Nesebični dobrotvor: Kako je i po kome Cvetkova pijaca dobila ime

Retko koji stanovnik Beograda nije čuo za ono: “Nađemo se kod Cvetka”, ali isto tako malo ko zna po kom čoveku je nazvana pijaca koja se nalazi na Zvezdari.

Iako je za taj deo grada učinio mnogo, sva njegova imovina je oduzeta, kao i dobrotvorni fond, pa čak i ulica koja je nosila njegovo ime.

Ko je bio Cvetko

Cvetko Jovanović rođen je 1862. godine, u južnoj Srbiji, u okolini Ohridskog jezera, odnosno sadašnjoj Severnoj Makedoniji. Krajem 19. veka došao je u Beograd. Kod Pravnog fakulteta prodavao je semenke, pa je otvorio piljaru. Pokazao se kao uspešan preduzetnik i od novca koji je zaradio držeći piljaru uspeo je da kupi zemljište na Zvezdari, na sada već svima dobro poznatoj lokaciji.

Na tom mestu, otvorio je han sa štalama za konje gde su svraćali putnici koji su prolazili Smederevskim putem, iz čega je kasnije nastala i kafana pod nazivom “Vračarsko polje”, koju su svi, mahom, zvali Cvetkova mehana. Tik iza kafane bila je njegova kuća, imao je tu i štalu, pekaru, kao i prostoriju koju je koristila posluga, a celokupno domaćinstvo prostiralo se sve do današnjeg  Doma zdravlja Zvezdara.

Njegova kafana bila je čuvena i po tome što je na jednom zidu bila reprodukcija Kraljevića Marka, sa natpisom: “Pola pije, pola Šarcu daje”, ali i po tome što je u njoj i sam kralj Aleksandar Karađorđević prenoćio 1933. godine.

Imao je čak četvoro dece, ali nažalost, nijedno nije preživelo, tako da iza sebe nije ostavio potomaka.

Zadužio Beograđane za sve vremena

Za života Cvetko je učinio mnogo toga za svoje komšije i sugrađane. Doveo je struju u taj deo grada na Zvezdari, tramvajske šine do tadašnje kafane kojima je saobraćao tramvaj broj 6. Bio je nesebični dobrotvor, pomagao siromašnim sugrađanima, deci, studentima, crkvi i sveštenstvu.

Osnovao je i Fond Cvetka Jovanovića, zajedno sa ženom, i deo tih sredstava je namenio podizanju crkve u rodnom Labuništu, kao i za izgradnju velike zgrade za rentiranje, da bi se kasnije ta sredstva koristila za pomoć hramu Pokrova Presvete Bogorodice, Društvu za podizanje hrama Svetog Save, školama, obdaništima i u druge humanitarne svrhe.

Za njegove zasluge Srpska pravoslavna crkva odlikovala ga je Ordenom Svetog Save petog reda.

Preminuo je 1938. godine, a deset godina posle smrti nacionalizovana je skoro sva njegova zaostavština i imovina. Pijaci je nadenuto ime Zvezdarska, zadužbina dodeljena Ministarstvu prosvete, kafana preimenovana u Smederevo, a i ulici koja je nekada nosila njegovo ime promenjen je naziv  u Ulicu Slobodanke Danke Savić.

Međutim, legenda o Cvetkovim dobročinstvima prenosi se s kolena na koleno, njegova dobra dela nisu zaboravljena, pa i danas taj deo grada nosi naziv po njemu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi