Besplatan parking za bahate vozače usred pešačke zone: Na ovom mestu Beograđani se parkiraju uprkos drakonskim kaznama! (FOTO)
Prolaz u samom srcu grada već dugo vremena predstavlja "skriveni" parking u prestonici
Problem sa traženjem slobodnog parking-mesta prisutan je na gotovoj svakoj beogradskoj opštini, a izuzetak za bahate vozače nije ni pešačka zona usred centra grada - Bezistan.
Prolaz u samom srcu grada, koji spaja Terazije i Trg Nikole Pašića, a koji je predviđen isključivo za pešake, već dugo vremena predstavlja "skriveni" parking u Beogradu.
Iako je Komunalna milicija imala pune ruke posla tokom 2022. godine kada je u pitanju pisanje kazni za nepropisno parkiranje u Bezistanu, to bahate vozače ne sprečava da i dalje ostavljaju svoja vozila nasred pešačke zone.
Osim rasklimanih kocki o koje se veliki broj Beograđana sapliće gotovo svakodnevno, problem pešacima prave i bahati vozači, jer se u svakom trenutku, a naročito u večernjim satima, u Bezistanu mogu videti parkirani automobili.
Parkiranje samo uz - dozvolu
Kako piše u Odluci o komunalnom redu, parkiranje u pešačkoj zoni je zabranjeno.
To znači da nije dozvoljeno ostavljanje vozila na trgu, pjaceti, pešačkom prelazu i ostrvu, biciklističkoj stazi, saobraćajnoj traci ili tramvajskoj baštici.
Takođe, ukoliko bahati vozači nemaju baš toliko sreće taj dan - za ovaj prekršaj im može stići kazna u iznosu od 25.000 dinara.
Parkiranje vozila na ovoj lokaciji dozvoljeno je samo uz rešenje Sekretarijata za saobraćaj, kojim se dozvoljava da određeno vozilo može da se zaustavlja u trajanju od najviše 15 minuta na određenoj lokaciji u gradu.
U ovom slučaju, reč je o dostavnim vozilima, čiji vozači odluku o tome moraju da okače na vetrobransko staklo i da dostavu vrše u strogo određenom vremenskom periodu.
Davno prošlo vreme slave i glamura
Beogradski Bezistan podignut je posle Drugog svetskog rata na mestu gde se nekada nalazio hotel "Pariz". Urađen je prema projektu arhitekte Vladete Maksimovića i trebalo je da predstavlja mesto okupljanja i umetničkih susreta.
Osim nekada popularnog bioskopa "Kozara", koji je bio zaštitni znak ovog mesta - koji je prvo propao, a onda izgoreo u požaru 2012. godine - ovde se nalazilo i jedno od omiljenih sastajališta Beograđana tokom osamdesetih godina prošlog veka – diskoteka koja je radila u podrumu današnjeg "Meka".
Bezistani su u islamskoj arhitekturi javne građevine, bazari ili tržnice uglavnom pokrivene kupolama i sa raznim svodovima, a u naše krajeve doneli su ih Turci.
Bonus video
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari