Koga je iznenadio dobar rast srpske privrede?

Odlične performanse srpske ekonomije kao da neprestano iznenađuju analitičare u međunarodnim finansijskim institucijama. Njihove procene se stalno menjaju, i to na bolje, a poslednja je prognoza Evropske komisije, koja je u našem delu jesenje analize stanja u evropskim ekonomijama prognozirala umeren pad od 1,8 odsto u 2020. godini.

– To kao da niko od njih nije očekivao iako je Srbija imala ekonomski uzlet još u drugoj polovini prošle godine, koji je nastavljen u prvom tromesečju ove godine – kaže Ivan Nikolić, direktor istraživanja u Ekonomskom institutu u Beogradu.

Po juče objavljenim Jesenjim ekonomskim prognozama za članice i kandidate za članstvo u EU, povratak Srbije na stanje pre pandemije kovid-19 je praktično pred nama jer već za 2021. godine očekuje se rast od 4,8 odsto.

Sa aktuelnim malim padom, koji je simboličan u odnosu na prosek za koliko će se “skupiti” ekonomije u EU, Srbija će biti u plusu već za nekoliko meseci.

Rast će pogurati i država i građani

Pad je bio mali, zaključuje Evropska komisija, zahvaljujući relativno kratkom trajanju najstrožih mera zatvaranja zbog epidemije korona virusa i značajnoj vladinoj podršci za ublažavanje posledica krize. Rast će se zasnivati na investicionoj i ličnoj potrošnji, i potrajaće i u 2022. godini, za koju EK Srbiji prognozira ekonomski rast od 3,8 odsto.

– Taj rast od četiri do 4,5 odsto je neki normalan rast za ovaj nivo ekonomije na kom se Srbija nalazi trenutno. Svakako se nadamo rastu i u 2022. ali bojim se da je to još daleko i u ovom trenutku je nezahvalno bilo šta prognozirati jer vidimo da se u Evropi sprema novo “zaključavanje”. Posebno može da nas brine stanje u Italiji, našem spoljnotrgovinskim partneru “broj dva”, koja će imati dvocifreni pad ekonomije u 2020, a pandemija ne popušta – ističe Nikolić.

Za Italiju Evropska komisija prognozira rast u 2021. od četiri odsto, a u 2021. samo 2,8 odsto. To znači da će u naredne dve godine da budu negde tek na polovini puta da se “povrate u 2019”.

“Nemci su Nemci”

Za razliku od Italije, Nemačka koja je naš najveći trgovinski partner, se pokazala u pandemiji kao stamenija i, u velikoj meri, izbegla je zaključavanja, mada i tamo najavljuju “težak decembar“.

Evropska komisija tu prognozira minus od 5,5 odsto ove godine i rast naredne dve od 3,5 i 2,1 odsto, tako da Nemci 2021. završavaju “na nuli“ prema pretkriznoj 2019.

Nemačka: Industrijalci smanjili proizvodne planove

Očekivanja nemačke industrije za naredne mesece pogoršala su se u oktobru nakon višemesečnog rasta potonuvši na 17,4 poena sa septembarskih 20 bodova, objavljeno je u najnovijem Poslovnom pregledu instituta IFO. Industrija malo usporava ali generalno većina industrija planira da proširi svoju proizvodnju. Primera radi, proizvođači automobila i dalje očekuju da će moći da povećaju proizvodnju, ali u manjem obimu, a optimistični su i proizvođači računara, gume i plastike, papira i kartona.

– Nemci su Nemci, i dobro se drže iako su i pre pandemije imali problema u svojoj ekonomiji, globalno gledajući, sa produktivnošću na primer. Ali i oni imaju problema, evo u septembru im je pala potrošnja a čekaju ih posledice drugog talasa epidemije. No, ostaće vodeći u Evropi, mada će veliku štetu trpeti i od Bregzita – kaže Nikolić.

I Evropska komisija je ukazala da je visok nivo neizvesnosti perspektive rasta u Srbiji, baš zbog pandemije i neizvesnog tempa evropskog oporavka.

A upravo je taj evropski oporavak nešto što bi moglo da potkopa uzdizanje srpske privrede nakon šoka iz aprila. A zalet je uhvaćen, pokazuju podaci ekonomskog biltena Mesečne analize i trendovi (MAT).

Pročitajte još:

Revizor zahteva od Vlade: Da se imenuje direktor u „Putevima Srbije“ i da se ne krše javne nabavke

Agencije: Ministarstvo pomaže osiguranjima, NOPS: Propašće vaučeri

Proizvodnje ukupne industrije i prerađivačke industrije su za devet meseci ove godine skoro dostigle proizvodnju iz istog perioda 2019. godine, a “zaostatak je beznačajan i već dodavanjem oktobra on će biti prevaziđen”.

I podaci za septembar pokazuju nastavljanje oporavka dinamike privredne aktivnosti, pa iako je kumulativni rezultat spoljnotrgovinske razmene još uvek niži, zaostatak se rapidno smanjuje, pa se uz zadržavanje tempa očekuje da će do kraja godine biti eliminisan. MAT navodi da je promet robe u trgovini na malo u osetnom međugodišnjem porastu, i nominalno i realno, tako da ni domaća potrošnja ne posustaje.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi