Drveće kod Obrenovca polako nestaje: Meštani zahtevaju obustavu seče, u "Srbijašumama" tvrde - sve je u skladu sa zakonom (FOTO)

Još jedna značajna zelena površina pod šumom, na teritoriji Beograda, nalazi se u opasnosti. Visoka, prohodna hrastova šuma, mesto za šetnju, odmor i rekreaciju, planski je zamenjena niskim, neprohodnim bagremarom koji je pokrio nastalu golet.

Ovu informaciju nedavno je objavio pokret “Ne davimo Beograd”, koji je u svom saopštenju naveo i da je u prethodne dve godine na području Duboko, između Beograda i Obrenovca, posečeno, kako tvrde, više od 11 hektara stare hrastove šume, kao i da su se meštani te teritorije, ali i obližnjih naselja, obraćali više puta JP “Srbijašume” i zahtevali da se obustavi seča i stara stabla sačuvaju.

Borba traje godinama

U Teritorijalnoj grupi Obrenovac pokreta “Ne davimo Beograd” za 24sedam su rekli da su informacije o navodnim razlozima za seču dobili od meštana, te da njihova borba za očuvanje šume traje nekoliko godina.

– Njima je u JP “Srbijašume”, koje gazduje ovim potezom, rečeno da se stabla seku zbog tobožnje bolesti i starosti, i tu mantru redovno ponavljaju. Čak i ako bismo ovakvu argumentaciju prihvatili kao tačnu, ostaju drugi nemali problemi koji se tiču bespovratne promene krajolika i slabljenja površinskog sloja tla (koje to veliko klizište čini još nestabilnijim), dok narasli bagremar nepovoljno utiče na ljude sa bolestima disajnih organa – objasnili su oni.

Takođe, dodali su da se time ugrožavaju i turistički potencijali ovog mesta, jer se sa uzvišenja pruža nestvarno lep pogled na zaravan u kojoj je Obrenovac, na reku Savu, i dalje na vojvođansku ravnicu.

Šta je sa Strategijom? 

U Teritorijalnoj grupi Obrenovac ističu da je 10-godišnja Strategija pošumljavanja Beograda, koju je još 2010. izradio Institut za šumarstvo, predvidela da se 50.000 hektara javnih površina zasadi drvećem, što je u proseku 5.000 hektara godišnje.

Međutim, kako navode, zacrtani ciljevi i ostvareni rezultati daleko su jedni od drugih.

Nova zabrinutost

Novu zabrinutost izazivaju oznake na drveću koje najavljuju nove seče i uništavanje ove šume, naveli su u pokretu “Ne davimo Beograd”.

– Podaci izneti u Planu generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda, dokumentu usvojenom 2019, pokazuju da šume danas zauzimaju 9,5 odsto teritorije grada, dok ih je u vreme usvajanja Strategije bilo 11 odsto. Grad danas ukupno ima 12 procenata šumskih i javnih zelenih površina, za pet procenata manje nego što ih je bilo pre deset godina – zaključuju naši sagovornici.

“Šuma bila lošeg zdravstvenog stanja”

U JP “Srbijašume” za 24sedam su istakli da je šuma na pomenutoj lokaciji Duboko bila u lošem stanju, sa nedovoljnim brojem stabala po hektaru i veoma lošeg zdravstvenog stanja (suva, polusuva i suhovrha stabla), te je planskim dokumentima predviđena rekonstrukcija koja podrazumeva uklanjanje postojeće vegetacije i pošumljavanje odgovarajućim vrstama drveća.

– S obzirom na to da se radi o osetljivom području (klizište), pre početka radova konsultovane su eminentne institucije – Šumarski fakultet i stručnjaci koji se bave užom naučnom oblašću – erozija i konzervacija zemljišta i voda. Takođe, u nekoliko navrata pre početka radova obavljeni su sastanci sa predstavnicima organa lokalne samouprave, gde je prezentovana buduća dinamika radova na rekonstrukciji šume – naveli su u “Srbijašumama”.

Kako su objasnili, rešenje da se šuma sukcesivno obnavlja, odnosno da se svake godine obnavlja po jedan hektar, proizašla je na osnovu stanja postojeće šumske vegetacije i stručnog nalaza profesora Šumarskog fakulteta u Beogradu.

– Od ukupne površine od 11 hektara, do sada je obnovljeno pet hektara, i u narednom periodu biće po istom principu obnovljena cela površina – pojasnili su u ovom preduzeću.

U skladu sa zakonom

U “Srbijašumama” za 24sedam naglašavaju da njihovo preduzeće sve radove u šumama izvodi u skladu sa Zakonom o šumama i ostalim zakonskim i podzakonskim aktima.

– Obnavljanje predmetne šume se izvodi na osnovu planova koji su predviđeni Osnovama gazdovanja šumama (10-godisnji planski dokument – rešenje potpisuje ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede) i strogo je nadzirano od strane republičkih šumarskih i lovnih inspektora, o čemu postoje zapisnici o redovnim i vanrednim kontrolama. Svi radovi su planirani Godišnjim programom poslovanja na koji saglasnost daje Vlada Republike Srbije. Sačinjen je Izvođački projekat koji sadrži detaljne podatke o postojećoj vegetaciji, detaljno isplanirane radove po fazama, finansijsku analizu, kao i procenu uticaja na životnu sredinu – naveli su u ovom preduzeću.

Neopravdani zahtevi građana

Podršku u realizaciji prilikom izvođenja radova na pošumljavanju, kažu u “Srbijašumana”, dobili su i od Gradske opštine Obrenovac, udruženja građana i nevladinih organizacija.

S druge strane, stizali su im zahtevi pojedinih građana o odustajanju od seče, koji su razmatrani više puta, ali je zaključak uvek bio isti: “To je neopravdano i nije naučno utemeljeno!”

Pročitajte još:

Beograd diše na škrge: Zelenilo na svega 15 odsto površine, a neophodno da “zauzme” četvrtinu grada

Takođe, navode da JP “Srbijašume” poseduje međunarodni FSC™ sertifikat, koji je dokaz da šumama upravljaju ekološki prihvatljivo, društveno korisno i ekonomski održivo.

– Posedovanje FSC™ sertifikata podrazumeva stroge godišnje kontrole od strane međunarodnog sertifikacionog tela – zaključuju oni.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi