Ko hoće u sezonce zarada je uvek odlična: Dnevnice premašuju i 50 evra

Sezonski poslovi su za dosta ljudi jedina mogućnost da zarade za život, dok su za neke druge samo dopuna kućnog budžeta. Poljoprivrednim poslovima, posebno leti, pribagavaju mladi jer je to najlakši način da zarade džeparac, ali kako rad na njivi nije lak, uvek fali ljudi.

Deficit berača na našem tržištu je ustaljen već nekoliko sezona, iako vlasnici voćnjaka iz godine u godinu nude sve veće dnevnice ne bi li privukli nadničare. Često je prilika za dobru zaradu jedina prava motivacija za berače, a ove godine cene branja voća idu i do 6.000 dinara po radnom danu.

O zaradi pre angažmana

Iako gotovo svako može da obavlja ovaj posao, celodnevni boravak na suncu, kao i saginjanje i penjanje dosta umaraju, zbog čega i među najiskusnijim beračima vlada mišljenje da je branje malina “robovski posao”.

- Ljudi se najčešće opredeljuju za ovaj posao iz ekonomskih razloga. Uglavnom se radi od 6h ujutru pa dok ne zađe sunce. Posao fizički nije zahtevan u smislu da morate da nosite težak teret, jer su sve gajbice od po 2,5 kilograma. Ali to što smo po ceo dan na nogama po vrućini nam najteže pada. Treba biti spreman na dinamičan tempo rada jer sezona branja malina uglavnom počinje sredinom juna i traje oko mesec i po dana - kaže za Infostud Jelena Ilić iz Ivanjice koja se ovim poslom bavi dugi niz godina.

Ona navodi da je kroz višegodišnje iskustvo imala priliku da radi kod nekoliko poslodavaca pod različitim uslovima. Dogovor o uslovima i zaradi definiše se neposredno pre angažmana.

– Sve zavisi kakav dogovor postignete sa gazdom. Ranijih godina sam radila na satnicu i za 12 sati sam mogla da uberem po 110 kilograma maline. To sam radila uz dva obroka i dve pauze za kafu koje je poslodavac obezbedio. Kad god je moguće, brzi i iskusni berači uvek biraju tu varijantu jer brže završe posao. Radila sam i kod dva poslodavca gde je dodatno bio organizovan i smeštaj, tako da ima raznih opcija. Ove sezone, recimo, imam fiksnu dnevnicu od 3.500 dinara, sa dva obroka i pauzama za kafu. Mada, uveliko kruži i informacija da su pojedine gazde iz okoline Ivanjice i Arilja spremne da plate nadnicu od čak 50 evra uz uslov da se ubere određena količina maline na dan – tvrdi ona.

Kako dodaje, imala je priliku da radi sa nadničarima raznih generacija.

RINA

– Radila sam rame uz rame sa jednom bakom od 80 godina ali i sa svojom tek punoletnom ćerkom. Sve generacije su uključene, ali u poslednje  vreme među beračima su pretežno mladi koji sezonski beru maline, kupine i borovnice. Poznajem i one starije sa višedecenijskim iskustvom u ovom poslu, koji su “ispekli” zanat te sve obavljaju rutinski - priča Jelena Ilić.

S pečurkama oprezno...

Nekim poljoprivrednicima kišni vremenski uslovi mogu da zadaju glavobolje, ali ima i onih koji zbog padavina zadovoljno trljaju ruke. Da ništa ne rađa kao pečurke posle kiše znaju i mnogobrojni berači. Oni u dva navrata godišnje provode vreme u šumskim predelima.

– Prvi talas kreće polovinom maja, a u kojoj meri će prirodno okruženje biti bogato gljivama zavisi isključivo od vremenskih uslova. Velika suša ili prevelika vlaga utiču na rod, dok jesenja hladnoća, u vreme drugog ciklusa branja, može biti pogubna. Šume su podjednako bogate kako jestivim tako i otrovnim pečurkama pa treba biti oprezan. Najčešće berem vrganj, bezlebare, popovače, sunčanice i mlečnjače koje inače koristimo i kod kuće u ishrani – objašnjava Svetlana Adžić iz Gornjeg Milanovca.

Ona kaže da je sakupljanje gljiva aktuelno u gradovim i cerovim šumama širom Šumadije i da nije tajna da iskusni berači za dan mogu da sakupe po više desetina, pa čak i više od 100 kilograma gljiva, u zavisnosti koliko su spremni da prepešače, piše Infostud.

RINA

– Moj sin Nikola i ja smo nedavno brali pečurke u predelu Zagrađa. Za nekoliko sati ubrali smo 30 kilograma svežih prvoklasnih vrganja, ali isto tako se dešavalo i da se kući vratimo praznih ruku kada je sezona na izmaku – tvrdi ona.

Prema njenim rečima, pojedini berači ne prodaju gljive već ih zamrzavaju, suše ili pasterizuju za svoje potrebe. Međutim, veliku većinu najviše motiviše zarada koju mogu da ostvare.

– Na tržištu cene variraju u zavisnosti od kvaliteta. Kod utvrđivanja klase vrganja boja je presudna, svetlija boja ukazuje na bolji kvalitet, i naravno, pečurka ne sme da bude crvljiva. Za jedan kilogram ovih vrganja može da se zaradi od 300 dinara pa i do 15 evra, dok za istu gramažu sušenih vrganja možete dobiti do 5.000 dinara. Treba imati u vidu da vam je za  kilogram sušenih vrganja potrebno šest do sedam kilograma sveže ubranih pečuraka. Nakon svake berbe prvo odvajam deo koji ostavljam za naše kućne potrebe. Ostatak sečemo, sušimo i pripremamo za prodaju - priča nam Svetlana.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi