Kašljucao, trokirao, a zatim se i survao! Ovo je bio poslednji let za članove posade čuvenog JAT-ovog aviona koji se srušio kod Ade

Tog hladnog februarskog dana 1965. godine Beograđane je uznemirila vest da se JAT-ov avion "Daglas DC-3" srušio nedaleko od Ade Ciganlije i da je poginulo svih pet članova posade.

Ova nesreća se dogodila na levoj obali Save, kod nekadašnjeg brodogradilišta "Tito", a život su izgubili kapetan Nenad Krsnik, drugi pilot Blagoje Bogićević, mehaničar Dušan Eremija, tehnički kontrolori Slobodan Mišović i Žarko Jovanović.

Do rušenja aviona je došlo kada je letelica pretrpela udes neposredno posle uzletanja sa starog zemunskog aerodroma. 

Profimedia

Prema saopštenju koje je izdato nakon nesreće, DC-3 je na probni let krenuo 20. februara oko 14 časova i plan je bio da se posle kraćeg kruženja spusti na novi aerodrom “Beograd” u Surčinu.

Ruta od svega nekoliko kilometara pretvorila se u kobnu, jer vidljivost nije bila veća od 1.000 metara zbog magle i snega koji je neprestano padao. 

Letelica je bila potpuno smrskana

Na ledini pokrivenoj snegom ležao je smrskani trup aviona, delovi su bili razbacani na sve strane na prostoru od oko 400 kvadratnih metara. Trup je ostao bez oba krila i točkova. Letelica se pri padu nije zapalila, jer je u rezervoarima nosila minimum goriva za kratak “skok” između dva beogradska aerodroma.

Do mesta katastrofe bilo je teško prići, te su vozila Hitne pomoći i policije morala da se zaustave na oko kilometar od mesta nesreće.

Problemi nastali već pri uzletanju

Profimedia

Rezultati istrage su pokazali da su prvi problemi nastali već nakon uzletanja, te se pretpostavlja da je došlo do opadanje snage motora ili da su bile blokirane komande pilota. 

Posle uzletanja DC-3 je sa starog aerodroma najpre preleteo preko zgrade Direkcije za civilnu vazdušnu plovidbu, odnosno preko Bežanijske kose. Tada se po svedočenju nekolicine službenika, zvuk motora učinio sumnjivim. Kako je jedan od njih rekao, motor je “kašljucao“, “trokirao“, "nije pravilno radio", “prekidao je”…

Posle nekoliko dana Glavna komisija za utvrđivanje udesa u civilinom vazduhoplovstvu objavila je zvanično saopštenje u kome je pisalo:

"Glavna komisija za izviđanje udesa u civilnom vazduhoplovstvu pri Direkciji za civilnu i vazdušnu plovidbu SFRJ posle svestranog proučavanja ovog udesa, ustanovila je da je posle poletanja sa aerodroma u Zemunu bila uspostavljena radiotelefonska veza između aviona i kontrole letenja na aerodromu Beograd.

Pilot je dobio i potvrdio direktivu da se penje do visine od 500 metara u pravcu radiofara Krnješevci. Međutim, nije se uputio u penjanje i zadani pravac, već je posle poletanja na visini od 100 metara u levom skraćenom krugu nadleteo Bežanijsku kosu i selo Bežaniju i verovatno je zbog loših metoroloških uslova snižavao visinu leta do te mere da je na mestu udesa desnim krilom aviona dodirnuo zemlju, te se od udara razbio“.

Avion već bio oštećen? 

Pixabay

Kako je dnevna štampa pisala narednih dana, letelica je već bila zapaljena na aerodromu "Mostar" (danas u BiH) i tom prilikom bila prilično oštećena.

Upravo zbog toga ovaj avion je bio na remontu u hangaru na starom zemunskom aerodromu. Kada su radovi na popravci bili gotovi, pet članova posade krenulo je da isproba ispravnost DC-3. To je, nažalost, bio njihov poslednji let.

Ubrzo se pojavio i podatak da je zahvaljujući srećnoj slučajnosti jedan čovek izbegao katastrofu - sa posadom je trebalo da poleti još jedan pilot koji je zakasnio, dok je mehaničar Dušan Eremija bio žrtva tragične slučajnosti. 

Eremija se slučajno našao u avionu iako nije bio na spisku za probni let. Došao je da primi platu i pošto je morao da se vrati u Surčin iskoristio je mogućnost da se avionom brzo preveze do tamo.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi