Dobrotvor koji je podigao Savamalu i Beogradski univerzitet na noge: Ko je bio Luka Ćelović Trebinjac?

Luka Ćelović, zvani Trebinjac, bio je jedan od najbogatijih i najuticajnijih ljudi u Srbiji zahvaljujući kome je Savamala postala, za to vreme, novi prestonički centar, a Beogradski univerzitet je stekao zaleđinu za naučni i obrazovni rad.

Iako je bio jedva pismen, to ga nije sprečilo da se obogati baveći se prodajom na veliko i iznajmljivanjem objekata. Takođe, kao finansijer i predsednik Beogradske zadruge, ali i veliki prosvetni dobrotvor, svojim radom i delima stekao je veliko poštovanje i ugled po kome je čuven i vek kasnije.

U svet se otisnuo iz sela Pridvorci, kod Trebinja, gde je i završio osnovnu školu. Ipak, otac ga je ubrzo poslao u Banjaluku gde je izučio trgovinu. Kroz nekoliko godina, otišao je u Brčko kod strica, gde je radio kao šegrt u stričevoj magazi.

Pročitajte još:

Otvara se legat i izložba posvećena Milevi Marić Ajnštajn

Sa 16 godina, praznih džepova, napustio je rodnu zemlju i otišao u Beograd kod svog zemljaka arhimandrita Nićifora Dučića, koji ga je dao za šegrta u jednoj poznatoj trgovačkoj radnji.

Ipak, njegov rad prekinuo je ustanak u Hercegovini – Nevesinjska puška, pa se Luka, kao dobrovoljac, 1875. vratio u rodni kraj. Boreći se protiv Turaka bio je i ranjen, ali se ipak oporavio i vratio u boj. Potom je i Srbija objavila rat Turskoj, a on se sa drugim dobrovoljcima vratio u Beograd,  gde se sve do 1878. bori u oba srpsko-turksa rata iz kojih je uspeo da se izvuče živ.

Uz pomoć ondašnjih poznatih trgovaca Krsmanovića i Paranosa, koji su bili i njegovi zemljaci, pokrenuo je trgovinu domaćin proizvodima, kao što su šljive, žito… Posao je počeo polako da se razvija, pa je odlučio da se bavi i liferacijom ovsa za vojsku i hleba za opštinske stražare.

Prva nacionalna štedionica

Beogradska zadruga, tada pod nazivom “Zavod za udeonice”, osnovana je u jesen 1882. godine. Nekoliko malih preduzetnika se udružilo, uložilo kapital i stvorilo prvu nacionalnu štedionicu, želeći da na taj način pomogne sirotinju i izbegne zelenaše. Upravo, među njima se našao i Ćelović, koji je pet godina kasnije postao i njen doživotni predsednik, a do 1929. uspeo je da učini zadrugu jednom od najsnažnijih organizacija koja je svesrdno pomagala svojim članovima.

Bio je poznat po tome što je znao da ide po beogradskim kafanama, ali ne kako bi se odavao porocima, nego da bi posmatrao kockare i one koji se bahate, pa im je narednog jutra otkazivao kredite u Beogradskoj deonici, ali i vraćao udeonice.

U februaru 1912. godine, Luka je postao i član Upravnog odbora Narodne banke Srbije. Takođe, kao veliki dobrotvor imao je veliku ulogu u važnim narodnim poslovima, a bio je poznat po tome da je novac najviše davao za opšte dobro.

Trebinjac je pomagao i Pevačko društvo “Obilić”, a pripoveda se da je neizmerno uživao u njihovom izvođenju pesme “Hej trubaču”.

Savska mahala

Posle Prvog svetskog rata Trebinjac odlučuje da kupi zemljište između ulica Karađorđeve, Zagrebačke i Bosanske. Tu je sazidao niz zgrada na četiri sprata dajući Savamali izgled dostojan svih evropskih metropola tadašnjeg vrema.

Prvo je sebi sazidao kuću sa predivnim parkom, današnja oaza ispred Ekonomskog fakulteta, koji je redovno obilazio sa baštovanom i brižno ga doterivao. Potom je podigao palatu Beogradske zadruge, hotel Bristol i zgradu Berze.

Veliki doprinos

Nije imao naslednike, pa je sav svoj imetak ostavio Beogradskom univerzitetu. Ne računajući male legate koje je odredio rodbini, Univerzitetu je Ćelović podario 50 miliona ondašnjih dinara i postao njegov najveći dobrotvor.

Na Svetog Savu 1926. godine osnovao je Zadužbinu Luke Ćelovića – Trebinjca, beogradskog trgovca, odredivši da, posle njegove smrti, njome rukovodi odbor sastavljen od rektora, koji je i predsednik Odbora, prorektori, dekani i prodekani svih fakulteta Beogradskog univerziteta.

Zadužbini je predao svoje imanje u Javorskoj ulici 7 i 9, a ostalo imanje se priključilo fondu zadužbine posle njegove smrti. Pored toga, zadužbinu su činili i dvospratna kuća u Ulici Kraljevića Marka 1 sa četiri stana i četiri dućana u parteru, palata na uglu Karađorđeve 65 i Zagrebačke ulice broj 1, sa 24 stana sa tri lifta i šest dućana sa tri teretna lifta, i palata duž cele Zagrebačke ulice (brojevim 3, 5, 7, 9) i Bosanske (danas ulica Gavrila Principa) broj 16 sa 31 stanom, sedam dućana i četiri teretna lifta.

Sav prihod od ovih imanja upravnik zadužbine Uroš Stajić je svakog meseca predavao upravi Beogradskog univerziteta, koja je zahvaljujući ovoj potpori štampala knjige i naučne studije, simpozijume i kongrese i istraživali u arhivama i bibliotekama najpoznatijih univerzitetskih centara.

Do Drugog svetskog rata imovina Zadužbine se dodatno uvećala tako da još neke zgrade u centru Beograda nose zadužbinske oznake. Inače, ostalo je zabeleženo da je darivanjem Luke Ćelovića Beogradski univerzitet postao treći univerzitet po bogatstvu u svetu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi