“Ju crna, šta dočekah. To čudo da mi unese u kuću. Dok sam ja živa, vala, nećeš!" Nestvarna priča: Kako su uvedeni fiksni telefoni u Beogradu i čiji je bio broj 1 (FOTO)
Autor je na Tviteru preneo neverovatne zanimljivosti koje danas, ceo vek kasnije, deluju zaista nestvarno
Još krajem 19. veka, Beograd je dobio prve fiksne telefone, međutim, nisu im se svi podjednako obradovali, već su zazirali od neobične sprave.
Živojin Žika Petrović, autor knjiga “Nestvarno, a stvarno” donosi neverovatnu priču kako su uvedeni fiksni telefoni u srpskoj prestonici, te muke telefonista da nađu vlasnike prvih telefonskih brojeva i kako su u tome uspeli.
Autor je na društvenoj mreži Tviter preneo neverovatne zanimljivosti koje danas, ceo vek kasnije, deluju zaista nestvarno. A stvarne su.
Profimedia
– Sve je počelo 1889. godine kada je doneto rešenje da se u Beogradu uvede telefonska centrala – započinje priču.
Te godine završeni su radovi na postavljanju centrale od prvih 50 brojeva koja se nalazila na spratu restorana “Kolarac”.
– Stiglo je isto toliko zidnih telefonskih aparata, žica, spajalica, te se moglo početi postavljanje širom Beograda. Ugradnja prvih 40 aparata, koji su izgledali kao deo nameštaja, išla je poprilično lako, jer su raspoređeni po službenoj dužnosti u državne uprave i razna ministarstva, ali za preostalih 10, koji su namenjeni građanima Beograda, bilo je povuci-potegni – piše Petrović.
Dalje navodi kako je Uprava telefonske centrale okupila jednog jutra sve zaposlene – četvoricu telefonista, koji su dobili jasno naređenje – da izađu u varoš i ponude trgovcima i većim gazdama u čaršiji, da im u stan ili radnju uvedu telefon.
Nije im, kaže, bilo ni na kraj pameti šta ih čeka…
“Šta!? More idite ljudi, kakav telefon! Beograd i telefon!? Šta vam pada na pamet…”
“Ali gospodine nije skupo, svega osam dinara mesečno…”
“More ostavite, jeste li vi pri sebi…”
Neki su bili neprijatni, ali majstori su išli iz lokala u lokal.
– Najratobornije bile su žene koje su često oklagijama vitlale sve do kapije najčešće uz povike: “Ju crna, šta dočekah. To čudo da mi unese u kuću. Dok sam ja živa, vala, nećeš! Samo preko mene mrtve!” i “Da mi zvoni to čudo u kući kao da je sudnica ili, Bože me prosti, litija… ne dolazi u obzir!”.
Gde drugde, nego u kafani, naiđoše na Ljubomira Ljubu Bojovića, urednika lista “Brka”.
— ŽivojinŽikaPetrović® (@zivojin) May 15, 2021
– Nakon pola sata ubeđivanja, Ljuba je konačno pristao. U trenutku, kada je izgovorio sudbonosno “da”, četvorica namučenih majstora škočiše od radosti. Kada je njihovo veselje ugledao Ljuba, on cugnu gutljaj rakije, pa reče: “Čekajte malo, pristajem ali pod jednim uslovom…” – piše Petrović.
Njegov zahtev je bio sledeći: “Pristajem da mi uvedete to čudo, ali da mi telefonski broj bude 1, pre svih onih koje ste, do sada, uveli u državnu upravu”.
Uprava je vagala i većala nekoliko dana i donela odluku da se uslov Ljube Bojovića prihvata!
– Naložili su majstorima da se prvom privatnom pretplatniku u Beogradu obezbedi telefonski aparat koji će nositi broj 1. Drugi pretplanik u Beogradu (telefonski broj 2) je bio čuveni bankar i poslanik Bencion Buli, koji je telefonistima, nakon dužeg ubeđivanja, rekao: “Hajde, gde odoše tolike pare, nek ide i na telefon, da vidimo kako će da radi”. Treći je pripao Peri Petroviću, bravaru, i tako se nekako skrpilo i prodalo i ostalih sedam telefonskih aparata, prenosi duh tog vremena Petrović.
Profimedia
Prvi stoni telefon je uveden kod kralja Petra i to u spavaću sobu: “Postavite ga ovde, odmah do kreveta, tako da ga rukom mogu dohvatiti” rekao je kralj čuvenom Miti Jovanoviću, jednom od pomenute četvorice majstora-telefonista. Broj telefona dr Arčibalda Rajsa bio je 13-55, kućni broj telefona Branislava Nušića bio je 16-04, broj telefona Nikole Pašića je bio 123, vojvoda Živojin Mišić je imao broj telefona 13-85, a broj telefona kralja Aleksandra I Karađorđevića je bio 13. Beogradski trgovci Rajić i Vuković, u Knez Mihailovoj 31, u prodavnici igračaka, imali su broj telefona 11. Vojvoda Radomir Putnik je imao broj telefona 12-57. Milunka Savić nije imala telefon. Prva srpska lekarka, heroina srpsko-turskih, srpsko-bugarskog, balkanskih i Velikog rata, zaštitnica dece, patriota i humanitarac, dr Draginja Draga Ljočić (1855-1926), u svom stanu u Knez Mihailovoj 33, imala je, 1912. godine, broj telefona 348.
Београдски трговци Рајић и Вуковић, у Кнез Михаиловој 31, у продавници играчака, имали су број телефона 11. pic.twitter.com/EYRL0S5Z6k
— ŽivojinŽikaPetrović® (@zivojin) May 15, 2021
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari