Prestonica "vrvi" od zmija! Beograđani ih viđaju u šumama, školama i centru grada: Kako da prepoznate otrovnicu?

Sparno i toplo vreme, koje je danima prisutno u Srbiji, pravi je raj za zmije koje tek počinju da izlaze iz svojih "jazbina", pa ih tako u poslednjih nekoliko dana Beograđani mogu videti na poznatim izletištima, ali i u samom centru prestonice. 

Pojedini sugrađani su zapazili ove gmizavce u Zemunu, na Košutnjaku, na Voždovcu i drugim gradskim opštinama.

Pa tako, jedan sugrađanin je snimio zmiju Ribaricu, koja je potpuno neotrovna, u svom lokalu u Zemunu. 

Printscree/Facebook/Divlji Beograd

Ovaj gmizavac je rečna zmija i potiče iz porodice smukova. U Srbiji se još naziva i potočara, jer se prethodno hrani manjim ribama, a zbog njenih šara ljudi je zovu i kockasta vodenjača. 

Printscreen/serbialive_beograd

Takođe, na društvenim mrežama sugrađani su apelovali da se ljudi pripaze ukoliko šetaju na Košutnjaku, jer tamo, kako kažu, "vrvi" od zmija. 

Printscree/Facebook/Divlji Beograd

Ovi gmizavci su nedavno zabeleženi čak i u Osnovnoj školi "Branislav Nušić", koja se nalazi kod TC "Stadion", na Voždovcu. Tada je smuk prošao kroz školsko dvorište i preplašio đake i komšije koje žive u okolini ove obrazovne ustanove. 

Iako je kod velikog broja Beograđana prva reakcija strah, oni nemaju razloga za brigu, jer je većina zmija koje se pojave u centru grada potpuno bezopasna. 

printscreen/instagram/serbia_alive Beograd

Preporuka JKP "Veterine Beograd" jeste da građani ne rade ništa na svoju ruku ukoliko naiđu na zmiju, već da pozovu Službu komunalne zoohigije kako bi ova životinja bila bezbedno premeštena u njeno prirodno stanište.

Kontakt telefon službe zoohigijene je 011/329-30-99, ovaj broj možete pozvati svakog radnog dana od sedam do 22 časa.

Razlika između otrovnih i neotrovnih zmija 

 Wikipedia

Česta nedoumica kod ljudi jeste ta kako razlikovati otrovnicu od neotrovne vrste zmija, odnosno kad smo u opasnosti, a kada nema mesta panici?

Bitno je znati da nam karakteristike na telu zmije dosta govore o njihovoj vrsti, pa tako, otrovne zmije uglavnom imaju izraženu trouglastu glavu (kod neotrovnih je ona više jajolika) i dosta sužen vrat, dok kod neotrovnih to nije uvek slučaj. Takođe, otrovnice imaju uglavnom kratko i zdepasto telo, šare im idu u "cik-cak" i imaju "mačkaste" oči. 

Otrovne zmije svoj plen ubijaju otrovom, ujedu plen i ubrizgaju otrov zatim prate plen i čekaju da otrov deluje nakon čega ga pojedu.

Pixabay

Otrovne vrste zmija u Srbiji su: poskok, šarka i šargan.

Sa druge strane, neotrovnice su dosta duže, mogu da narastu i preko dva metra i imaju okrugle zenice. Isto tako, one su u većini slučajeva jednobojne ili imaju sitne šare, uglavnom su sivkaste ili maslinasto-zelene boje. Njihov rep se sužava pri kraju i nikada nema zvečku! 

Neotrovne zmije imaju drugačiji metod ubijanja plena, a to je stiskanjem odnosno obavijaju svoje telo oko tela plena kako bi ga ugušili.

Gmizavci koji nisu otrovni, a koji naseljavaju prostore naše zemlje su: belouška, ribarica, stepski i eskulapov smuk šilac, smukulja i četrovoprugarsti smuk. 

Šta ako vas ujede zmija? 

Pixabay

Osoba koju je ujela otrovnica hitno treba da zatraži pomoć u najbližoj bolnici koja raspolaže protivotrovom za navedene vrste. Takođe, otrov nikako ne treba isisavati ustima, jer može da dođe do dodatnog unošenja u organizam preko posekotina ili rana u ustima.

Ranu ne treba seći ili stavljati podvez radi imobilizacije ekstremiteta ukoliko lice koje to radi nije prošlo posebnu obuku. Lice koje je ujedeno treba da smirenije reaguje kako bi se usporilo širenje otrova kroz krvotok.

Takođe, prilikom kontakta sa ovim životinjama najvažnije je da građani ostanu smireni i da ne paniče.

Zmije su Zakonom zaštićene

Ove vrste gmizavaca je zabranjeno ubijati jer su zaštićene Zakonom o zaštiti prirode i Zakonom o dobrobiti životinja. 

Pored vrsta koje su zaštićene nacionalnim propisima, postoji i određen broj vrsta koje su zaštićene međunarodnim ugovorima, kao što je, na primer, Konvencija o biološkoj raznovrsnosti. 

Kada je reč o otrovnicama, sve tri vrste su zaštićene zakonom. 

Za ubijanje, mučenje ili povređivanje većeg broja ovih životinja predviđena je kazna zatvora od jedne godine. U slučaju ubijanja zaštićene vrste, na osnovu Zakona o zaštiti prirode kazna za prekršaj za pravno lice može biti od 500.000 do 2.000.000 dinara, za fizičko lice od 25.000 do 150.000 dinara ili kazna zatvora do 30 dana.

Po Zakonu o dobrobiti životinja kazna za pravno lice je od 100.000 do 1.000.000 dinara, a za fizičko lice od 5.000 do 50.000 dinara.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi