Nema više razbacivanja: Biljni ostaci su novac, ako se pretvore u biopelet

U mestu Gornja Mutnica nedaleko od Paraćina na oko 315 hektara plantaža srpsko-belgijske kompanije „Sanikula“ (Sanicula), organski se uzgajaju aromatično bilje smilje i lavanda. Dosad su se ostaci biljaka u proizvodi bacali a sada se od njih pravi biopelet.

Reč je o tehnologiji proizvodnje biopeleta od ostataka aromatičnog bilja koja je veoma slična proizvodnji drvenog peleta.

Na plantažama u Gornjoj Mutnici organski se uzgajaju i druge mediteranske kulture: matičnjak, timijan i vresak.

Posle sezone berbe, te biljke se destilišu u etarska ulja koja svoje kupce pronalaze na svetskom tržištu.

To preduzeće zapošljava oko 200 porodica iz okolnih sela.

Ceo proces proizvodnje je zaokružen, od sirovine do zasnivanja plantaža, upotrebe sopstvene mehanizacije, sadnje, obrade, održavanja zasađenih površina, berbe i prerade mediteranskih kultura u etarska ulja.

„Uštedeće“ atmosferi 20.000 tona CO2

Korišćenje biopeleta utiče na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), čime se ublažavaju posledice klimatskih promena. Trenutno, biljke sa polja Sanicule iz atmosfere apsorbuju 10 puta više ugljen-dioksida (CO2) nego što ovo preduzeće emituje za potrebe proizvodnje etarskih ulja. Procenjeno je da će tokom trajanja projekta biti ostvareno smanjenje emisija jednako 20.000 tona CO2.

Videvši da nakon destilacije biljaka u etarska ulja ostaje velika količina otpada odnosno biomase tim tog preduzeća osmislio je kako da od nje napravi biopelet.

Sanikula biopelet koristi kao energent u svom pogonu za destilaciju i sušenje, a pepeo koji ostaje nakon njegovog sagorevanja kao organsko đubrivo na plantažama.

Primenom takvog cirkularnog pristupa proizvodnja etarskih ulja ne stvara otpad, a privredni razvoj ne ugrožava životnu sredinu.

“Naš plan je da godišnja proizvodnja dostigne nivo od 3.000 tona biopeleta do 2023. godine. Po potencijalu za proizvodnju energije to je ekvivalent količini od 700 tona kamenog uglja i 200 tona dizel goriva”, kaže vlasnik preduzeća Novica Šutić.

Iz UNDP, koji je partenr u projektu, istakao da je takvo postrojenje, u kome se radi održiva proizvodnja etarskih ulja bez otpada, zagađenja i struje, prvo te vrste u Srbiji.

Inače, inovativni pristup proizvodnje peleta od biomase nastale preradom lekovitog bilja preduzeća Sanicula nagrađen je kao jedno od pet najboljih inovativnih i klimatski pametnih rešenja u okviru projekta “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene”, koji Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sprovodi u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF).

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi