Ovo niste znali o paprici: Evo kako se priprema bitan sastojak kulena

Te­ško je za­mi­sli­ti slo­vač­ki ku­len, ko­tli­će i ri­blje čor­be bez pra­ve za­čin­ske pa­pri­ke, ko­ja ovim proizvodima da­je sa­vr­šen ukus. Taj za­čin pro­iz­vo­di se u Ki­sa­ču, me­stu ču­ve­nom upra­vo po začinskoj pa­pri­ci, i deo je tra­di­ci­je ovih pro­sto­ra. Ne­ka­da u se­lu ni­je bi­lo ku­će, a da ni­je ga­ji­la papriku. Da­nas se na pr­ste mo­že iz­bro­ja­ti ko­li­ko ih je osta­lo. Broj je skro­man - sa­mo dva proizvođača u se­lu se ozbilj­no ba­ve ovom pro­iz­vod­njom.

Je­dan od njih je Mi­ro­slav Kraj­čik, ko­ji je pa­pri­ku za­vo­leo ka­da se ože­nio Ta­tja­nom pre če­tvrt veka. Ta­tja­nin de­da Pa­vel po­ljo­pri­vre­dom se ba­vio ceo ži­vot, a me­đu pr­vi­ma je pre šest de­ce­ni­ja u se­lu po­čeo da ga­ji in­du­strij­sku pa­pri­ku. Poljo­pri­vre­da je bi­la i osta­la nje­gov smi­sao ži­vo­ta i uvek je že­leo da se pro­iz­vod­nja na­sta­vi i po­sle nje­ga. Ostao je bez oba si­na, ali ne i bez unu­ke ko­ja je na­sta­vi­la de­di­nim sto­pa­ma.

Ta­tja­na i Mi­ro­slav su pro­du­ži­li po­ro­dič­nu tra­di­ci­ju. Kao i de­da Pa­vel ob­ra­đu­ju 15 hek­ta­ra ora­ni­ca. Ga­je ku­ku­ruz, so­ju, ži­to, in­du­strij­sku pa­pri­ku. Do ne­dav­no ga­ji­li su i mak, ali zbog ni­ske ot­kup­ne ce­ne su od­u­sta­li, što ne zna­či da mu se ne­će po­no­vo vra­ti­ti. Pa­pri­ku ga­je na dva hek­ta­ra i maksimalno su joj po­sve­će­ni od za­sni­va­nja za­sa­da pa do kraj­njeg pro­iz­vo­da.

- Pro­iz­vod­nja pa­pri­ke je zah­tev­na i po­či­nje od­mah po ski­da­nju pre­du­se­va, a naj­če­šće je to pšenica ili so­ja - ka­že poljoprivrednik.

Priprema za proleće

Ze­mlji­šte se pri­pre­ma u je­sen i do­bro na­đu­bri, i na pro­le­će se đu­bri, po­rav­na i se­je. Se­tva je direktna, a oba­vlja se kra­jem mar­ta, po­čet­kom apri­la. Se­je se ruč­no na me­đu­re­di raz­mak pet cen­ti­me­ta­ra. Ako je gu­šće za­se­jan, usev tre­ba prorediti što ra­ni­je.

Da­na­šnja pro­iz­vod­nja bez na­vod­nja­va­nja je ne­za­mi­sli­va. Mi­ro­slav je obez­be­dio si­stem za zalivanje "kap po kap" i bu­nar oda­kle se snab­de­va vo­dom. Od­mah po sad­nji kre­će s navodnjavanjem i pri­hra­nom si­ste­mom "kap po kap". Ina­če pa­pri­ka je vrlo zah­tev­na ka­da je vo­da u pi­ta­nju. Ne sme je bi­ti ni pre­vi­še ni pre­ma­lo.

- Pro­blem in­du­strij­ske pa­pri­ke je ni­ca­nje. Če­sto se stvo­ri po­ko­ri­ca ko­ja mo­ra da se raz­bi­je da bi bilj­ka ni­kla. Za raz­li­ku od dru­gih ra­tar­skih kul­tu­ra po­treb­no joj je 30 da­na da nik­ne. Ta­ko­đe, vr­lo je va­žno da ni­ca­nje bu­de ujed­na­če­no zbog ber­be - objašnjava Krajčik.

Upo­zo­ra­va da su po­sled­njih pet go­di­na u ovoj pro­iz­vod­nji vr­lo tur­bu­lent­ne zbog kli­mat­skih promena. To­kom ce­le go­di­ne bilj­ka je ose­tlji­va, po­go­to­vo na po­čet­ku ve­ge­ta­ci­je. Ne po­go­du­ju joj ni iz­u­zet­no vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re, ali ni pre­vi­še vla­ge ko­ja po­go­du­je po­ja­vi bo­le­sti ka­kvih ni­je bi­lo ka­da su Kraj­či­ko­vi po­či­nja­li ovu pro­iz­vod­nju.

- Ove go­di­ne ve­li­ki pro­blem pred­sta­vlja­le su vra­ne. Mno­gi use­vi su zbog njih stra­da­li - uka­zu­je paor.

Teško do radnika

Za­štit­ne mre­že, ka­že, ne po­ma­žu. Sa­mo do­dat­no po­sku­plju­ju pro­iz­vod­nju. Ne­ku si­gur­nost ovoj pro­iz­vod­nji, ipak, pru­ža osi­gu­ra­nje use­va od ele­men­tar­nih ne­po­go­da.

Po­čet­kom sep­tem­bra pa­pri­ka pri­sti­že za ber­bu. Ber­ba je ruč­na, a da bi se ob­ra­la po­treb­no je bar 60 lju­di ko­je je te­ško na­ći. Za­to se uklju­ču­je sva po­ro­di­ca i pri­ja­te­lji da bi se ob­ra­la za ne­de­lju dana. Ni po­red nad­ni­ce ko­ja ni­je ma­la - pro­šlo­go­di­šnja je bi­la 3.500 di­na­ra, a ove go­di­ne 4.000, rad­ni­ci se te­ško na­la­ze. Za­to je ovo po­ro­di­čan po­sao u ko­ji se uklju­ču­ju svi.

- Pri­nos za­vi­si od go­di­ne. Ne­kad po hek­ta­ru bu­de 10 to­na, a po­je­di­nih go­di­na i či­ta­vih 25 to­na. Pri­met­no je da se zad­njih go­di­na zbog vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra sma­nju­je pri­nos - objašnjava.

Obra­na pa­pri­ka pr­vo se osta­vi da de­hi­dri­ra 30 od­sto, a po­tom se sta­vlja u mre­ža­ste vre­će na promajno me­sto gde se osta­vlja još dve do tri ne­de­lje, da de­hi­dri­ra još 50 od­sto. Na­kon to­ga, suva je po­put pa­pi­ra.

Promaja, pa mlevenje

Po su­še­nju, pa­pri­ka ko­ja je od­le­ža­va­njem na pro­maj­nom me­stu do­bi­la le­pu cr­ve­nu bo­ju, ise­če se na re­zan­ce i usit­nja­va u spe­ci­jal­nom mli­nu če­ki­ća­ru. Do­bi­ja se krup­na pa­ri­ka, ta­ko da se mlevenje po­na­vlja još tri pu­ta ka­ko bi po­sta­la sit­na.

Kraj­či­ko­vu pa­pri­ku pre­po­zna­ju kup­ci jer je po­sto­ja­nog kva­li­te­ta i za­dr­ža­la je sve ele­men­te po kojima je i pre­po­zna­tlji­va. Sve ope­ra­ci­je se oba­vlja­ju ruč­no, što joj da­je do­dat­nu vred­nost, iz­u­zev ma­šin­skog špar­ta­nja.

Pro­da­ja se uglav­nom od­vi­ja na kuć­nom pra­gu. Za­čin­sku pa­pri­ku Kraj­či­ko­vi pa­ku­ju u am­ba­la­žu od 100 i 200 grama, ali i po pola i ceo kilograma. Na ve­li­ko je ku­pu­ju re­sto­ra­ni i me­sare.

Ki­sač­ka za­čin­ska pa­pri­ka je po­tvr­da da kva­li­te­tan pro­iz­vod uvek pro­na­đe put do kup­ca. Do­bra pre­po­ru­ka je sva­ka­ko naj­bo­lja re­kla­ma, a za­hva­lju­ju­ći sa­ve­snim pro­iz­vo­đa­či­ma kao što je Miroslav Kraj­čik, ovaj bez­vre­men­ski, tra­di­ci­o­nal­ni za­čin, na­sta­vlja da ži­vi.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi