Zagorčio biznis: Šećerne repe nikad manje, kao ni cene

Površine pod šećernom repom u Srbiji bi ove godine mogle da budu najmanje u protekle dve decenije, kažu povodom završetka setve iz Poslovne zajednice “Industrijsko bilje“.

- Ali ako se uzme u obzir da svega četiri šećerane prerađuju šećernu repu: u Crvenki, Kovačici, Vrbasu i Pećincima, a bilo ih je više od deset, skup repromaterijal i gorivo, visoke cene uljarica i žitarica, nisu se mogle ni očekivati veće površine - navela je direktorka Olga Čurović za novosadski “Dnevnik”.
Prema podacima iz šećerana pod repom bi trebalo da bude zasađeno nešto ispod 35.000 hektara, ali da će se tačni podaci znati tek naredne sedmice.

- Postoji mogućnost da su ratari, iako su ugovorili setvu sa šećeranama, u poslednjem trenutku odustali od industrijske biljke. Zato čekamo konačne podatke iz šećerana – navela je Čurović.

Da je repe sve manje potvrđuju i iz Zemljoradničke zadruge u Kisaču. Oni su posejali 50 hektara, što je tek trećina onoga što su imali lane a nekada je to bilo i do 400 hektara pod slatkim korenom.

- Za setvu repe potrebne su sada državne subvencije, zbog skupog veštačkog đubriva, hemije, goriva i male cene šećera. Nikada nije bilo da kilogram šećera košta koliko i kilogram brašna, a sada se to upravo događa, obe namirnice su od 80 do 85 dinara. Svojevremeno je šećer bio skup i kupovao se i po pola kilograma, samo onoliko koliko treba domaćinstvu za kolače – kaže direktor zadruge, Nikola Šćepančević.

On navodi da je u Kisaču sve do ove setve bilo ratara koji su sejali repu, ali da je ove godine samo zadruga posejala industrijsku biljki.

Cena oterala ratare u žitarice

Prošle godine repa je zauzela, prema podacima “Industrijskog bilja”, 37.000 hektara, prosečan prinos je bio 60 tona po hektaru, a digestija je bila dobra, čak 17 procenata. Proizvedeno je oko 340.000 tona šećera, a za domaće potrebe treba oko 200.000 tona.

Zna se da je mnogo poljoprivrednika odustalo od setve i opredelilio se za druge kulture, bez obzira na to što su se sve do lane bavili industrijskom biljkom.
Razlozi su dobra cena uljarica i žitarica i što sa upola manje truda, rada i ulaganja mogu da ostvare lepu zaradu. Po hektaru je ovog proleća trebalo od 2.500 do 3.000 evra za setvu, što za srpske ratare nije mali trošak.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi