Preživela Veliki rat, ali ne i nacističke bombe: Najstarija ustanova kulture u Srbiji postoji skoro dva veka - utočište pronašla na Vračaru!

28.02.2024

11:02

0

Za organizaciju i napredovanje Narodne biblioteke Srbije bili su najzaslužniji Đura Daničić, Stojan Novaković, Janko Šafarik, Jovan Tomić i Milorad Panić Surep

Preživela Veliki rat, ali ne i nacističke bombe: Najstarija ustanova kulture u Srbiji postoji skoro dva veka - utočište pronašla na Vračaru!
Narodna biblioteka Srbije - Copyright Profimedia

Najstarija ustanova kulture u zemlji - Narodna biblioteka Srbije, osnovana je na današnji dan pre 192 godine. Tog 28. februara 1832. srpski političar, diplomata, ustavopisac i novinar Dimitrije Davidović prosledio je pismo knezu Milošu Obrenoviću o ustrojstvu ove institucije, a novembra iste godine knez je odredio da se po jedan obavezni primerak od svake štampane knjige dostavlja novoosnovanoj biblioteci.

Prva zgrada Narodne biblioteke nalazila se uz samu portu Saborne crkve, ali u tom zdanju bila je smeštena samo godinu dana, od 1832. do 1833, a zatim je preseljena u zgradu Državne štamparije nasuprot knjižare Gligorija Vozarovića.

Naziv "Narodna biblioteka" ozvaničio je Đura Daničić, koji je definisao nacionalnu koncepciju nabavne politike i započeo izradu tekuće nacionalne bibliografije, a Stojan Novaković bio je prvi zakonodavac Biblioteke.

Vikipedija
Đura Daničić

Za organizaciju i napredovanje Narodne biblioteke Srbije najzaslužniji su, uz Daničića i Novakovića, još i Janko Šafarik, Jovan Tomić i Milorad Panić Surep.

Biblioteka je 1845. imala 1.421 naslov u 2.283 sveske i autorski katalog, koji je izradio dr Milovan Spasić. Kneževim ukazom iz 1853. godine, uvedeno je zvanje državnog bibliotekara u rangu profesora Velike škole.

Biblioteka je 1864. godine preseljena u Kapetan-Mišino zdanje i tu je, u levom prizemnom krilu, dočekala Prvi svetski rat.

Prvi svetski rat doneo velike gubitke

Deo zgrade Kapetan-Mišinog zdanja u kome se nalazila Narodna biblioteka oštećen je prilikom bombardovanja 1914. godine, pa se zato počelo sa preseljenjem u unutrašnjost Srbije, kao i u druge zgrade u Beogradu.

Pixabay
 

Deo knjiga prebačen je u Niš, a deo u zgradu Štedionice Vračarske zadruge na uglu ulica Kneza Miloša i Srpskih vladara. Posle napada Bugara na Niš, vredniji deo fonda prebačen je iz Niša u Kosovsku Mitrovicu.

Deo fonda dospeo je i do Sofije, ali je posle rata vraćen. Tada je nestalo dosta građe, rukopisa, knjiga i novina.

U Prvom svetskom ratu Biblioteka je ostala bez svojih prostorija, pa je 1920. za njene potrebe otkupljena fabrika "Kartonaža Milana Vape", na Kosančićevom vencu.

Tanjug/Sava Radovanović
Narodna bibliotka se nekada nalazila na Kosančićevom vencu

Ova zgrada nije bila građena namenski za biblioteku, pa je ubrzo postala tesna i nepogodna.

Uprkos tome, Narodna biblioteka je u ovoj zgradi dočekala početak Drugog svetskog rata.

Nemci potpuno uništili zgradu

U nemačkom bombardovanju Beograda aprila 1941. potpuno je uništena zgrada Biblioteke na Kosančićevom vencu, pri čemu je izgorelo oko 300.000 knjiga, od kojih su neke bile raritetne i od neprocenjive vrednosti, ne samo za srpsku kulturu, već i svetsku.

24sedam/Katarina Mihajlović
Mesto na Kosančićevom vencu na kojem se zgrada nalazila 

Uništeni su zbirka od 1.424 ćirilična rukopisa i povelje (12-17. vek), kartografska i grafička zbirka od 1.500 brojeva, zbirke od 4.000 naslova časopisa i 1.800 naslova novina, zatim značajna i nedovoljno proučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji, inkunabule i stare štampane knjige i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulture i političke istorije Srbije i Jugoslavije (Lukijan Mušicki, Vuk Karadžić, Đura Daničić, Pavel Šafarik).

Tokom i posle Drugog svetskog rata obnavljani su fondovi i već 1958. imala je 335.000 knjiga.

Na dan stradanja u bombardovanju, 6. aprila 1973. godine, Biblioteka je svečano otvorila vrata svoje nove zgrade u namenski građenom zdanju na Svetosavskom platou u Beogradu, u kojoj je i danas.

Elektronski katalog

Elektronski katalog Narodne biblioteke Srbije formiran je 1989, a budući da je obuhvatao svu novopribavljenu građu, doveo je do obustave izrade lisnih kataloga 1991. godine.

Profimedia
 

Lokalnu računarsku mrežu Biblioteka je dobila 1996, kada je omogućen i pristup internetu i izrađena prva veb-prezentacija.

Posle 2000. godine, Biblioteka čini značajne korake, u prvom redu u otvaranju prema svetu, pri čemu Centar za međunarodnu saradnju dobija intenzivniju i značajniju ulogu.

Centar za naučne informacije inicira osnivanje Konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku (KOBSON), koji omogućava pristup velikim elektronskim bazama časopisa sa preko 6.000 naslova. Pokreće se veliki broj novih projekata, a jedan od njih je i osnivanje Centra "Virtuelne biblioteke Srbije" (VBS), koji povezuje elektronske kataloge biblioteka u Srbiji u jedinstven uzajamni elektronski katalog.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike