Korona hara svetom, ali ovo treba znati: 10 najsmrtonosnjiih pandemija u istoriji čovečanstva (VIDEO)

Epidemije su bile i još uvek su jedan od najvećih problema čovečanstva. Termin epidemija opisuje zarazne bolesti koje se brzo šire među ljudima određene populacije. Ako se epidemija proširi na većinu ili sve delove sveta, bolest tada postaje pandemija.

Pandemija se stoga može opisati kao svetska ili globalna epidemija. Kao što pokazuje trenutna pandemija koronavirusa.

Mnogi naučnici i stručnjaci smatraju da je opasnost od epidemija najveća pretnja za čovečanstvo u celini, čak i više od klimatskih promena. Bil Gejts, osnivač "Majkrosofta" i jedan od najbogatijih ljudi na svetu, jedan je od njih. On je već nekoliko godina upozoravao svet na nove, velike epidemije zaraznih bolesti, koje će se brzo proširiti svetom.

Ali epidemije i pandemije su, naravno, postojale mnogo pre našeg modernog sveta. Iako se možda nisu širile tako brzo, nedostatak medicinskog znanja i efikasnih mera protiv njih tokom tog vremena zapravo je imao tendenciju da učini epidemije još smrtonosnijim, kao što će vam pokazati sledeća lista epidemija.

Ova lista epidemija rangira najsmrtonosnije epidemije u poznatoj ljudskoj istoriji prema procenjenom broju smrtnih slučajeva:

1. Atinska kuga

Grčki istoričar Tukidid prvi je pisao o epidemijama. On je bio jedan od obolelih ali preživelih Atinjana. Atinska kuga usvojen je naziv za epidemiju zarazne bolesti koja je izbila 430. p. n. e., u periodu druge godine Peloponeskog rata, u Atini u staroj Grčkoj, dok je grad bio pod opsadom Spartanaca.

Reč je o još uvek neidentifikovanoj bolesti (iako se najčešće sugeriše da je u pitanju bio trbušni tifus) koja je usmrtila oko četvrtine vojnika i građana Atine, uključujući i čuvenog Periklea. Neki istoričari smatraju je odgovornom za kraj zlatnog doba Atine, odnosno poraz tog grada u Peloponeskom ratu.

Ova epidemija odnela je između 75.000 i 100.000 života.

2. Antoninijeva kuga

Antoninijeva kuga bila je epidemija zarazne bolesti koja je pogodila Rimsko carstvo u periodu od 165. do 180. godine. Istoričari medicine smatraju da je epidemija izazvana velikim ili malim boginjama. Bolest su u Rimsko carstvo doneli vojnici koji su se borili u ratu protiv Partijskog carstva na Bliskom istoku.

Od ove pošasti nastradala su dvojica careva - Lucije Ver i Marko Aurelije, iz dinastije Antonina, po kojima je ova epidemija i dobila ime. Broj preminulih procenjen je na četvrtinu zaraženih širom Rimskog carstva, tj. na oko 5.000.000 ljudi.

Epidemija je ponovo izbila nakon devet godina, i tada je rimski konzul i istoričaru Kasije Dion Kokejan u svom delu “Rimska istorija” naveo da je svakodnevno umiralo i do 2.000 ljudi samo u Rimu. Antički izvori spominju i kasniju Kiprijanovu kugu (251–266), verovatno istu bolest, zbog koje je u Rimu umiralo 5.000 ljudi dnevno.

3. Justinijanova kuga

Justinijanova kuga predstavlja prvu potvrđenu epidemiju bubonske kuge u istoriji. Započela je u Egiptu, pa se proširila na Carigrad, gde je, prema navodima vizantijskog hroničara Prokopija, na vrhuncu ubijala 10.000 ljudi dnevno. Tela preminulih su morala da se spaljuju, jer su ljudi umirali prebrzo da bi mogli da budu sahranjeni.

Kuga je tada ubila između četvrtine i polovine ljudske populacije u tada poznatom svetu. Procenjuje se da je usmrtila između 30 i 50 miliona ljudi.

4. Crna smrt

Crna smrt, ili druga velika pandemija kuge, dogodila se 800 godina posle Justinijanove kuge, usmrtivši oko 50 miliona Evropljana samo između 1347. i 1351. godine, odnosno trećinu ukupnog stanovništva ili čak do polovine u najviše pogođenim oblastima.

Foto: Wikipedia

Bila je prva u ciklusu evropskih epidemija kuge koje su se nastavile do 19. veka.

U tom periodu u Evropi je zabeleženo više od 100 epidemija kuge, bolesti koja je za to vreme, procenjuje se, ubila 200 miliona ljudi.

5. Mišja groznica

Mišja groznica ili hemoragična groznica sa bubrežnim sindromom je infektivna bolest koja nastaje usled infekcije hantavirusom.

Najveća epidemija ove bolesti izbila je u Meksiku, u periodu između 1545. i 1548, i još jednom 1576. godine, usmrtivši između pet i 15 miliona ljudi, što je u tom trenutku bilo oko 80 odsto stanovništva ove države.

6. Velike boginje

Velike boginje su veoma zarazna bolest svojstvena čoveku koju izazivaju dve vrste virusa variole - variola vera major i variola vera minor. Ova bolest ubijala je više od 400.000 Evropljana svake godine, sve do XVIII veka. U XX veku usmrtila je od 300 do 500.000 ljudi.

Epidemija je izbila i u Jugoslaviji 1972, a poslednji slučajevi zabeleženi su u Indiji 1974. godine. Posle vakcinacije populacije virus je iskorenjen i danas se nalazi samo u laboratorijama.

7. Kolera - prva pandemija

Veruje se da je zaraženi pirinač u Indiji pokrenuo prvu pandemiju kolere, koja je dugo mučila stanovnike obala Ganga.

Međutim, 1817. godine britanske trupe donele su tu bolest u Indiju. Kolera se iz tih područje dalje širila trgovačkim putevima u Rusiju, zapadnu Evropu i dalje, u Severnu Ameriku.

Kolera je karakteristična po tome što izaziva višednevnu dijareju, povraćanje, grčeve u mišićima i dehidraciju. Dijareja može da bude toliko jaka da u toku nekoliko sati dovede do ozbiljne dehidratacije.

Do sada je zabeleženo sedam pandemija i nekoliko izbijanja - 1816-1826, 1829-1851, 1852-1860, 1863-1875, 1881-1896, 1899-1923. i 1961-1970, za sve to vreme ubivši više od četiri miliona ljudi širom sveta. Bolest je i dalje aktivna, naročito u Aziji.

Smatra se da je dosad preminulo više od četiri miliona ljudi od ove bolesti.

8. Španska groznica

Španski grip ili španska groznica bila je jedna od najsmrtonosnijih pandemija u istoriji čovečanstva. Pojavila se pri kraju Prvog svetskog rata i u tri talasa proširila se planetom. Pandemija je počela u Kini i Japanu i potom stigla do Rusije, Evrope i Severne Amerike. Za šest meseci, doprla je do svih kontinenata sem Antarktika.

Foto: Wikipedia

Prema novijim procenama, bila je inficirana trećina svetske populacije, što je oko 500 miliona ljudi. Preminulo je oko 75 miliona ljudi (mada neki istoričari pominju i broj od 100 miliona umrlih), što znači da je španska groznica odnela više života nego Prvi svetski rat.

9. Tuberkuloza

Tuberkuloza je prisutna od davnina. Najranije dokazano otkriće mikobakterije tuberkuloze odnosi se na ostatke bizona koji su stari više od 17.000 godina. Skeletni ostaci pokazuju da je preistorijski čovek (40. vek p. n. e.) imao tuberkulozu.

Plućni oblik bolesti koji je povezan sa tuberkulima ustanovio je Ričard Morton 1689. godine. Kao posebna bolest nije identifikovana sve do dvadesetih godina 19. veka. Podsticaj istraživanju su bili industrijska revolucija i nagli priliv stanovništva u gradove, gde je bolest počela brzo da se širi među siromašnim radnicima.

Tek je otkriće antibiotika 1946. godine omogućilo adekvatno lečenje. Dugo se smatralo da će tuberkuloza s vremenom biti iskorenjena, ali to mišljenje je u poslednje vreme drastično promenjeno. Svake godine od tuberkuloze umire dva miliona ljudi, što je danas čini najsmrtonosnijom zaraznom bolešću posle side.

10. Sida

Sida je polno prenosiva bolest koja predstavlja poslednji stadijum infekcije organizma virusom HIV. Reč je o virusu koji napada imuni sistem, zbog čega organizam nije u stanju da se brani ni od najmanjih infekcija.

Prema podacima programa Ujedinjenih nacija i Svetske zdravstvene organizacije o HIV virusu i sidi, od pojave ovog oboljenja, početkom šezdesetih, pa zaključno sa 2008. godinom, u svetu je bilo zaraženo oko 60 miliona ljudi, a od komplikacija povezanih sa sidom je do tog trenutka umrlo oko 25 miliona ljudi.

Skoro 770.000 ljudi u svetu umrlo je prošle godine od bolesti povezanih sa sidom, a procena je da je 2019. na svetu bilo oko 38 miliona inficiranih virusom HIV-a.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi