Ratari zadovoljni 2020: Uvoznici svima naduvali cene

Tako se kukuruz i soja, dodaje, vrednuju za više od 25 odsto u odnosu na isti period 2019., dok je kod pšenice i suncokreta taj porast oko 15 odsto, kaže za Agroklub.rs Galetin.

Ta cena može da raduje ratare koji bi, smatra direktor Udruženja “Žita Srbije” Vukosav Saković, omgli da budu zadovoljni ovom godinom, pogotovo za uljanu repicu, pšenicu, kao i suncokret i kukuruz.

Proizvođači su takođe imali sreće sa cenama, osim sa cenom suncokreta ali je i ona na kraju bila ipak daleko od očekivane pre same žetve.

– Primećuje se nezadovoljstvo cenom ove uljarice što bi moglo da se negativno odrazi na sledeću setvu. Što se ove sezone tiče, rod i kvalitet su dobri, jedino je u pojedinim regionima, poput južnog Banata, bilo problema sa bolestima. Prinosi su u proseku ispod tri tone po hektaru, obično smo navikli na nešto iznad tri tone, ali situacija nije loša – smatra Saković dodajući da standardno izvozimo oko 100.000 tona ove biljke, te da je siguran da je i ove godine situacija takva.

Pšenica – prosečan rod, dobra zarada

Pšenica je ostvarila prosečan rod i kvalitet, sa prinosom od 3,5 do osam tona po hektaru. Na rodu od 2,5 miliona tona hlebnog žita ratari su mogli solidno da zarade.

– Cena se u žetvi kretala od 18 do 18,50 dinara po kilogramu da bi dva meseca kasnije dostigla i 22 dinara, u ovom momentu je u padu i prodaje se za 21 i 21,50 dinara – kaže Saković.

Van granica poslali smo znatno manje količine u odnosu na ono što objektivno možemo – zmeđu 320.000 i 330.000 tona, zajedno sa brašnom preračunatim u zrno.

Kada je reč o kukuruzu, najzastupljenijoj poljoprivrednoj kulturi, prinos je na nivou cele zemlje oko 8,1 tona po hektaru a ove godine centralna Srbija u pojedinim krajevima nije zaostajala za Vojvodinom.

– Ukupan rod ove žitarice iznosi 8,1 milion tona, što znači da možemo da izvezemo 3,2 miliona tona i da nam ostane dovoljno za domaće potrebe i za rezervu za sledeću godinu – navodi Saković.

Trenutno se, dodaje, kukuruz više i brže izvozi u odnosu na prethodne godine zbog manjeg roda u Ukrajini i Rumuniji, te smo u poslednja dva meseca inostranim kupcima prodali oko 950.000 tona. Cena je, dodaje, sasvim odgovarajuća.

Coje sve više, pa i cena pada

U poslednjih nekoliko godina ratari nisu zadovoljni cenom soje, kaže Vojin Đukić sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, ali zbog lakoće gajenja sve se više povećavaju površine pod njom  a veliku prednost na svetskom tržištu imamo zahvaljujući tome što uzgajamo genetski nemodifikovanu.

Pročitajte još:

Srpsko zlato se gomila u nebo, a biće ga još 

Hotelijeri predlažu: Zašto je manji PDV zapravo dobar za sve

– Kada je izvoz u pitanju, nažalost, dosta zrna ode u inostranstvo, ali pošaljemo i dosta ulja i soje u vidu gotovih proizvoda – navodi Đukić.

Problem kod soje – nedeklarisano seme

Soja je, prema ocenama stručnjaka sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, ostvarila prinos iznad višegodišnjeg proseka. Rodilo je oko tri tone po hektaru, a sve što je iznad 2,5 tone smatra se višegodišnjim prosekom, navodi Vojin Đukić. Problem je – nedeklarisano seme.

Od šećerne repe, upravo zbog činjenice da je kraljica polja, proizvođači su očekivali više, navode u zadruzi “Žunji-Silak” u Temerinu čiji članovi proizvode ovu biljku na ukupno 500 hektara.

– Sav rod je izvađen. Na nekim parcelama je od 50 do 55, na drugim i do 85 tona po hektaru, ali u proseku će to biti oko 65 tona po hektaru. To nije loše, ali mi težimo višim rezultatima. Sam sadržaj šećera u korenu repe je oko 15 odsto, što nije zadovoljavajuće – navodi Živko Vasin iz zadruge.

Ukupan rod predaju dvema šećeranama a jednu tonu prodaju za 34 evra bez PDV-a.

– -To nije neki novac. Cena je relativno niska, zato što je cena šećera na svetskom tržištu niska. Možda i šećerane nisu u mogućnosti da nam izađu sa nekom višom – kaže Vasin.

Godina ipak dobra

A da je cela ova korona godina uticala na svetsko i domaće tržište, ocenjuje agrarni analitičar Žarko Galetin. U prvi mah su, navodi, cene počele da padaju jer je prvi efekat krize uticao na pad kupovne snage.

– Međutim, već posle nekoliko nedelja došlo je do kontrareakcije, upravo motivisane činjenicom da su zemlje, koje su tradicionalno najveći uvoznici žitarica i uljarica, počele da neumereno i neracionalno kupuju i stvaraju mnogo veće zalihe od neuobičajenih što je dovelo do velikog pritiska tražnje i neracionalnog porasta cena i mi sada imamo i na svetskom i domaćem tržištu znatno veće cene nego prošle godine u istom periodu – objašnjava Galetin.

Tako se kukuruz i soja, dodaje, vrednuju za više od 25 odsto u odnosu na isti period 2019., dok je kod pšenice i suncokreta taj porast oko 15 odsto.

– To uopšte nije malo, to je značajan porast cena ratarskih kultura. Na primer, kukuruz je postavio apsolutni rekord u izvozu, oko 950.000 tona samo u oktobru i novembru što je više nego za celu ekonomsku 2017/2018 i jedna trećina ukupnog izvoza za 2019/2020 – zaključuje Galetin.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi