Zakupljeno sve što vredi, nema zemlje u parlogu

Državna revizorska institucija iznela je juče za javnost šokantan podatak o tome da se trećina poljoprivredne zemlje (35 odsto) koja je u državnoj svojini ne izdaje, što na prvi pogled deluje kao traćenje nacionalnih resursa i veliku gubitak za državnu kasu ali i domaću poljoprivredu.

Uz to državni revizor tvrdi da evidencija o poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini ne prikazuje u potpunosti realno stanje površine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, kao ni da se planski dokumenti - godišnji programi zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta – ne donose blagovremeno što dovodi do kašnjenja postupaka davanja u zakup i slabijeg prihoda i zakupaca i države.

Mediji su preneli i da je na prezentaciji izveštaja rečeno da veliki broj jedinica lokalnih samouprava nije imao saglasnost nadležnog ministarstva za godišnji program, kao i da jedinice lokalne samouprave nisu dostavile Ministarstvu poljoprivrede izveštaje o uplati sredstava ostvarenih od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

Ovako ozbiljne navode, koji daju sliku „državne zemlje u parlogu“, 24sedam je proverio na adresi preko koje praktično ide ceo zakup zemljišta u Srbiji – Uprave za poljoprivredo zemljište pri Ministarstvu poljoprivrede. Tamo su nam opisali konkretnu, u mnogome drugačiju sliku.

- Nema državne zemlje u parlogu. Država nudi svo poljoprivredno zemljište kojim raspolaže u zakup, i to u dva kruga, tako da mogu da učestvuju svi registrovani poljoprivrednici u celoj zemlji i da zemlju uzmu u zakup na 15 godina. Pritom je sve onlajn, transparentno, i na klik, jer radi se o digitalnim licitacijama u kojima su nemogući raniji pritisci raznih vrsta. Ponude se rangiraju automatski, a tokom licitacije čak ni u Upravi niko ne vidi koliko je ko ponudio  – objašnjava za 24sedam Branko Lakić, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište (UPZ).

24sedam/Katarina Mihajlović

 

Davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta je, ističu u UPZ, je strogo definisano zakonom i od pre tri godine se cela procedura za korisnike odvija digitalno a svi građani preko portala Uprave za poljoprivredno zemljište mogu da pristupe podacima svake parcele koja ih interesuje.

- To je jedan dinamičan proces u kome se podaci menjaju na dnevnoj bazi, bilo što se tiče ukupne količine državnog zemljišta, bilo onog dela koji država daje u zakup. Državni revizor govori o 143.488 hektara zemlje koja nije u zakupu, prema preseku iz oktobra 2022,. godine a već danas dan 9. februara 2023. godine to je 119.224 hektara. Pod ugovorima i zakupu je 260.155 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta a u proceduri odobravanja zakupa je još nekih 16.000 hektara, gde se čeka na pravosnažnost odluke – objašnjava Lakić.

U Upravi kažu da podatak o trećini zemlje koja nije data u zakup od ukupne poljoprivredne površine u državnom vlasništvu jeste tačan ali...

- Ali moramo da znamo i o čemu govorimo, šta je poljoprivredno zemljište po onome kako ga definiše zakon. Građani to možda doživljavaju kao velike površine pod oranicama ali to nije slučaj a još je manje slučaj da to stoji u parlogu jer se neko u državi time loše bavi – napominje naš sagovornik.

Poljoprivredno zemljište se deli na obradivo i nebradivo. Pod obradivim su zemljište pogodno za njive, voćnjake, vinograde, vrtove i livade. Pod neobradivim su pašnjaci, trstici i močvare.

- Neobradivog zemljišta, u kom domiraju pašnjaci, imamo 65.700 hektara, odnosno više od 55 odsto od tog zemljišta koje je „neobrađeno“, odnosno nije u zakupu. Ali, tu je i svaka obrada zabranjena, jer onom ko bi zaorao pašnjak, bilo da je državni bilo privatni, sledila bi kazna i prebacivanje gazdinstva u stanje „pasivnog“, koje ne može da dobije podsticaje države. Ostaje manje od 30 odsto obradivog zemljišta koje nije dato u zakup a razlog je najčešće što je to tlo od pete do osme katastarske klase na kome je veoma teško dobiti rod bez jakih agrotehničkih mera a to se malo kome isplati – kaže Lakić.

24sedam/Katarina Mihajlović

Pretvaranje pašnjaka u oranice ima višestruko pogubno dejstvo za životnu sredinu i društvo, od povećanja mogućnosti erozije tla do

Ostatak zemljišta koje nije dato u zakup su livade (15 odsto neobradivog zemljišta), ali i zemljište u nizu zaštičenih područja, kao što su Nacionalni park Stara planina, Deliblatska i Subotička peščara,  pašnjaci Velike droplje… To je 25.000 hektara zemljište koje ne može, zbog raznih ekoloških propisa, da se koristi u punom kapacitetu i zbog toga nije atraktivno za zakup.

Lakić ističe da ne postoji način da se državna zemlja legalno da u zakup „u lokalu“ a da o tome Ministarstvo nije obavešteno jer ugovor zakupac potpisuje sa Ministarstvom a ne sa Opštinom.

Priznaje da je kašnjenja u nekim opštinama bilo ali to je zbog toga što se čekao drugi krug licitacije, pošto u prvom nije bilo zanteresovanih. Uprava je preduzela korake da se ispune instrukcije DRI i to je to ove godine ubrzano.

- Mislimo da nema velike štete i od tog kašnjenja jer zemlja se izdaje na rok od 15 godina tako da tih mesec ili dva u prvoj godini nije bilo presudno – kaže Lakić.

Nije ni Vojvodina sva u „crnici“

Lakić kaže da su možda građanima i poljoprivrednicima prva asocijacija kada se priča o zakupu državnog zemljišta plodne oranice po Vojvodini. Ali ni tu nije sve savršeno.

Kada se priča samo o Vojvodini, „srpskoj žitnici“, tu je 15 odsto zemljišta koje nije dato u zakup. Deluje mnogo „na papiru“ ali u praksi to je takođe zemljište za koje nema interesovanja a ne „vojvođanska crnica“.

- I tu je 70 odsto pašnjaka i livada a manje od pet odsto su njive. I tu je dobar deo toga u zaštićenom području a ostatak njive najlošijeg kvaliteta. Ali, tamo gde je zemlja dobra, praktično je sve u zakupu – ističe naš sagovornik.

Tako, u Malom Iđošu od 1.824 hektara državne zemlje u zakupu nije jedan hektar, u Novoj Crnji nije zakupljeno 0,5 odsto, u Vrbasu 0,25 odsto. U Pančevu koje ima preko 15.000 hektara državnog zemljišta, tri odsto nije u zakupu jer su pašnjaci, dok u Bačkom Petrovcu nema nezakupljenog zemljišta...

Svi ovi podaci su dostupni u poslednje tri godine na Geoportalu, zvaničnoj internet prezentaciji Uprave za zemljište i tu svaki građanin može da nađe sve informacije, od generisanih podataka za celu Republiku, do onih pojedinačnih za neku parcelu bilo gde u Srbiji – površina koja je u zakupu, struktura zemljišta, da li je slobodno ili zakupljeno , ko je zakupac, koliko je zakup i kada ističe.… I sve to ne samo u brojevima, već i satelitskim slikama.

- Upravo je to bila ideja koju sprovodimo već nekoliko godina. Državno poljoprivredno zemljište je nacionalni resurs i Ministarstvo poljoprivrede i mi u Upravi za zemljište ozbiljno shvatamo upravljanje njime u interesu svih građana na transparentan način – napominje

Lakić i dodaje da se na tome neće stati.

eAgrar korak dalje

Branko Lakić kaže da je digitalizacija poljoprivrednog zemljišta kompletirana ali da sada sledi da se tadbora praksa primeni i na posede privatnih lica. U tome će pomoći novi program Ministarstva poljoprivrede eAgrar.

- Tek kada budemo imali potpuno tačne impute za sve što se tiče zemljišta i poljoprivrede u Srbiji moći ćemo da pravimo prave planove i to hirurški precizne. Kada se eAgrarom uspostavi tačna digitalna baza imaćemo kvalitetnu poljoprivrednu osnovu i prema njoj odgovarajuće mere agrarne politike – gde treba komasacija, gde poboljšanje zemljišta, gde treba više subvencija… - naglašava Lakić.

On ističe da eAgrar nije tu samo radi dražve već, pre svega, radi poljorivrednika koji više neće morati da prikupljaju stotine papira i troše i vreme i novac da bi komunicirali sa državom, dobili subvencije ili uzeli državnu zemlju u zakup.

- Uvezani su Uprava za zemljište, Uprava za agrarna plaćanja, Uprava za veterinu, Trezor... Na primer, za uzimanje zemljišta u najam ranije je trebalo da se dobavi izvod o aktivnom statusu iz Registra poljoprivrednih gazdinstava u Upravi za trezor, izvod zapisnika iz Uprave za veterinu… Sada samo treba da se prijavi na licitaciju u aplikaciji mobilnog telefona, priloži dokumenta digitalno, klikne svoju cenu i čeka rezultate i rang listu. Nema šetanja po šalterima, pisanja ponuda, raznoraznih pritisaka na učesnike, niti dizanja ruke na licitaciji a potom zasedanja komisija i pravljenja listi  – objašnjava Lakić.

Uz eAgrar, koje sprovodi celo Ministarstvo, u samoj Upravi za poljoprivredno zemljište rade zajedno sa ministarstvima građevine i zaštite životne sredine, kao i Geozavodom, na tome da se donese jedan sistemski zakon o komasaciji, kao jedne od najznačajnijih mera za poboljšanje života i rada ljudi u ruralnim područjima.

Pored toga ideja im je da u potpunosti digitalizaciju proces ispitivanja, uzorkovanja i izveštavanja o kontroli plodnosti ali i kontroli opasnih i štetnih materija na svom poljoprivrednom zemljištu i u vodama za navodnjavanje u Srbiji, kao presudnom za prehrambenu budućnost zemlje.

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi