Beograd će proći kroz "tektonske promene"! Ovo su projekti koji će iz korena promeniti prestonicu do 2030. (FOTO/VIDEO)

Uređene zelene oaze, metro koji će biti srce Beograda, prosečna plata od 200.000 dinara i kanalizacija u pojedinim prestoničkim naseljima prestavljaju "tektonske promene" koje će glavni grad Srbije osetiti u narednom periodu.

Naime, na jučerašnjoj sednici Skupštine grada usvojen je Plan strateških i operativnih ciljeva razvoja Beograda za period od 2020. do 2030, koji za osnovni cilj ima pretvaranje prestonice u konforniji i sigurniji grad za život. 

24sedam/Luka Đorđija Talevski

Da i građani imaju bar mali doprinos i učinak u planiranju toga u šta će Beograd "da izraste" , pokazuje i činjenica da se već tri godine zaredom učestvuju u planiranju gradskog budžeta, te je od strane njih stiglo skoro 10.000 predloga, od kojih je usvojena petina.

Tim usvojenim strateškim dokumentom planirano je trasiranje razvoja Beograda u narednih osam godina, a to je na jučerašnjoj sednici predstavljeno kroz projekte koji će prestonicu do 2030. promeniti "iz korena", a koje je 24sedam za vas izdvojio.

Metro

Na prvom mestu je dugo godina očekivan i ujedno najveći infrastrukturni projekat - izgradnja metroa.

Prvi linija metroa, duga 21, 1 kilometar i sa 21 stanicom, koja će povezivati Železnik i Mirijevo,  planirano je da bude završena 2028, dok bi dve godine kasnije trebalo da bude izgrađena i druga linija, veza Bežanije i Mirijeva, duga 21 kilometar i sa 23 stanice.

 Njih dve će se ukrštati na Savskom trgu.

Prigradska železnica

Kao drugi značajan projekat navedena je prigradska železnica, pa je u 2030. planirano da Beograd ima 235 kilometara prigradske železnice sa 500 prolazaka dnevno i da sva prigradska naselja, izuzev Grocke, budu povezana sa centrom na 10, 12 i 15 minuta.

Parkovi

Kada su u pitanju zelene oaze ovog grada, najvažniji projekat je izgradnja Linijskog parka, koja je počela prošlog ponedeljka.

Tako bi izmeštanjem pruge oko Kalemegdana i prenamenom saobraćajne u zelene površine javne namene javni prostor u centralnoj gradskoj zoni, koji je sada devastiran, trebalo da dobije sadržaj javnog parka.

Takođe, u planu je i uređivanje Terazijskog platoa, kao i na stotine novih parkova do 2030. godine.

Plata

Ono po čemu bi današnji Beograd trebalo da se razlikuje od onog u 2030. godini svakako je po prosečnoj plati. 

Profimedia

Prema najavi zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića, moguće očekivati da "ako ekonomija nastavi da se razvija ovim tempom", te 2030. imamo prosečnu platu od 200.000 dinara u Beogradu.

Kanalizacija

Jedna od stavki na kojoj se radi i sada, ali je poseban naglasak stavljen za budućnost jeste i pitanje kanalizacije u beogradskim naseljima.

Naime, kako je predviđeno Planom, devet od 10 kuća imaće 2030. godine priključak na kanalizaciju.

Vesić je ranije podsetio da Beograd danas sve fekalije iz kanalizacije bez prerade direktno izliva u Savu i Dunav, što znači da svake godine izlivamo otprilike 60.000 olimpijskih bazena fekalija u naše dve reke. 

- Imamo oko sto direktnih izliva kanalizacije u Savu i Dunav. Kada završimo postrojenje u Velikom selu, ukinućemo 80 takvih izliva, a kada završimo i ove druge fabrike, ukinućemo sve, što znači da ćemo konačno prerađivati otpadne vode - zaključio je zamenik gradonačelnika.

Fabrike

U planu je i izgradnja i pet fabrika za preradu otpadnih voda – tri su već u toku i ugovori su potpisani za Veliko selo, Ostružnicu i Obrenovac, te su tako ostale još samo Vinča i Batajnica.

Pored toga, kako je Vesić dodao, tu je i 35 malih fabrika za preradu otpadnih voda.

Mostovi

Još jedan od bitnih projekata za budućnost Beograda i lakši život sugrađana jeste i izgradnja čak sedam novih mostova do 2030. godine.

Foto:24sedam/ Katarina Mihajlović

Naime, trebalo bi da budu izgrađena dva mosta na Dunavu, dva nova pešačko-biciklistička mosta Ada Ciganlija – Novi Beograd i Zemun–Lido, dva nova u funkciji BG voza, jedan između Surčina i Obrenovca, još jedan u samom centru grada koji je neophodan za funkcionisanje grada, kao i Novi savski most.

Gradski prevoz

Uvođenje nove ekološke linije EKO 2, koja je počela da "krstari" ulicama Beograda od početka prošle sedmice još jedna je stepenica ka stvaranju sistema javnog prevoza na fosilna goriva.

24sedam/Nenad Vujanović

Upravo, Plan strateških i operativnih ciljeva razvoja Beograda za period od 2020. do 2030. godine predviđa potpuni zeleni transport, te se u skladu sa tim već narednih dana planira raspisivanje tendera za kupovinu 80 novih trolejbusa.

Pored toga, ove godine nadležni imaju u planu i kupovinu 50 novih tramvaja, čime bi se širila tramvajska mreža za 42 kilometra, ali i prelazak, kad bude u potpunosti moguće, na električne i autobuse na gas.

Tuneli

Do 2030. godine imaćemo i dva nova tunela, najavljuju nadležni. 

Tako će jedan biti tunel na potezu Karađorđeva - Pančevački most, dok bi drugi trebalo da ide od mosta na Adi do Autokomande.

Printscreen / Naxi kamere

Biciklisti

Takođe, 2030. godine imaćemo preko 150 kilometara biciklističkih staza, sistem za javne bicikle i mnogo bolji komfor života.

Profimedia

O tome kakve promene bi trebalo da donese uvođenje sistema javnih bicikala u prestonici, 24sedam je pisao i ranije.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi