Počelo je! Na vojvođanskim poljima sve vrvi, seje se 2,5 miliona hektara
Prvo setva šećerne repe, pa kreće kukuruz, soja, suncokret...
Na vojvođanskim poljima juče je počela setva šećerne repe i najavila početak najvažnijeg posla u poljoprivredi, setvu prolećnih poljoprivrednih kultura, koje treba da zauzmu od 2,3 do 2,5 miliona hektara na nivou cele države.
Odmah posle setve šećerne repe, tokom aprila sejaće se kukuruz, koji svake godine zauzima najviše površina - oko milion hektara, potom soja, suncukret...
Paralelno sa setvom primarnih ratarskih kultura i povrtari će početi sejanje tridesetak povrtnih vrsta. Jesenas je obavljena setva ozimih useva.
Dnevnik
Pročitajte još:
Šećerna repa ove godine će zauzeti, prema najavama šećerana u Crvenki, Vrbasu i Pećnicima, oko 30.000 hektara. Poljoprivrednici su u setvu te industrijske biljke krenuli po dobijanju semena, koje uz ostali repomaterijal obezbeđuju šećerane, s tim što će im ti troškovi biti uračunati prilikom predaje slaktog korena. Prošle godine, po izjavi poljoprivrednika iz Kulpina Milana Popovickog za Dnevnik, ratarima se isplatila samo šećerna repe, što će pojedine ratare na području Bačkoj Petrovca opredeliti da počnu da se bave industrijskom biljkom koja nije ranijih godina bila zastupljena u njihovom ataru.
Dve kompanije, tri šećerane
Šećernu repu će prerađivati dve kompanije u tri šećerane. Kompanija Sunoko šećer će prerađivati u šećeranama u Vrbasu i Pećincima, a kopmanija Helenik sugar u šećerani u Crveniki. Sunoko je lane preradio oko 1,2 miliona tona repe i dobio 170.000 tona šećera. Najbolji prinos bio je u Sremu - 61 tona po hektaru, u Bačkoj je bio 53 tone po hektaru, a u Banatu 46 tona.
- Prošle godine repe je bilo oko 50 tona po hektaru, uprkos suši i visokim dnevnim temperaturama, što je odličan prinos ako se uporedi sa drugim ratarskim kulturama, čiji je rod bio mali a cene niske da se nisu mogli pokriti troškovi proizvodnje. To će poljoprivrednike okrenuti da menjaju setvenu strukturu i prednost daju repi, pogoto što unapred znamo da će tona repe koštati 45 evra plus bonus za digestiju iznad 16 - naveo je Popovicki.
Da bi se veliki posao obavio na oko 2,5 miliona hektara pomoći će i državne subvencije. Uprava za agrarna plaćanja pri Ministarstvu poljoprivcrede saopštila je da se osnovni podsticaji u biljnoj proizvodnji za parcele prijavljene po osnovu faktičkog korišćenja poljoprivrednog zemljišta (bez vlasničkog lista ili ugovora o zakupu) neće automatski isplaćivati vlasnicima zemljišta u slučajevima kada su iste parcele istovremeno prijavljene i od strane vlasnika zemljišta, sve do okončanja administrativnih i terenskih provera. U saopštenju je navedeno da će, u cilju zaštite budžetskih sredstava i sprečavanja eventualnih zloupotreba, ovako prijavljene parcele biti predmet detaljne kontrole kroz administrativne postupke i kontrolu na terenu.
Dnevnik
- Isplata podsticaja za ove parcele biće izvršena tek nakon što se utvrdi da su ispunjeni svi propisani uslovi, odnosno kada se utvrdi ko faktički koristi predmetno poljoprivredno zemljište - navedeno je u saopštenju.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da država mora obezbediti da svaki dinar podsticaja stigne do onih koji zaista rade na njivama.
- Zato pozivamo sve poljoprivredne proizvođače da prijave parcele koje zaista obrađuju, a za koje nemaju ugovor o zakupu ili vlasnički list, jer je cilj ove mere da podršku obezbedimo poljoprivrednicima koji faktički koriste poljoprivredno zemljište, uz potpunu kontrolu i nultu toleranciju na zloupotrebe - istakao je Glamočić.
U saopštenju Ministarstva se naglašava da će svaka zloupotreba sistema podsticaja biti sankcionisana u skladu sa važećim propisima.
Bonus video
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari