Da li smo se naučili finansijskoj disciplini: Treba li nam još MMF?

16.04.2021

07:47

0

Autor: G. Mitev Šantek

Srbija je ovih dana praktično započela razgovore o novom aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom, pa je pravo vreme za pitanje čemu sporazum

Pixabay

Samo do pre nekoliko godina Međunarodni monetarni fond (MMF) bio je “babaroga“ vlasti u Srbiji i dobrodošao izgovor za sve nepopularne mere koje su se preduzimale. Sada je situacija drugačija, Srbija je sredila finansije (barem je tako bilo do početka krize izazvane koronom) i donekle stabilizovala svoju ekonomiju, pa se s razlogom postavlja pitanje – da li nam uopšte treba pomoć MMF-a?

– Mi smo, generalno, malo zaljubljeni u sebe, tako da nismo potpuno realni ni u planiranju, ni u realizaciji, i dobro je da tu bude neko sa strane, ko može da nas savetuje, da nam daje prognoze i analizira ono što je učinjeno – kaže, za 24sedam, ekonomski stručnjak i konsultant za strana ulaganja Milan R. Kovačević.

Kako raste BDP

Da li će BDP Srbije porasti pet ili šest odsto, manje je zanimljivo pitanje od onog koje je postavio profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorad Filipović – kako se “rast” dobija? On kaže da u obračun BDP-a “ulazi sve i svašta”.

– Ako je kilometar auto-puta kod nas 40 ili 50 odsto skuplji nego u okruženju, ta viša cena će “napumpati” BDP. Uopšte, u BDP ulaze i stvari kao što je zagađenje životne sredine, koje nije uračunato u cenu struje. Recimo, EPS prodaje jeftinu struju, a s druge strane taloži gomile otpada i emituje štetne gasove. Mnogi kod nas glorifikuju BDP, ali on pokazuje rast, ali ne i razvoj jedne zemlje – napominje Filipović.

Možda nam, ipak, novac zafali…

A upravo je takva savetodavna uloga i predviđena aranžmanom o kome Srbija trenutno pregovara sa predstavnicima Fonda. Kako je najavljeno, novi aranžman trebalo bi da bude poput “čuvarkuće“, bez zaduživanja. Mada, kako kaže naš sagovornik, ni to nije isključeno.

– Jeste da se nismo zadužili u prethodnom aranžmanu i da se to ni sada ne pominje, ali ne bih bio siguran da nam novac neće trebati. Imali smo ogroman deficit prošle godine, imaćemo i ove, potrošeno je mnogo novca za pomoć privredi i građanima. Javni dug se povećao, doduše rast BDP-a bi to mogao da relativizuje, ali on svakako neće biti šest odsto, koliko smo planirali.  Možda ne bi bilo loše ni uzeti nešto novca, ako nam zatreba, jer je to jeftinije nego što bi bilo na tržištu kapitala – napominje Kovačević.

On ističe da aranžman sa MMF-om u određenoj meri svakako doprinosi dobroj slici zemlje kod investitora, ali ni tu ne bi trebalo preterivati sa potenciranjem važnosti Fonda, jer ipak svaki investitor radi istaživanje za sebe ako stvarno misli da uloži novac.

– S druge strane, sada nije ni vreme da se prekinu odnosi sa MMF-om, jer bi to u vreme svetske ekonomske krize nepotrebno poslalo negativnu sliku i pogrešan signal u svet – zaključuje Kovačević.

Samo savetodavno

Da li će Srbija ispuniti svoj plan od šest odsto rasta privrede, ili će porasti “samo“ oko pet odsto, koliko su predvideli MMF ili rejting agencija “Fič“ (Fitch Ratings), zavisiće najviše od statistike iz drugog kvartala godine.

Martejn i delegacija MMF u Beogradu, Screenshot:Youtube

– U prvom kvartalu ove godine zabeleženi su “bolji rezultati nego što je to budžetom planirano“, odnosno BDP je porastao 0,5 odsto, a ključan je drugi kvartal u kome se očekuje rast od preko 10 procenata u odnosu na isti period prošle godine –  istakao je ministar finansija Siniša Mali u sredu, tokom onlajn razgovora sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koju je predvodio Jan Kes Martejn.

Mali i Kes Martejn su razgovarali o novom aranžmanu sa MMF-om koji bi, kao i prethodni, bio isključivo savetodavnog karaktera, odnosno ne bi podrazumevao finansijsku podršku.

Pročitajte još

Večita tema – javna preduzeća

Novi aranžman će biti usmeren na sprovođenje i završetak strukturnih reformi, kao i na očuvanje postignute fiskalne stabilnosti, napominje se u saopštenju Ministarstva finansija Srbije.

Među temama razgovora je bila, nažalost, kao i prethodnih godina, reforma javnih preduzeća. Ona je sada predstavljena kao “važan reformski cilj koji će sigurno biti deo novog aranžmana sa MMF-om“, a tu je i jedna nova a veoma važna tema, (nepostojeće) tržište kapitala u Srbiji koje je “jedan od apsolutnih prioriteta Ministarstva finansija i važan reformski cilj dogovoren sa MMF-om“.

Koliko je ovo pitanje važno, govori podatak da se i firme i lokalne samouprave u Srbiji gotovo stoprocentno skupo zadužuju u bankama, umesto da do novca jeftinije dođu izdavanjem obveznica ili akcija na tržištu kapitala, odnosno na Beogradskoj berzi.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – 24sedam.rs

Komentari (0)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Povezane vesti