Ne bi da izdaju pretke: Nemanja prati put čuvenih venčačkih zadrugara (FOTO+VIDEO)

Niti je svako grožđe isto, niti vino, ali dobri vinari i tehnolozi znaju da ista sorta grožđa, čak i na terenima koji su blizu jedan drugog, mogu da daju tako različito vino. To mogu da potvrde i iz podruma “Koreni 1934” iz Lipovca kod Topole, koji sa svoja tri zasada muskat hamburga ne dobijaju isto vino.

‒ Naš roze „nada“ pravimo od čistog muskat hamburga, ali neverovatne mirisne note koje mu daje naš najstariji zasad iz 1977. ne mogu da ponove mlađi zasadi – ističe Nemanja Petrović, vlasnik vinarije „Koreni 1934“.

Uz ovaj roze, u „Korenima“ su se odlučili da se fokusiraju na još dva crvena vina, pravljena od sorti prokupac, kaberne sovinjon i merlo. Otuda i etikete „ornament“ vino za svaki dan ili za „duge noći“, kako to kaže njegov tehnolog Nemanja, i „tajna“, pravljena od muskat hamburga.

Kao što ime sugeriše, „Koreni 1934“ nisu slučajno tu gde su i ono šta su. Porodična vinarija trenutno sa pet hektara pod vinovom lozom, od čega nešto manje od polovine pripada crnim sortama, seže u početke 20. veka.

‒ Preci su nam jedni od osnivača čuvene Venčačke vinogradarske zadruge, čiji počeci su iz 1902. godine. Čukundeda Živko je u Zadrugu ušao sa sa 24.000 čokota. Nakon toga nastavljena je proizvodnja vina, prodaja vina na kućnom pragu, podizanje novijih zasada i oplemenjivanje sa nekim tada novim sortama ‒ kaže Petrović za AgroTV.

Samo je jedan način da znaš šta dobijaš

Sagovornik specijalizovanog agro kanala pojašnjava da vina proizvodi isključivo od grožđa i svojih vinograda, jer tako mogu u potpunosti da kontrolišu ceo proces i kvalitet finalnih proizvoda. Pokazalo se da su izabrali pravi pristup jer su uspeli da dobiju vina koja su na tržištu prihvaćena od probirljivih konzumenata, koji njihova vina ocenjuju veoma visokim ocenama.

‒ Kao tehnolog, ubeđen sam da samo ako imamo dobru sirovinu, onda možemo napraviti dobar proizvod. Zato se u našem kraju često kaže da se vino pre svega spravlja u vinogradu. A sama pozicija Lipovca je na gotovo idealnoj nadmorskoj visini od 320 do 380 metara, jugoistočna ekspozicija, odgovarajuća struktura zemljišta, kamenita… Pored toga imamo sveže noći, imamo vrlo često izražene ruže vetrova u toku godine, što omogućava dobar razvoj kompleksnih aromatskih nota u samim vinima. Sve to zapravo govori da u ovom kraju zaista treba podizati vinograde i treba imati svoju sirovinu, za koju možemo imati apsolutnu kontrolu, jer u berbi i sat vremena može da odluči između vrhunskog i samo dobrog ‒ kaže Nemanja.

Naravno, Petrovići su pored vinograda uložili i u vinariju, koja ima svu potrebnu opremu, od muljača, pumpi, vinifikatora… do inoks tankova i barik buradi. Prate, kažu, sve nove trendove i tehnološke postupke da bi mogli da dobiju kvalitetna vina, koja su, inače, veoma tražena na lokalnom vinskom tržištu.

‒ Odležavanjem crvenih vina u hrastovim burićima dolazi do kompleksnosti, odnosno do razvoja određenih mirisnih karakteristika, razvoja sortnih karakteristika, dolazi do boljeg odležavanja i dobijamo apsolutno drugačije vino. Možemo napraviti jasnu paralelu između vina koja su odležavala u inoksu, koja ostaju mlada, sveža, lepršava, za razliku od vina koja odležavaju u barik buradima ili bačvama, koja dobijaju punoću, zrelinu, koja dobijaju začinske ukuse drveta, gde postoji takođe puno varijacija u zavisnosti od toga kakav stil vina želimo, koju smo vrstu hrasta upotrebili. Ja često praktikujem da se prave vina u kombinaciji vina koja se odležavala u bačvi, u bariku i čak u nekoj manjoj količini koja su odležala u inoksu, kako bi ga oplemenili nekim sortnim mirisnim karakteristikama i dobili na svežini vina ‒ objašnjava Petrović.

Vinarstvo ne staje u vinariji

Osim dobro obavljenog posla u vinogradu i vinariji, Petrovići znaju da se za plasman vina na konkurentno tržište mora baviti i marketingom.

Za vizuelni izgled etiketa su angažovali dizajnera, koji je osmislio etikete u tradicionalnom stilu i na „obaveznoj ćirilici“.

‒ Sasvim je prirodno da naši koreni budu štampani našim pismom, to je ćirilica, i to je po meni dobra ideja i dobar poduhvat, zato što nam je želja da se prezentujemo kao jedna porodična domaća vinarija, koja gaji i neke autohtone domaće sorte grožđa. Pored toga, želja je bila da etikete budu u tradicionalnom duhu, ali izrađene savremenom tehnologijom. U principu, slično kao što je i ideja za proizvodnju naših vina ‒ zaključuje Nemanja Petrović.

 

Promocija vina ide preko društvenih mreža jer, kako kaže Nemanja, „vina se ne prodaju sama“.

‒ Kada smo počeli prodaju vina, sa nekom željom i entuzijazmom da će to da se prodaje vrlo brzo i vrlo lako, shvatili smo da se vina ne prodaju sama, već da je jako poželjan i potreban marketing. Tako da, prvo, ono što je bilo najlakše i najdostupnije, to su društvene mreže, a zatim razni štampani materijali, brošure, flajeri i ostalo. I, naravno, tu su svi bolji i poznati sajmovi, i razne degustaciie i promocije koje organizujemo u dobrim restoranima ‒ napominje ovaj vinar.

Njihova vina su, zasad, uglavnom zastupljena u Šumadiji, ali šire se u region, i sve zajedno plasiraju oko 10.000 boca godišnje, mada je kapacitet vinarije triput veći.

Dugoročni cilj je da dalje šire prodaju i da njihova vina postanu prepoznatljiva znatno širem krugu potrošača.

U kratkoročnim planovima je podizanje i proširivanje zasada pod sortom merlo, a neka buduća sorta o kojoj razmišljaju je malbek ili marselan.

Količina im nije primarna, već kvalitet, jer smatraju da je „proizvodnja i prodaja vina proces za više generacija“.

‒ Francuzi često kažu da je tek treća generacija generacija koja ima ozbiljnu profitabilnost od vinarije. Mi smo, slobodno mogu da kažem, u jednom procesu i taj proces će trajati sigurno još par godina, da na tržištu budemo prepoznatljivi po kvalitetu i po određenom stilu vina. I, naravno, siguran sam da će samo tržište i trendovi doneti neke nove ideje gde ćemo se uvek truditi da imamo konkurentan kvalitet i stil vina i smatram da tu jednostavno nema kraja i nema granica. Praktično, uvek može da se napravi nešto bolje, uvek može da bude interesantnije, i smatram da je to jedan proces koji održava vinariju na određenoj poziciji na kojoj treba da bude ‒ zadovoljan je pravcem „Korena 1934“ Nemanja Petrović.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi