Solarnu centralu „na traktor“, pa u njivu, voćnjak – ili pustinju (FOTO/VIDEO)

Na srpskim njivama, gde nema izvora električne struje, obično se za pogon potrebne opreme koriste dizel agregati. No, da to ne mora biti tako, i da se komforan rad može dobiti a da se ne daje dinar na energent, pokazali su domaći proizvođači na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Portal 24sedam se uverio u praktičnost jednog pokretnog solarnog sistema.

- Dovoljno je da odvezete ovakvu prikolicu na njivu, postavite je - dvoje ljudi to može za nešto više od pola sata, i odmah mogu da se pokreću vodene pumpe i zaliva uz pomoć sunca – kaže Marko Marković, menadžer „Alumarkoma"  Novi Sad.

Ova firma je sa svojom solarnom prikolicom stigla i do Dubaija, gde je svoje rešenje predstavila u okviru srpske ponude na EXPO 2020.

- Tamo su zainteresovani da mobilne prikolice koriste u pustinji, gde nema struje, a istražuju se bušotine za naftu – napominje Marković.

Pre nego što „osvoji Bliski istok“, ovaj domaći proizvod je već proveren na domaćem i na tržištu regiona.

- Imamo otvoren ogranak u Hrvatskoj, koja je deo EU, tako da smo morali da imamo sertifikat i da zadovoljavamo standarde Unije, i to nam je dalo bolju poziciju nego konkurenciji u Srbiji – kaže Marković.

Samo je mašta granica

Ali iako im je ovo osnovna namena, solarne prikolice ne služe samo za navodnjavanje. Njihova primena je široka i zavisi samo od mašte ili potreba vlasnika.

- Možete da je, recimo van poljoprivredne sezone ili namenski, postavite pored kuće ili hladnjače i uz pomoć mrežnog pretvarača ona će vam davati potrebnu struju, čime ćete umanjiti račune – dodaje Marković.

Za one koji nemaju potrebu da sele svoju „solarnu centralu“ moguće je upotrebiti manje sisteme, koje takođe ima ova firma, bilo da su u pitanju voćnjaci ili vikendice.

- Proizvodnja je domaća, naše je celokupno rešenj,e samo su solarni paneli iz uvoza. Zbog toga je cena i dalje pristupačna, iako je sve poskupelo, pa i paneli – objašnjava Marković.

A cene se kreću za mobilne sisteme od 2.000 evra po kilovatu snage, dok za fiksne sisteme cena zavisi od toga šta vam i gde treba, počevši od 800 evra po kilovatu pa nadalje.

- Svašta tu utiče na cenu, kolika je snaga, kakav je sistem… Recimo, kod navodnjavanja je bitno i da li su pumpe potapajuće ili ne, da li je sistem „kap po kap“ - kaže naš sagovornik.

Na cenu utiču i svetske prilike, jer su zbog posledica pandemije, otežane proizvodnje, kao i pokidanih lanaca snabdevanja, poskupeli i solani paneli. Ali to, zasad, nije mnogo pogodilo kupce u Srbiji.

- Sve je poskupelo, nestabilna je cena čelika, panela… Naše cene su sad nešto malo veće, i nadamo se da nećemo biti primorani da ih još menjamo – zaključuje Marko Marković, menadžer „Alumarkoma“.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi