Otpadne vode najveći zagađivač vodotoka u Beogradu: Zaštita životne sredine biće prisutna i u svim budućim projektima
U Starom dvoru danas je održana konferencija povodom predstavljanja aktivnosti iz nadležnosti Sekretarijata za zaštitu životne sredine
Najveći zagađivač vodotoka na teritoriji Beograda je nedostatak kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda, izjavio je danas predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević, i istakao da dok god to ne bude rešeno na sistemski način, problem zagađivanja vodotoka neće biti kvalitetno rešen.
On je to rekao na konferenciji u Starom dvoru povodom predstavljanja aktivnosti iz nadležnosti Sekretarijata za zaštitu životne sredine u vezi sa zaštitom i unapređenjem kvaliteta površinskih voda na teritoriji Beograda.
Beoinfo
Nikodijević je naveo da se Grad trudi da pitanje životne sredine bude prisutno u svim većim projektima koji se rade jer je, kako je dodao, usko povezano i neodvojivo od bilo čega drugog.
Podsetio je da 30 odsto Beograda nema kanalizaciju i dodao da je to posao koji će se raditi u narednih 10 godina.
Pročitajte još:
Ukazao je da, kada je reč o životnoj sredini, ne postoje rešenja koja odmah mogu da daju rezultate i dodao da pre svega moraju da se detektuju uzroci i da se napravi strategija otklanjanja posledica, te da će rezultati biti vidiljivi tek za pet, 10, 15 ili 20 godina.
Beoinfo
Nikodijević je podsetio da su vodotoci drugog reda prešli u nadležnost Beograda krajem 2019. godine i da je, zbog te nove nadležnosti, formirano posebno odeljenje u okviru resornog sekretarijata.
Gradska sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević je rekla da su prve aktivnosti koje taj sekretarijat treba da sprovede implementacija mera na osnovu kojih će se otvarati određene forme koje se tiču poboljšanja kvaliteta vode, odnosno onoga što se nalazi u koritu i njegove zaštite.
- To, sa jedne strane, podrazumeva mogućnost impelementacije određenih ostrva koja podrazumevaju biljke koje će da vrše prečišćavanje. Taj projekat već imamo i ponudili smo ga "Srbijavodama" jer su oni osnovni upravljači tih površina - rekla je Vilotijevićeva.
Dodala je da je pored rešavanja kanalizacionih problema i postavljanja prečišćivača na vodotocima važno i podizanje svesti sugrađana koji neadekvatno koriste septičke jame.
Beoinfo
Aljoša Tanasković iz Gradskog zavod za javno zdravlje Beograd rekao je da rezultati ispitivanja koje je ta ustanova vršila u poslednjih pet godina pokazuju da je prisutno zagađenje u površinskim vodama, u nekim manje u nekim više, kao i da to zagađenje primarno potiče iz komunalnih otpadnih voda.
Naveo je da je kvalitet vode Save i Dunava bolji nego kvalitet vode manjih vodotoka kao što su Topčiderska reka, Železnička reka...
- Kontrolišemo i kvalitet vode Savskog jezera, tokom cele kupališne sezone. Imamo od 120 do 140 uzoraka na četiri lokacije i kvalitet vode tog jezera je mnogo bolji nego kvalitet Save, tako da generalno svake godine skoro svi uzorci zadovoljavaju kvalitet vode za kupanje i rekreaciju - rekao je Tanasković.
Željka Rudić iz Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi" je rekla da je taj institut uključen u izradu stategije uređenja i održavanja vodotoka drugog reda, koja se sastoji od više aktivnosti od kojih su prve dve završene - definisanje koncepta strategije i ocena postojećeg stanja.
Ona je navela da su kroz ocenu postojećeg stanja analizirali sve prirodne činioce, neke društvene, demografske, i stanje vodnih objekata koji su od interesa za njihov rad.
- Napravili smo veliku bazu podataka koju ćemo koristiti u definisanju mera i rešenja i mogućih aktivnosti kako bi se popravilo stanje kvaliteta vode, odnosno životno stanište na vodotocima drugog reda koje analiziramo - rekla je Rudićeva.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari