Srpska heroina i dalje čeka dan da joj se narod oduži: Da li će Milunka Savić dobiti spomenik u Beogradu?
Predstavnik Zavičajnog udruženja Raščana "Milunka Savić" Danilo Pašajlić za 24sedam kaže da je neophodno i da se kuća na Voždovcu u kojoj je ona živela otkupi i uredi
Srpska heroina balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, narednica u Drugom puku srpske vojske "Knjaz Mihailo", žena sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja koja je poštovana u vojnim krugovima širom sveta, supruga i brižna majka - to je bila Milunka Savić.
Iako je nemerljivo zadužila Srbiju, kuća u beogradskom naselju Voždovac, u kojoj je nekada živela, danas je u jako lošem stanju, a Milunka, koju su zbog neizmerne hrabrosti Francuzi prozvali "srpska Jovanka Orleanka", još uvek nema svoj spomenik u prestonici, iako je to i te kako zaslužila.
Ranjavana je u borbama devet puta, a na njenom šinjelu svoje mesto su, pored ostalih odlikovnja, našli i Karađorđeva zvezda s mačevima i medalja "Miloš Obilić".
Wikipedia
Dobila je mnoga odlikovanja, među kojima su dva francuska ordena Legije časti, a do danas je ostala jedina žena na svetu koja je odlikovana francuskim ordenom Ratni krst sa zlatnom palmom.
Pročitajte još:
Zahtev za spomenik podnet još 2020.
Prema rečima predstavnika Zavičajnog udruženja Raščana "Milunka Savić" Danila Pašajlića, oni su još u februaru 2020. podneli zahtev da se srpskoj heroini podigne spomenik u parku Manjež.
Ideja Zavičajnog udruženja, kako naš sagovornik objašnjava, jeste da se Skupštini grada i Opštini Voždovac predloži otkup i renoviranje kuće u kojoj je živela Milunka Savić, kako bi građani mogli da posete njen dom, kao i da se upoznaju sa njenim životom i dostignućima.
- Milunka Savić je bila zaboravljena još posle Prvog svetskog rata. Tek sedamdesetih godina prošlog veka gradonačelnik Beograda Branko Pešić setio je se i dodelio joj jednosoban stan u naselju Braće Jerković. Ljudi se Milunke sete samo kad je godišnjica proboja Solunskog fronta ili 5. oktobar, dan kada je umrla - rekao je za 24sedam Pašajlić.
Kako dalje kaže, on misli da Milunka zaslužuje spomenik, kao i da je neophodno da se kuća u kojoj je nekada živela otkupi od sadašnjih vlasnika i uredi.
24sedam/Katarina Mihajlović
- Čak su i vlasnici rekli da bi prodali kuću, uopšte ne prave pitanje oko toga. Oni ne mogu sami da izdvoje novac za renoviranje, ali bi voleli da se kuća sredi kako ne bi nestala uspomena na najveću srpsku heroinu - objasnio je Pašajlić.
Prema njegovim rečima, prilikom nedavne posete Republici Srbiji, francuski predsednik Emanuel Makron, mimo protokola, tražio je da poseti grob Milunke Savić.
- Mislim da se polako menja odnos prema Milunki i svim njenim ratnim drugovima koji su podneli veliku žrtvu kako bismo mi danas bili slobodni. Potrebno je da građani i udruženja podnose inicijative, ali i da mediji to podrže, kako bi se reči sprovele u dela - zaključio je Pašajlić.
Kuća na Voždovcu propada i trune
Kuću na Voždovcu Milunka je kupila od para koje je zaradila radeći kao čistačica u jednoj državnoj firmi. Tu je živela sa jednom rođenom ćerkom i tri usvojene, od kojih je jedna bila težak invalid.
Komšije pamte da je imala dvorište puno cveća i da je sve, iako siromašno, uvek bilo sređeno i uredno.
24sedam/Katarina Mihajlović
Porodičnu kuću u ulici koja danas nosi ime Milunke Savić njene ćerke su prodale 1974. godine.
Navodno, tada im je rečeno da će tuda prolaziti put, međutim, kuća se danas nalazi u privatnom vlasništvu.
Početkom devedesetih godina, postavljena je spomen-ploča, ali objekat nije ni pod kakvom zaštitom države.
Nakon što su se u medijima pojavile priče da sadašnji vlasnik planira da kuću sruši jer je ona u lošem stanju, a on nema sredstava da je obnovi, iz gradske uprave je stigla informacija da će Beograd, u saradnji sa republičkim vlastima, obnoviti kuću Milunke Savić.
Nakon toga, obećali su čelnici Beograda, ovo zdanje biće spomen na život i zasluge najveće srpske heroine, ali do danas se nije počelo sa realizacijom ove ideje.
Bombaš legendarnog Gvozdenog puka
Milunka Savić rođena je u selu Koprivnica kod Jošaničke Banje, u opštini Raška. Po objavljenoj mobilizaciji, oktobra 1912, Milunka se prijavila na jednom od mobilizacionih zborišta u Beogradu i registrovala se pod imenom Milun Savić.
Pod tim muškim imenom borila se u balkanskim ratovima 1912. i 1913. U to vreme ženama nije bilo dozvoljeno da budu vojnici i učestvuju u borbama. Njen stvarni identitet otkriven je posle ranjavanja, u bici na Bregalnici, 1913.
24sedam/Katarina Mihajlović
U Prvom svetskom ratu takođe se prijavila kao dobrovoljac. Bila je borac – bombaš legendarnog Gvozdenog puka, najelitnijeg Drugog puka srpske vojske "Knjaz Mihajlo". U jesen 1915, u Makedoniji, teško je ranjena u glavu i, tako povređena, zajedno sa ostalim borcima povlačila se preko Albanije.
Posle nekoliko meseci oporavka vratila se na Solunski front, u svoj puk, gde je učestvovala u bitkama 1916. Posebnu hrabrost pokazala je u bici na Kajmakčalanu, kada je zarobila 23 bugarska vojnika. U balkanskim ratovima i Velikom ratu ranjavana je četiri puta.
Odbila da se preseli u Francusku
U mirnodopskim vremenima Milunka je radila kao čistačica, odbivši ponudu da se preseli u Francusku i tamo dobije vojnu penziju.
Nakon 1945. godine nove vlasti su joj dodelile penziju. I pored teškog života, Milunka Savić je uvek nalazila načina da pomogne svojoj zemlji - iškolovala je i odgajila još 32 dece koju je dovela iz svog rodnog kraja.
Američki sajt "Lajstvers" ("Listverse") uvrstio je Milunku Savić na listu 10 najvećih žena koje su se borile u nekom od ratova u toku novije istorije.
Umrla je 5. oktobra 1973, a njeni posmrtni ostaci su preneti iz porodične grobnice u Aleju velikana tek 40 godina nakon smrti – 10. novembra 2013.
Tako je nepravda prema Milunki Savić, delimično, posthumno, ispravljena.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari