"Ljudi neće da jedu bube": Pred krahom inicijativa za prehrambeno spasavanje sveta
Nedavni pokušaji da se ljudi podstaknu na konzumaciju insekata kao održive alternative mesu osuđeni su na neuspeh, kaže studija u "Sustainable Agriculture"
Nova naučna studija o potencijalnoj "održivoj budućnosti" ljudske ishrane objavljenoj u naučnom časopisu "Sustainable Agriculture" pokazuje da ideja da ljudi sa životinjskog mesa pređu na crve, skakavce i bube nema svetlu budućnost. Kao razlog se ističe široko rasprostranjena odbojnost prema toj ideji, posebno u zapadnim zemljama (u Aziji i u delu Afrike to je deo tradicionalne ishrane).
Uprkos tome što uzgoj i konzumacija insekata poput crva, skakavaca i mrava imaju neuporedivo manji uticaj na životnu sredinu u poređenju sa tradicionalnim stočarstvom, koje je jedan od glavnih uzroka krčenja šuma, zagađenja voda i emisije gasova sa efektom staklene bašte, istraživači upozoravaju da ta prednost teško može da se realizuje u praksi, piše britanski "Gardijan".
Istraživanja javnog mnjenja u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi pokazuju da bi čak 91 odsto ispitanika bilo voljno da proba biljne alternative mesu, dok je svega 20 odsto izjavilo da bi razmotrilo konzumaciju insekata.
Osim kulturološke odbojnosti, kao prepreka se navode i ekonomski faktori, odnosno to da većina kompanija odlučuje da insekte, poput crnih vojničkih muva, uzgaja za stočnu, a ne za ljudsku ishranu.
Pročitajte još:
– S obzirom na ove izazove, teško je zamisliti da bi hrana zasnovana na insektima mogla značajno da zameni tradicionalno meso – ocenjuje se u studiji.
U međuvremenu, globalna potrošnja mesa nastavlja da raste, naročito u ekonomijama u razvoju poput Kine, dodatno opterećujući prirodne resurse i klimatski sistem.
– Imamo ograničene resurse i moramo ih usmeriti ka najperspektivnijim alternativama – izjavio je koautor studije i izvršni direktor Instituta za insekte Dastin Kramet, dodajući da uzgajani insekti konstantno imaju najgore ocene među alternativama mesu, a tržište za takve proizvode je izuzetno malo, čak i u zemljama koje imaju tradiciju konzumacije insekata.
Kramet dodaje da su, iako su se insekti u nekim slučajevima pojavljivali u proizvodima poput grickalica i hleba, ti proizvodi daleko od toga da bi mogli da zamene meso.
Krave klimatske "ubice"
Za proizvodnju jednog kilograma goveđeg mesa, u proseku se proizvede između 50 i 100 kilograma ekvivalenta ugljen-dioksida (CO2e), u zavisnosti od načina uzgoja, geografskog područja i drugih faktora, kažu studije.
Većina ovih emisija dolazi od metana (koji je mnogo snažniji stakleni gas od CO2) zbog procesa varenja kod preživara, kao i od upotrebe đubriva, goriva i obrade zemljišta.
Dok većina vlada, objašnjava "Gardijan", izbegava da uvodi mere za smanjenje potrošnje mesa zbog političkih rizika, Danska se istakla kao izuzetak jer je 2023. godine predstavila plan za smanjenje konzumacije mesa i jačanje proizvodnje biljne hrane.
– Biljna ishrana je budućnost. Ako želimo da smanjimo klimatski otisak poljoprivrednog sektora, moramo jesti više biljne hrane – izjavio je tada danski ministar za hranu, poljoprivredu i ribarstvo Jakob Jensen.
Kramet, koautor studije, ocenjuje da danski model može da posluži kao osnova za razvoj stvarnih alternativa, umesto da se očekuje da ljudi spontano pređu na ishranu zasnovanu na insektima.
– Potrebno je ljudima ponuditi nešto što je ukusno, pristupačno i jednostavno, a ne samo moralizovati, odnosno, kada alternativa bude bolja po ukusu, ceni i dostupnosti, tek tada možemo očekivati da smanjimo uticaj stočarstva – zaključio je Kramet.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari