Zida se cena: Koliko su skuplji stanovi u Srbiji, a koliko kod komšija?
Paprene cene stanova, za koje godinama čekamo da padnu, nastavljaju uspon, a podaci iz regiona ubeđuju nas da bi našim rastom trebalo da budemo čak i zadovoljni
Prosečna cena stana u novogradnji u Srbiji lane je iznosila 178.742 dinara (1.520 evra), što je za 7,6 odsto više u odnosu na 2020. godinu, sveži su podaci Republičkog zavoda za statistiku.
To znači da je za celu Srbiju cena kvadrata porasla više od 115 evra samo u 2021. godini.
U BiH rast cena još veći
Da stvar bude još malo začinjena, rast nije bio podjednak, tako da je recimo u Beogradu cena skočila za četvrtinu više od proseka. Zbog toga se u prestonici kvadratni metar prošle godine plaćao u proseku 2.172 evra, ili za 10,1 odsto više nego godinu dana ranije.
Međutim, da u pitanju nisu „srpska posla“ i da se „ne zida cena“ samo kod nas, pokazuju podaci iz komšiluka. A prema njima bi, izgleda, trebalo ca budemo srećni što nam rast nije daleko iznad 10 odsto.
Pročitajte još:
Tako, recimo, zvanična statistika u Hrvatskoj pokazuje da su tamo stanovi u novogradnji poskupeli 7,8 odsto. Doduše, tamo je prosečna cena u zemlji 1.000 evra za kvadrat, ali je zato u Zagrebu na 1.128 evra porasla 12,3 odsto samo za 12 meseci.
Još veći godišnji rast imaju u Bosni i Hercegovini, gde se na prosečnu cenu novoizgrađenog stana od 974 evra stiglo uz rast od 10,5 odsto. Cene stanova u Banjaluci i Sarajevu su došle na prosečnih 1.500, odnosno 2.000 evra.
Cene u „provinciji“ sustižu beogradske
Veliki gradovi u unutrašnjosti Srbije ne žele da izgube korak sa Beogradom ni u ceni nekretnina. Doduše, tamo su cene u 2021. skočile još više nego u prestonici. Tako je kvadrat novogradnje u Novom Sadu prošle godine u proseku koštao 1.400 evra, i zabeležio rast od 9,8 odsto. Procentualno, još više je porasla cena u Nišu, gde se do prosečnih 1.120 evra za kvadrat stiglo skokom od 11,1 odsto.
Ali ni ovaj rast nije najveći na prostoru Ex-Yu, jer kod Crnogoraca su prodavci stanova baš „zacepili cenu“. Za godinu dana novogradnja je tamo na nivou cele države skuplja 25 odsto i kvadrat se prodaje u proseku za 1.194 evra.
U Podgorici su cene skočile za procentni poen više, tako da je zvaničan prosek 1.211 evra, ali se stanovi u prestižnijim delovima Podgorice prodaju za gotovo 1.700 evra za kvadrat.
Prema zvaničnoj statistici, cene na crnogorskoj obali su stagnirale, što se pripisuje odsustvu interesovanja stranaca, tako da je tamo cena ostala na 1.360 evra. Ipak, stanovi u Budvi i Herceg Novom prodaju se za oko 1.800 evra, a u Bečićima i do 2.150 evra za kvadrat.
I (geo)politika je faktor na tržištu nekretnina
Malo ili nešto veći rast cena novogradnje u regionu nego u Beogradu i Srbiji, stručnjak za nekretnine Dušan Mirkulovski, vlasnik beogradske agencije „Zidart“, tumači „blizinom EU“.
- Procenti rasta cena koji su zabeleženi, recimo, u Hrvatskoj i Crnoj Gori viđeni su i u Nemačkoj, Francuskoj i širom EU. Nekretnine su, u ekonomskoj krizi, u uslovima jeftinog novca, svuda poskupele, a kod onih u regionu koji su otvoreniji prema EU i bliži tamošnjim kupcima više nego kod drugih. Pogotovo u Crnoj Gori, koja je malo tržište, i tamo relativno mali broj kupaca s parama može znatno da utiče na cene. Kod nas je veće tržište, zida se na sve strane, i to utiče na sporiji rast cena - kaže za 24sedam Mirkulovski.
Potražnja velika, ali i ponuda raste
U Srbiji su u januaru ove godine izdate 1.702 građevinske dozvole, što je za 15 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku. Prijavljena je izgradnja 1.547 stanova, s prosečnom površinom od 75,3 metara kvadratnih.
Najveća građevinska aktivnost planira se u Beogradskoj oblasti, 37,5 odsto od predviđene vrednosti novogradnje.
Međutim, stvar bi mogla da se promeni i u Srbiji, jer aktuelna situacija u Ukrajini otvara neke nove mogućnosti.
- Rast cena će se svakako nastaviti. Pogotovo ukoliko situacija sa zapadnim sankcijama potraje, a Srbija se u tome ne pridruži Zapadu, mnoge zapadne firme bi mogle da dođu u Beograd i otvore predstavništva kako bi mogle da posluju sa Rusima. Ili da pristigne nekoliko hiljada imućnih Rusa ili Ukrajinaca da bi poslovali sa Zapadom. To bi značajno uticalo i na tržište nekretnina, i cena bi još više otišla nagore – ističe Mirkulovski.
Drugi razlog zbog kojeg bi cena mogla da još ubrza je – inflacija. Narodna banka Hrvatske je u svom izveštaju u februaru upozorila tamošnju javnost da se cene stambenih nekretnina sve više odvajaju od dugoročnog trenda i makroekonomskih fundamenata, što povećava rizik njihovog pada u slučaju privrednih poremećaja.
Iz HNB upozoravaju na opasan spoj rastuće inflacije i trenda povećanja zaduženosti domaćinstava zbog olakšanog kreditiranja.
- Inflacija jeste problem svima, ali ona će samo povećati cene nekretnina, jer će ljudi želeti da se zaštite od gubitka vrednosti imovine, a pokazalo se da su nekretnine u tome mnogo bolje nego, recimo, zlato. Posle prethodne finansijske krize 2009, cena zlata se prepolovila, a cena nekretnina konstantno raste već gotovo 10 godina. A do „pucanja“ tržišta nekretnina može da dođe samo nakon neke hiperinflacije, kada se sve dramatično izduvava od viška vrednosti - objašnjava Mirkulovski.
Kako dodaje, od tog trenutka smo, međutim, daleko godinama jer „problemi iz ekonomije se sporo prebacuju na tržište nekretnina, pogotovo kod nas".
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari