Zaboravite na jeftinu hranu: Da li će nas cene namirnica šokirati i ove godine?

06.01.2022

07:35

0

Nakon godine pune šokova na svetskim berzama hrane, ali i na domaćim pijacama, u mesarama i prodavnicama, sa zebnjom i istanjenim novčanikom ušli smo u 2022.

Zaboravite na jeftinu hranu: Da li će nas cene namirnica šokirati i ove godine?
Profimedia

Da li ćemo i u 2022. godini s određenom dozom nelagode i neizvesnosti odlaziti u kupovinu osnovnih životnih namirnica, niko sa sigurnošću ne može da kaže, ali stručnjaci koje je za prognozu pitao 24sedam ipak daju nešto osnova za optimizam.

- I 2022. će i dalje biti godina skupe hrane, ali mislim da nećemo doživljavati šokove koji su bili česti u 2021. godini - kaže za 24sedam Žarko Galetin, agroekonomski stručnjak i nekadašnji direktor Produktne berze u Novom Sadu.

S njim se slaže i Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS).

- Ne bi trebalo da cene dalje rastu, jer ovo je neki maksimum - procenjuje Bogunović.

Kako dodaje, uz dobro vreme, mogli bismo da očekujemo da se cene primarnih poljoprivrednih proizvoda smire ili čak malo padnu.

- Ali svakako se neće vratiti na pređašnje nivoe. Kod prerađivača, a to je ono što u dobroj meri plaćamo na policama, cene će zavisiti i od cena energije i transporta. Umnogome, cenu nam diktira svet - ističe Bogunović.

Valjda neće biti ovako...

U Srbiji je u novembru inflacija bila 7,5 odsto godišnje, ali su samo cene hrane za godinu dana porasle za više od 20 odsto. U novembru je, kao i u avgustu, ponovo skočila cena mesa, pa je ono 25-50 odsto skuplje nego što je bilo pre godinu dana. To znači da kilogram svinjskog buta bez kostiju sada košta od 560 do 673 dinara, juneći but od 870 do 960 dinara, a "najjeftinija“ piletina staje od 600 do 750 dinara za kilogram filea.

Pixabay
 

Ni druge cene nisu mirovale, pa litar "dijamant“ zejtina košta do 200 dinara (rast 33 odsto), a 250 grama margarina staje od 65 do 70 dinara (plus 17 odsto). Za polutvrde sireve danas izdvajamo od 1.200 do 1.400 (prosečan rast 34 odsto), i tako dalje.

Poslednje u nizu bilo je poskupljenje kafe, od 10 do čak 35 odsto, pa sada pakovanje od 200 grama plaćamo od 280 do 360 dinara. Paprene su i cene voća i povrća na pijacama, i to mesecima.

Dubok poremećaj

Žarko Galetin kaže da cene na tržištu hrane ne mogu tako lako i brzo da se zaustave.

- Čak ni one priče da će se kada prođe korona cene vratiti na staro… Ne verujem u to, jer poremećaj koji je izazvala korona je toliko dubok, širok i strukturalan da se neće lako prevladati. A pogotovo ne dok još traje pandemija – objašnjava Galetin.

U svoj muci pokazali vitalnost

Poljoprivredni i prehrambeni sektor je, uz sve navedene globalne i lokalne probleme, ipak uspeo da pokaže vitalnost, kaže Aleksandar Bogunović.

- Nestašica nije bilo, a uprkos svemu ostvareni su dobri rezultati i u izvozu. Možda količinski nismo toliko mnogo izvezli, ali smo to nadoknadili višim cenama i postigli veći izvoz nego prethodne godine. Kod nas se u poslednje vreme dosta iz budžeta ulaže u poljoprivredu, proizvođači više slušaju struku i nauku, i zbog toga godinama imamo konstantan rast u kvalitetu i izvozu. Očekujem u tom smislu dobru i sledeću godinu - naglašava on.

On ne očekuje skokove kao što su bili ove godine, ali će hrana ostati "na ovim visokim cenovnim nivoima".

- To znači da će pšenica ostati na 300 dolara za tonu ili više. Da li će probijati rekorde, kao što je to bilo ove godine i sa njom i sa cenama druge hrane? Moguće, ali ne i izvesno. A kad primarna hrana ostane na tom nivou, onda će i cene ostalih namirnica biti visoke – kaže Galetin.

Državna intervencija kratkog daha

On se u obuzdavanju cena ne uzda mnogo u moć države, jer to ni kod nas ni drugde u svetu nije pokazalo rezultate.

- Svako državno ograničenje cena je kratkog daha i više ima psihološki nego tržišni efekat. Cene možete malo da "pritisnete", ali ako mera ograničavanja potraje dugo, neće biti robe na tržištu, barem ne legalnom, jer niko neće sebi praviti gubitke. Mi imamo takvo iskustvo iz devedesetih godina prošlog veka, a ima ih i svet. Kapaciteti Robnih rezervi nisu toliki da bi značajnije mogli da utiču na tržište. Recimo, kod jednokratne intervencije od 30.000 tona brašna, kod zamrzavanja cene hleba, to je dovoljno da se pokrije samo nedeljna potrošnje brašna u Srbiji – objašnjava Galetin.

Da rešenje nije dugog veka, slaže se i Aleksandar Bogunović iz PKS.

Profimedia
 

- Ako niste regulisali cenu primarnog inputa za preradu, ne možete ni da limitirate cenu proizvoda koji se pravi od te sirovine. Trenutno se ispostavlja da je čak isplativije izvoziti sirovo ulje nego prodavati ovde rafinisano. Takva mera mora biti vremenski ograničena, da zaustavi trenutni trend rasta, ali dugoročno ne možete nekog terati da posluje s minusom – kaže Bogunović.

Razlozi krize nisu privremeni

Galetin ističe da postoji poremećaj i u primarnoj proizvodnji, uslužnom sektoru, sektoru transporta koji je generator visokih cena svega, a na sve to dolazi jedna rasprostranjena praksa pojedinačnih mera država velikih izvoznica hrane koje zatvaraju svoja tržišta ili otežavaju plasman robe u inostranstvu i uvode takse.

- Sve se otelo kontroli i sada situacija na tržištu hrane ne zavisi više ni toliko od proizvodno-potrošnih bilansa na koje smo dosad navikli, već na sve utiče mnogo drugih "spoljnih“ faktora za koje ne možemo precizno utvrditi u kojoj će meri poskupeti hranu. Energenti su otišli nebu pod oblake, pre svega gas, ali ni ta cena više nije najveći problem, već neizvesnost sigurnog snabdevanja. A onda, inflatorna očekivanja i sve ostalo. Situacija je ozbiljna – upozorava Galetin.

Jedina nada da cene mesa, mlečnih proizvoda i proizvoda od pšenice neće otići mnogo naviše je da su one već u sebe "pokupile“ talas rekordnih povećanja iz 2021.

Pixabay
 

- Sada zbog svih ovih poremećaja imamo situaciju da u nekom kratkoročnom, čak srednjoročnom periodu imate potpuno nezavisno kretanje cena na tržištu primarnih poljoprivrednih proizvoda od, recimo, tržišta tovljenika, tržišta mesa itd. Na duži rok te cene se usklade, ali sada je pitanje da li su u ravnoteži – ističe Galetin.

On napominje da smo u 2021. imali udar primarnih cena soje i kukuruza u maju, kada je soja bila 86 dinara, a kukuruz 27 dinara.

- A tek skoro smo imali situaciju da se te cene "preliju“ na sekundarni sektor, recimo tovljenike kojima je otkupna cena veća tek od pre mesec-dva, kada je cena otišla na 190 dinara. A onda se tek poveća cena mesa i druge prerađene hrane za krajnje potrošače – objašnjava Galetin.

Utiče i đubrivo

Aleksandar Bogunović kaže da je prethodna godina bila veoma specifična za poljoprivredu.

- Korona je počela pretprošle godine, ali su prave posledice, što se hrane tiče, stigle tek 2021. Cene su u svetu skočile u proseku 38 odsto, ali je, recimo, industrijsko bilje poskupelo 47 odsto, žito 26 odsto, a pojedine vrste voća i preko 50 odsto.  A kod kuće smo imali šaroliku situaciju zbog klimatskih uslova, podbačaj u proizvodnji kukuruza i suncokreta, dobru godinu za pšenicu, ali lošu za voćare. I to je onda s cenama pratio i prerađivački sektor, koji je opterećen i većim cenama transporta, sezonske radne snage i na kraju i energenata – podseća Bogunović.

Zbog poslednja dva faktora, visoke cene hrane "smeše“ nam se i u ovoj godini.

- A sada još imamo i problem cene i uopšte dostupnih količina đubriva, od kojeg zavisi uspeh cele poljoprivrede tokom ove godine. Cena gasa, koji se koristi u proizvodnji azotnih đubriva, viša je za 180 odsto, a negde ga i nema dovoljno. Mi u Srbiji još nismo pokrenuli sopstvenu proizvodnju đubriva već sve uvozimo, a cene su tri puta veće nego što su bile. Od mogućnosti da se nabavi đubrivo i cene na početku godine zavisi i koliko ćemo i po kojoj ceni proizvesti – zaključuje Bogunović.

BONUS VIDEO:

24sedam TV

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti