Oblak dovoljan da uguši ceo grad: Tog vikenda u snu je umrlo 4.000 Londonaca (FOTO/VIDEO)

Navršava se 69 godina od kako je najmanje 4.000 ljudi poginulo od posledica teškog smoga u Londonu.

Tog četvrtka popodne, 4. decembra 1952. godine, vazdušna masa visokog pritiska zaustavila se iznad doline reke Temze. U Londonu je ostala pet dana i sa sobom odnela više od 4.000 života, dok je 12.000 građana završilo u bolnici.

Čini se da Englezima nije bila sumnjiva, pa su zbog niskih temperatura, dodatno sagorevali ugalj u svojim pećima, što je samo pogoršalo situaciju. Dim, čađ i sumpor-dioksid iz industrije u ovoj oblasti, zajedno sa onim iz automobila i potrošnjom energije kod potrošača, izazvali su izuzetno jak smog, dovoljan da uguši ceo grad.

Umirali u snu

Mrlja se širila iz dana u dan, bivajući sve gušća i gušća, toliko da do 7. decembra gotovo da nije bilo sunčeve svetlosti, a vidljivost je na mnogim mestima bila smanjena na pet metara.

Tako je London postao grad tame, a kretanje ulicama, pokazaće se smrtonosno.

Saobraćaj je obustavljen, ljudi su se jedino mogli susretati ispod zemlje, u metrou, a čak ni vozila Hitne pomoći nisu mogla da funkcionišu kroz gustu maglu, pa su sugrađani bili osuđeni da sami voze do bolnice.

 

Oblak je bio toliko gust da je čak ulazio u zatvorene prostore, što je dovelo do otkazivanja svih dešavanja u gradu.

Najgori efekat smoga, međutim, bio je respiratorni distres koji je izazivao kod ljudi i životinja, uključujući otežano disanje i povraćanje sluzi.

Prva žrtva, nakupljenih oblaka otrova, bila je životinja. Za njom je tog vikenda, još mnogo građana preminulo u snu, ne znajući šta ih je ubilo.

Do 9. decembra, smog je napustio grad, ostavljajući trajne posledice za sobom.

Alarm za buđenje

Državni medicinski izveštaji u nedeljama nakon događaja procenile su da je do 4.000 ljudi umrlo od direktnih posledica smoga, a da je još 100.000 obolelo od posledica istog na ljudski respiratorni trakt. Novija istraživanja sugerišu da je ukupan broj smrtnih slučajeva znatno veći, sa procenama između 10.000 i 12.000 smrtnih slučajeva.

Nakon ovog incidenta, britanska vlada donela je strože propise o zagađenju vazduha i ohrabrila ljude da prestanu da koriste ugalj za grejanje svojih domova. Uprkos ovim merama, sličan smog 10 godina kasnije ubio je oko 100 Londonaca.

Godinama kasnije otkriven uzrok

Studija koja je objavljena pre više godina u časopisu “Proceedings of the National Academies of Sciences” odgovorila je na pitanja o poreklu magle, kao i zašto je bila opasna.

Međunarodni tim naučnika iz Kine, SAD i Velike Britanije je pokušao da u laboratoriji napravi maglu iz Londona i da je uporedi sa zabeleženim atmosferskim uslovima u Pekingu, koji je takođe poznat po velikom aero-zagađenju.

Otkriveno je da je azot-dioksid hemijski reagovao sa relativno benignim sumpor-dioksidom i nastala je smrtonosna sumporna kiselina.

 

 

– Naši rezultati su pokazali da je proces bio olakšan azot-dioskidom, još jednim proizvodom sagorevanja uglja – rekao je autor studije Renji Zang.

Drugi ključni aspekt u pretvaranju sumpor-dioksida u sulfat jeste proizvodnja čestica kiseline, koje su naknadno inhibirale ovaj proces.

– Prirodna magla sadrži veće čestice – do nekoliko desetina mikrometara, a kiselina koja se stvorila bila je dovoljno razblažena. Isparavanjem tih čestica ostale su manje čestice kisele izmaglice koje su prekrile grad – pojasnio je tada Zang.

Bonus video:

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi