Ovce ruske ili francuske, svejedno je domaćinu kad se pravi profit

U izraženoj potrebi obnove i omasovljenja stočarske proizvodnje ovčarstvo bi moglo da bude glavni adut jer od njega može da pristojno živi jedna porodica, ako se ispune određeni uslovi.

Pandemijska kriza žestoko je pogodila ovčare, jer nema velikih svetkovina, veselja, vašara… čak ni restorani ne rade kako bi trebalo. Zbog toga stočari moraju da se dovijaju na razne načine kako bi unovčili svoju proizvodnju, o čemu za Agro TV govore dva uzgajivača, koji imaju različit pristup istom problemu.

Gradsko dete u biznisu s ruskim ovcama

Aleksandar Ivanović je Smederevac koji se po odlasku u penziju preselio na plac na Smederevskoj adi na Dunavu. Inače je, kaže, “dete iz grada“ koji sa stočarstvom ranije nije imao baš nikakvog dodira ali to ga nije sprečilo da na potezu Bertina rampa, koji pripada opštini Kovin u Južnobanatskom okrugu, za dve godine podigao stado od tridesetak ovaca plotkinja i isto toliko jaganjaca. Stado je oformljeno ruskom krvnom linijom, a novi ovan je češke, za čiji rod kažu da je krupniji i da brže stasava.

– Rasa je romanovska, izabrao sam je slučajno, posle neke posete prijatelja koji su pričali o njoj. Počeo sam kupovinom osam ovaca i dva ovna, kupio posle još četiri, a ostatak današnjeg umatičenog i registrovanog stada koje je veličine da može da se dobije subvencija je nastao od njih. To je “gradska ovca“ za jelo jer ima veliki randman mesa zbog sitnih kostiju a malo loja i “ne oseća se“  – zadovoljan je rasom Ivanović.

Sa subvencijom ima računa

Ovčari u Srbiji dobijaju državnu subvenciju od 7.000 dinara po umatičenoj ovci i 2.000 dinara po jagnjetu predatom klanici.

– S tim ima tu nekog računa za proizvodnju, mada ni ova, ni 2019. i 2020. godina, nisu reper za stanje na tržištu – ističe Dejan Mladenović a Aleksandar Ivanović kaže da je trenutna cena 250 do 280 dinara za kilogram žive vage manja za pedesetak dinara od one koja bi bila zadovoljavajuća, mada on ne prodaje ovce već ovčetinu, za 700 dinara po kilogramu.

Kao ni naši ugledni stručnjaci, ni Ivanović ne savetuje mlade uzgajivače da se o poslu informišu preko društvenih grupa.

– Neko to okrene na šalu, a često se dešava da jedan tvrdi jedno a drugi nešto drugo i umesto saveta dobijete svađu – objašnjava Ivanović, koji se radije oslanja na ozbiljne emisije na internetu a još više na sopstveno iskustvo kroz učenje na greškama.

Njegove ovce ne idu na pašu, imaju samo mali ispust da se istrče ali hrane se na jaslama.

– Romanovska ovca zahteva kvalitetnu hranu, a to je problematično kod paše, iako se naravno više finansijski isplati pošto kupujem svu hranu, od granula do deteline. Moj izbor potvrđuje i 2,8 ili 2,9 prosek jagnjenja po ovci – pojašnjava Aleksandar.

Zaokružena proizvodnja, od stočne hrane do suhomesnatih proizvoda

Po godinama dosta mlađi ali u ovčarstvu iskusniji, je Dejan Mladenović iz Dubone kod Mladenovca. Njegova porodica se tradicionalno bavi stočarstvom, odnosno mlečnim govedarstvom, i voćarstvom. Prelazak na ovčarstvo je njegova inicijativa i sada ima blizu osamdeset grla rase virtemberg.

– Dvoumio sam se između rasa il de frans i virtemberg, dve tovne rase koje kod nas prednjače. Prelomio sam na virtemberg, koja je za nijansu otpornija za naše klimatske uslove. Da krenem ponovo, opet bi njih odabrao – kaže Mladenović.

Njegovi prvi koraci u ovčarstvu su bili uz brata, iskusnog ovčara a potom je to nadogradio iz stručne literature sa Poljoprivrednog fakulteta i kroz razgovore sa stručnim ljudima iz Poljoprivredne savetodavne službe u Mladenovcu.

I on preferira zatvoreni prostor za držanje ovaca od paše, delom zbog toga što je ispaše u Duboni, voćarskom kraju, malo a delom jer tako ima bolju kontrolu zdravlja stada.

Za razliku od Aleksandra, Dejan sam proizvodi 95 odsto hrane za svoje ovce a dokupljuje samo seno.

Za razliku od hrane, kod krvne linije moguć je problem jer, ističe Dejan, u Srbiju tu nema mnogo izbora pošto je malo farmi koje uvoze ovnove.

– A izbor ovna je ključan za “osvežavanje krvi“ stada reći će vam svi ovčari – kaže Mladenović.

Pročitajte još:

Oglašavanje izgubljenog nije dovoljno: Čuvajte ček ili se spremite za sud i ogromne troškove!

Prazni auto-saloni: Hoćemo li imati šta da vozimo do jeseni?

Korona je i ovčarima, kao i svima drugima poremetila živote i poslove, ali nedostatak uobičajenog tržišta restorana, slava i proslava, neki su nadoknadili su pokretanjem prerade mesa, kao što je uradio Dejan Mladenović.

I Aleksandar i Dejan preporučuju da, ako neko želi da se porodično bavi ovim poslom i od njega živi, da je potrebno da ima bar osamdesetak do stotinu ovaca, i da se ne fokusira samo na jedan proizvod, jaganjce za priplod ili šta drugo.

– Sve se isplati, da se ne lažemo, ako radite na veliko i imate plan rada. Ako ste ozbiljni i poradite na proizvodima i na tržištu, onda nema problema – zaključuje Mladenović.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi