Češljanje porekla imovine: Ko su "kandidati"? Poreznici prate i tokove novca, ali i fotografije na društvenim mrežama
Šta je urađeno za dva meseca od kada se primenjuje Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu
Poreska uprava Srbije već ima formiranu listu najbogatijih građana Srbije na kojoj se nalazi više od 1.000 ljudi čija se imovina proverava! Sve ono što privlači pažnju poreznika, bilo da je reč o kući, vikendici, skupocenim kolima ili satu na ruci, biće predmet istrage. Posebna pažnja je na one građane, odnosno preduzetnike i biznismene, koji uvećavaju imovinu kao fizička lica, a s druge strane imaju gubitak kroz poslovne knjige firme koju vode.
Ovim rečima je pomoćnik direktora Poreske uprave i predsednik Radne grupe za sprovođenje Zakona o utvrđivanju porekla imovine, Miroslav Đinović, nedavno objasnio šta je do sada urađeno po pitanju ispitivanja porekla imovine građana Srbije.
Specijalna aplikacija za čekiranje
Podsetimo da je od 12. marta ove godine u primeni Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, po kome su na udaru poreznika svi koji su u roku od tri godine stekli imovinu koja je za 150.000 evra veća od njihovih prihoda u isto vreme.
– Napravili smo aplikaciju koja objedinjuje set podataka koje smo dobili od različitih institucija, i već sada možemo napraviti, uslovno rečeno, rang listu najbogatijih građana Srbije, u smislu posedovanja nepokretnosti, kuća, stanova, vikendica, pokretnosti, skupih vozila, udela i akcija u firmama… Takođe, imamo podatke o podizanju i polaganju gotovine sa računa poslovnih banaka, o deviznim prilivima sa računa u i iz inostranstva… To je obilje informacija pomoću kojih poredimo, s jedne strane, podatke o primanjima i prihodima, a s druge možemo sagledati imovinsku kartu svakog poreskog obveznika – naglasio je Đinović.
Ključno poređenje prihoda i stanja imovinske karte; Pixabay/24sedam/Katarina Mihajlović
On je otkrio da je trenutno u toku unakrsna provera, odnosno uparivanje prihoda i stanja imovinske karte.
– Kada to uparimo, te dve grupe podataka, na jednoj strani vrednost imovine, a na drugoj prihoda u određenom periodu, možemo sagledati da li je taj prihod realan izvor uvećanja nečije imovine ili nije. Ukoliko je uvećanje imovine veće od prihoda, ta osoba postaje kandidat za proveru. I sve koji su sumnjivi “šaljemo“ u tzv. registar rizika – ističe Đinović.
Sef kao dokaz za prevaru
Pomoćnik direktora Poreske uprave naveo je i primer Slovenije koja je na zanimljiv način uspela da proveri tvrdnje građanina prilikom ispitivanja porekla imovine.
– Taj čovek je tvrdio da je držao u sefu u svojoj kući pet miliona evra. Zanimljivo je da je bez problema pristao da poreznici provere sef. Kada su ušli u njegov stan pogledali su sef, a potom su u njega pokušali da ubace što više novčanica. Tako su i utvrdili da u sefu može da stane samo jedan milion evra, a ne pet – ispričao je Đinović.
Fotografije mnogo otkrivaju
Kako je objasnio, sve se da proveriti jer će poreznici pratiti i tokove novca, ali i šta se objavljuje na društvenim mrežama.
– Potpuno smo svesni toga da ima slučajeva i da neko nije prijavio imovinu kojom raspolaže. Ali, na primer, ako uzmete podatak od lokalne poreske uprave, ili od EPS-a, i utvrdite da neko plaća račune za pet stanova, a nije ih prijavio, to je jasno. Dakle, postoje metodi za utvrđivanje faktičkog stanja – kaže on za RTS.
Takođe, može se desiti i da poreski obveznik nije registrovao “besna“ kola na svoje ime.
– Zato imate lizing kuće koje iznajmljuju takvo vozilo, pa imate situaciju da neko plaća 5.000 evra mesečno lizing, a nema nikakve prihode. To je indicija da poreznici treba njim da se pozabave – objašnjava Đinović.
On navodi još jedan primer, kada odeljenje za rizike Poreske uprave utvrdi nesrazmeru u imovini i prihodima, i u tom slučaju se obraća odeljenju za prethodni postupak.
– To odeljenje se potom obraća svim relevantnim institucijama za dalje podatke. Onda će poreznici videti fejsbuk profil osumljičenog ili njegov tviter, pa tamo sliku sata na ruci i koliko on vredi. A taj će predmet automatski biti uvršten u njegovu imovinu – kaže Đinović.
Pročitajte još
Pod lupom i oni od kojih je pozajmljen novac
Ima još dosta sličnih primera, pa se tako može desiti, navodi on, da je neko podigao zgradu, u kojoj ima 50 stanova, čija ukupna vrednost iznosi, na primer, pet miliona evra, a da je prijavio nula prihoda.
– Postavlja se pitanje odakle mu pet miliona evra! Mi pratimo i tok novca. Ako je pozajmio pare, videćemo od koga, pa ćemo ispitati i tog čoveka. Kako je on došao do novca – navodi Đinović, i dodaje da “zakon kaže da je dokazivanje vrednosti imovine na Poreskoj upravi, a dokazivanje ostvarenih prihoda na samom obvezniku“.
Inače, on kaže da u kontroli imovine Poreska uprava može da ide unazad koliko god to istraga zahteva.
– To može biti period od pet godina, ali i od 15 godina. Poreska uprava još od 2007. godine ima podatke u elektronskom obliku – navodi Đinović.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari