Najveća misterija Kalemegdana: Rimski bunar kao izvor inspiracije za filmske magove - Hičkoka i Makavejeva (FOTO)

Beograd je grad sa dugačkom i burnom istorijom, kroz koji su prošle neke od najvećih svetskih imperija - poput Rimskog, Osmanskog i Austrougarskog carstva, a svaka od njih je ostavila tragove koji su i dan-danas vidljivi širom prestonice.

Reporteri 24sedam "istražili" su Kalemegdan sa novinarom i publicistom Zoranom Nikolićem, koji nas je sproveo kroz misteriozne delove ove tvrđave, a posle prve priče o Rimskom vodovodu, naš domaćin nas je sproveo i kroz misteriozni Rimski bunar, kojeg Beograđani i posetioci prestonice mogu i dan-danas da vide.

24sedam

- Ko god da je vladao Kalemegdanskom tvrđavom prethodnih vekova, a mnogi su se smenili, imao je isti problem. Ako ga neko opkoli, onda mu preseče vodovod koji je dugo bio jedini dovod vode u tvrđavu, te bi se našao u ozbiljnom problemu. Upravo zbog tog razloga, na ovom mestu, svako je pokušao da izgradi alternativni izvor vode - navodi Nikolić.

Prema starim zapisima, Turci će kopati do nekih 10 metara dubine, ali su zbog tvrdoće kamena odustali od celog posla i čak su neko vreme tu rupu koristili kao silos za žito.

- Onda dolazi jedan veoma dragocen period u beogradskoj istoriji. S početka 18. veka, tačnije od 1717. do 1739, ponovo gradom vladaju hrišćani, s tim da su ovoga puta to Austrijanci koji transformišu Beograd iz jedne prosečne Otomanske kasabe i veoma interesantnu baroknu varoš. Njom dominira tvrđava koja je u tom trenutku najmoćnija u svojoj istoriji - objašnjava naš domaćin.

24sedam/ Goran Sivački

Kako kaže, praviti nešto tako moćno, a nemati rešeno pitanje vodosnabdevanja bilo bi besmisleno.

- Oni kopaju tu gde su Turci stali, stižu do 60 metara, a i dalje su na suvom, potpuno očajni. Bezmalo dižu ruke od celog posla, a onda u taj prazan bunarski cilindar postepeno počinju da se ulivaju beogradske podzemne vode. Naziv Rimski bunar, ne nosi svakako po Rimljanima koji su davno pre toga otišli odavde, već najverovatnije po Austrijskoj ambiciji da budu nastavljači Svetog Rimskog carstva, kako su u tom trenutku i zvali svoju državu - ističe Nikolić.

Sam ulazak u Rimski bunar kao da nas na momenat vraća u prošlost. Strme stepenice koje odolevaju zubu vremena vode pravo do centra prostorije u čijoj se sredini on nalazi.

Prostorija je hladna i pomalo mračna, a dodatnu "čar" daje i dramatična muzika koja dočarava duh nekog prošlog vremena.

Do nivoa vode u bunaru pogled nas vodi do 35 metara, a do dna je celih 60.

- Oko bunarskog cilindra, koje je široko tri i po metra, upleteno je spiralno stepenište od 212 stepenika koje vodi do nivoa vode, a drugi splet vodi natrag, kako se oni koji silaze po vodu ne bi sudarali sa onima koji idu u drugom smeru. Taj prolaz je uzak 90 cm, jaka je kondezacija i nije nimalo prijatno - navodi Nikolić.

Stepenište je klizavo, mračno i nebezbedno te nismo mogli da prođemo putem kojem se nekada išlo po vodu.

24sedam/ Goran Sivački

Iznad okna bunara je postavljen postament, odakle smo imali priliku da se uverimo u grandioznost ove građevine.

Bunar je ozidan, a interesantno je da se sa strane nalaze prozori koji služe da bi vazduh dopreo do onih koji se u tom trenutku nalaze na stepeništu.

Rimski bunar - inspiracija za horor filmove

Profimedia

Kada je 1964. godine u poseti Beogradu bio veliki režiser horor filmova Alfred Hičkok, doveli su ga da vidi Rimski bunar, posle čega je on, kada je izašao napolje, navodno rekao - "za mene ovakva mesta predstavljaju pravu inspiraciju", a znamo šta je ona predstavljala za ovog reditelja.

- Očito je stari mag bio u pravu. Ovde je deponovano puno i pozitivne i negativne energije. Kada pričamo o pozitivnoj, Austrijanci su rešili pitanje vodosnabdevanja Kalemegdanske tvrđave, a kada pričamo o negativnoj, ovde su se desila brojna ubistva i zatočenja, jer osim vrata na koja smo ušli ne postoji drugi način da se izađe iz prostorije - objašnjava Nikolić.

Kako nam je ispričao, ovde se rodila i najčešće demantovana beogradska urbana legenda, kako je navodno, dno bunara nekim misterioznim prolazom ispod Dunava spojeno sa brdom Gardoš u Zemunu.

- Ta priča prosto ne stoji, jer u to vreme nisu vladali nikakvom veštinom kopanja ispod vodotokova, a i da jesu, to sigurno ne bi radili na mestu gde je ušće dve reke i gde je nadsloj vode najteži. Lično verujem da takav prolaz postoji, da je delo 20. veka i da je još uvek nepoznat - navodi naš domaćin.

Makavejev "Ljubavni slučaj"

Kada pričamo o negativnoj energiji, veliki srpski režiser Dušan Makavejev, 1967. ovde pravi film o istinitom događaju - "Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT". 

- Naime, kada je jedan čovek gurnuo svoju ljubavnicu ona je upala u bunarski cilindar i smrtno stradala. U tom crno-belom filmu, maestralne uloge odigrali su, tada glumci početnici, Eva Ras, Slobodan Aligrudić i Ljuba Moljac i tako ušli u istoriju jugoslovenske crno-bele kinematografije - istilče Nikolić.

Do 2012. godine vrata Rimskog bunara su bila zaključana i time su samo pojačavala radoznalost Beograđana i njihovih gostiju.

- Od tada JKP "Beogradska tvrđava" ulaže lep napor da ovim objektima prizove novu namenu, turističku i one je za sada dala sjajne rezultate - zaključuje naš sagovornik.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi