Klimatske promene menjaju voćnjake u Srbiji: Ovo "egzotično" voće uskoro bi moglo da bude sasvim uobičajeno

Klimatske promene menjaju uslove u kojima se proizvodi voće u Srbiji, pa se pored problema sa tradicionalnim kulturama otvara prostor i za uzgoj pojedinih vrsta koje su se ranije smatrale neprikladnim za naše podneblje.

Prema podacima koje je za N1 iznela vanredna profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Biserka Milić, srednja godišnja temperatura u Srbiji je tokom poslednjih deset godina bila gotovo dva stepena viša nego u referentnom periodu od 1981. do 2010. godine. Istovremeno, količina padavina smanjena je za oko 20 milimetara godišnje.

Veći deo Srbije pripada umereno-kontinentalnoj klimi, zbog čega se tradicionalno gaje jabuke, kruške, dunje, šljive, višnje, breskve, kajsije, trešnje, orah, leska, malina, kupina i jagoda.

Međutim, klimatske promene sve više otežavaju proizvodnju pojedinih tradicionalnih vrsta u područjima gde su se decenijama uzgajale.

Toplije zime otvaraju nova pitanja

Jedna od promena koja može da utiče na izbor voćnih vrsta jeste porast temperatura tokom zime.

Prema podacima koje navodi profesorka Milić, temperature u novembru, decembru i januaru u poslednjih deset godina bile su prosečno 1,5 do 2 stepena više nego u periodu od 1981. do 2010. godine. Temperature niže od minus 15 stepeni Celzijusa sada se ređe javljaju.

Takvi uslovi mogu da budu povoljniji za pojedine suptropske vrste čiji su pupoljci i grane osetljiviji na veoma niske temperature.

Među vrstama koje stručnjaci izdvajaju nalaze se kaki, odnosno japanska jabuka, nar, aktinidija i kineska urma.

Ipak, to ne znači da će ove vrste u kratkom roku postati masovna zamena za tradicionalno voće.

Kod kakija, aktinidije i nara problem može predstavljati duga vegetacija i kasno sazrevanje plodova. Ako u periodu pred berbu dođe do zahlađenja, obilnih padavina ili mraza, plodovi mogu ostati nedovoljno zreli.

Kineska urma pokazuje potencijal

Posebno se izdvaja kineska urma, odnosno žižula, koja može da podnese i niske zimske temperature, ali i sušu i visoke temperature.

Prednost joj je i kasnije cvetanje, zbog čega je manje izložena prolećnim mrazevima.

Zbog tih osobina ova vrsta se navodi kao jedna od mogućih alternativa u uslovima promenjene klime. Ipak, komercijalni uzgoj suptropskog voća u Srbiji još nije široko rasprostranjen.

Voćarima je sve više potrebno navodnjavanje

Klimatske promene ne donose samo mogućnost uzgoja novih vrsta već i dodatne troškove za proizvođače.

Voćne vrste koje su se ranije mogle uzgajati bez navodnjavanja danas sve češće zahtevaju dodatno snabdevanje vodom. To se odnosi, između ostalog, na višnju, šljivu, vinovu lozu, lesku i orah.

Za zaštitu zasada koriste se i protivgradne mreže, sistemi za zasenu, kao i različite mere zaštite od mraza. Vetrozaštitni pojasevi mogu da pomognu u zaštiti od jakih vetrova koji mogu da oštete stabla, grane i plodove.

Stručnjaci zato sve više ukazuju i na mogućnost proizvodnje u zaštićenom prostoru, poput plastenika i plastičnih tunela, gde se deo rizika izazvanog vremenskim ekstremima može smanjiti.

Promena klime tako istovremeno menja izbor lokaliteta, način proizvodnje i izbor sorti, dok će odluka o uvođenju novih voćnih vrsta zavisiti od konkretnih uslova na terenu i ekonomske isplativosti.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi