovalute “druge lige“ su zabeležile još neverovatnije brojke, pa je procentualni rast bajnanskoina 1.416 odsto, a solane 9.980 odsto. U prvih deset svi beleže rast od nekoliko stotina procenata, a jedini pad ima teter, koji danas vredi koliko i na početku godine.

I "Visa" na kripto tržištu

Tako, ma koliki trenutni padovi bili, investitore u kriptovalute oni ne brinu mnogo. Da je tržište perspektivno i budućnost koja je "već tu“, pokazuju i potezi nekih "velikih igrača" sa klasičnog finansijskog tržišta, kao i onih "pratećih“.

Na primer, globalni kartičarski div "Visa“ je najavio pružanje savetodavnih usluga svojim klijentima u vezi sa kriptovalutama. "Visa“ i njen glavni rival "Masterkard“ vide kriptovalute kao priliku da se razviju preko granica posla sa karticama, pa će savetovati finansijske institucije, maloprodajne i druge firme o svemu, od korišćenja kriptovaluta do digitalnih tokena, ali će i razvijati svoje proizvode vezane za stabilkoine.

Prema informacijama iz same kuće, samo u poslednjih godinu dana, od oktobra do oktobra, procesuirali su tri i po milijarde dolara vredne transakcije digitalnih valuta kroz svoje kartičarske šeme.

Profimedia

Istovremeno, "Fejsbuk“, odnosno kompanija "Meta“, promenio je svoj stav o kripovalutama i sada više ne zabranjuje oglašavanje na toj društvenoj mreži kompanija koje se bave kriptovalutama i blokčejn tehnologijom. Taj vid zabrane uveden je na "Fejsbuku“ i "Instagramu“  2018. godine.

Regulatori "okreću reflektore“

Ali da investitori ne budu bez glavobolja na globalnom tržištu u ekspanziji, pobrinuće se u 2022. godini, po svemu sudeći, države i njihovi finansijski regulatori.

Krovna organizacija centralnih banaka u svetu, Banka za međunarodna poravnanja (BIS), proglasila je svet digitalnih finansija, znan po skraćenici DeFi, koji se zasniva na kriptovalutama i blokčejn tehnologiji,  kao "iluziju decentralizacije“.

DeFi je brzorastući deo kripto tržišta koji "obećava“ tradicionalne finansijske proizvode, poput zajmova, ali bez posredovanja banaka. Takva sloboda tržišta se regulatorima nikako ne sviđa, pa se pozivaju na velike mogućnosti zloupotreba, prevara korisnika, finansiranja terorizma… Sada su u priču ubacili i to da DeFi nije toliko decentralizovan kako se "reklamira“.

Profimedia

- Ono što smo otkrili je da je taj aspekt decentralizovanosti zapravo iluzija i da u nekom trenutku vi dospete do nekog agenta koji ima značajnu ulogu, ne obavezno u korist korisnika finansijske usluge – kaže za CNBS Agustin Karstens, generalni direktor BIS.

Većina DeFi usluga bazirana je u osnovi eterijuma, blokčejn mreže koja stoji iza kriptovalute eter, i sprovodi se kroz tzv. pametne ugovore, softverskim kodovima automatizovane procese. Imovina vredna 100 milijardi dolara već je pokrivena DeFi protokolima.

Međutim, uz sve prednosti DeFi, stvarni su i bezbednosti problemi na koje ukazuje BIS, ali i druge centralne banke. Prema istraživanjima analitičarske firme "Eliptik“, više od 10 milijardi dolara je "nestalo“ u DeFi prevarama i krađama u 2021. godini.

Pokrenuo se i Kongres SAD

Delimično zbog zaštite imovine, a više zbog gubitka kontrole nad finansijskim sistemom, brojne države već preduzimaju mere regulacije prema "slobodnom“ kriptotržištu.

Profimedia

Najsvežiji primer je Australija, gde su najavljeni pravljenje legalnog okvira za razmenu kriptovaluta i mogućnost izdavanja digitalne valute tamošnje centralne banke. Važenje zakona za klasične banke i berze proširuje se na onlajn transakcije provajdera kao što su "Epl“ i "Gugl“, kao i one koji omogućavaju "kupi sad plati kasnije“ trgovinu (buy-now-pay-later, BNPL).

- Ako ne promenimo sadašnji okvir, Silicijumska dolina će biti ta koja će određivati kako ćemo ubuduće nešto plaćati. Australija mora da povrati suverenitet svog sistema plaćanja – upozorio je Džoš Frajdenberg, šef Trezora Australije.

Australija se tako pridružuje nizu zemlja od Kine, Rusije i Indije koje su već pokrenule svoje regulacije ili čak potpune zabrane kriptovaluta. "Potpunoj slobodi“ kripto tržišta smeši se kraj i u zemlji slobodnog kapitala – SAD.

Naime, sporoj reakciji američkih regulatora na pojavu digitalne imovine i kriptovaluta izgleda da je došao kraj. U Kongresu se održavaju "saslušanja“ glavnih direktora vodećih kripto kompanija, a šef Komisije za hartije od vrednosti (SEC), koja reguliše klasičnu berzu, Geri Gensler, pozvao je na regulaciju kripto tržišta, opisavši ga trenutno kao “prepuno prevara i zloupotreba“.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi