Zašto je Poljska na nišanu Evropske unije? Iza kazne i pritisaka krije se ozbiljna politička igra

Tenzije između Poljske i Evropske unije traju već tri nedelje, otkad je Ustavni sud poljske 7. oktobra doneo presudu da su pojedini članovi povelje EU neustavni u toj zemlji. Premijer ove zemlje Mateuš Moravjecki pozdravio je ovu odluku, bez obzira na to što je ona zaoštrila ionako napete odnose između Varšave i Brisela.

Poljska vlada, koju predvodi stranka Pravo i pravda (PiS), ne slaže se sa Evropskom unijom oko niza pitanja koja se tiču sudova, slobode medija, prava žena na abortus i LGBT prava. Zbog toga je Moravjecki zatražio da Ustavni sud ustanovi da li zakoni EU imaju primat nad poljskim ustavom.

Problem je nastao zbog pritisaka iz EU koji su bili reakcija na promene koje je PiS unela u pravosudni sistem zemlje, dok su zvaničnici vladajuće stranke sve vreme isticali da zakon države članice po prirodi stvari treba da bude iznad zakona Unije, sa čim se složio i Ustavni sud.

Kritičari su odmah upozorili da osporavanje supremacije prava EU ne ugrožava samo budućnost Poljske u EU, već i stabilnost celog bloka. Evropska unija reagovala je optuživši vladu Poljske za politizaciju poljskih sudova, uključujući i Ustavni sud.

Teške reči

Nakon toga, prošle nedelje, Poljska je bila jedna od glavnih tema rasprave u Evropskom parlamentu u Strazburu.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je evropskim poslanicima da je duboko zabrinuta zbog odluke Ustavnog suda Poljske, koja je, kako tvrdi, direktan izazov za jedinstvo EU i koja podriva zaštitu nezavisnosti pravosuđa.

Tanjug/AP photo

- Ne možemo i nećemo dozvoliti da naše zajedničke vrednosti budu ugrožene. Vladavina prava je lepak koji povezuje našu uniju - izjavila je Fon der Lajenova.

Poljski premijer Moravjecki upozorio je EU da ne drži „uperen pištolj u glavu“ Poljske, ističući da će se Varšava braniti svim sredstvima ako Brisel „započne treći svetski rat“ kažnjavanjem te zemlje tako što će joj uskratiti novac iz fondova za oporavak posle pandemije koronavirusa.

Moravjecki je oštro regaovao nakon što je Evropska komisija zapretila Poljskoj da će je ostaviti bez milijardi u grantovima i pozajmicama u znak odmazde.

- Šta će se dogoditi ako Evropska komisija započne treći svetski rat? Branićemo naša prava svim oružjima kojima raspolažemo - rekao je Moravjecki odgovarajući na pitanje „Fajnenšel tajmsa“ da li Poljska može da stavi veto na važne evropske propise, kao što je zakonodavni klimatski paket.

- Verujemo da se već radi o diskriminaciji i pristupu zasnovanom na diktatu iz Brisela. Ali ukoliko se to pogorša, moraćemo da razmislimo o našoj strategiji - izjavio je Moravjecki.

Poljski premijer je opisao pretnje uskraćivanjem paketa pomoći „teškog“ 36 milijardi evra za postpandemijsku obnovu kao kršenje vladavine prava i rekao da se Poljska neće predati.

Mateuš Moravjecki; Tanjug/AP photo

Tokom rasprave u Evropskom parlamentu Fon der Lajenova je poručila da će preduzeti akcije kako bi sprečila da Poljska ugrozi vrednosti EU, na šta je Moravjecki reagovao izjavom da ucena ne sme biti jedna od metoda politike.

- Poljska odbacuje centralizam Evropske unije. Nadležnosti EU imaju jasne granice i ne smemo ćutati kada se te granice probiju. Dakle, govorimo o evropskom univerzalizmu, ali kažemo „ne" evropskom centralizmu - poručio je Moravjecki pred evropskim poslanicima.

Nizak udarac

Poslednji udar na suverenitet Poljske stigao je u sredu, kada je najviši sud Evropske unije naložio Poljskoj da plaća kaznu od milion evra dnevno jer nije suspendovala disciplinsku komoru Vrhovnog suda.

Odluka Evropskog suda pravde je usledila nakon što je Evropska komisija zatražila „finansijske kazne" kako bi se obezbedilo poštovanje presude iz jula.

Sud je saopštio da je kazna „neophodna kako bi se izbegla ozbiljna i nepopravljiva šteta po pravni poredak Evropske unije i vrednosti na kojima je ta unija zasnovana", a posebno šteta po vladavinu prava.

Tanjug/AP photo

Evropska komisija, koja nadgleda poštovanje evropskih zakona, želela je da sud sa sedištem u Luksemburgu izrekne dnevnu novčanu kaznu Poljskoj sve dok ne unapredi funkcionisanje poljskog Vrhovnog suda i suspenduje nove zakone, koji, prema tvrdnjama Brisela, potkopavaju nezavisnost pravosuđa.

Tačka sporenja je disciplinska komora poljskog Vrhovnog suda, telo kome je vladajuća partija dala ovlašćenje da disciplinuje sudije.

Poljska vlada odbacila je ovu presudu Evropskog suda pravde, a Varšava je takvu odluku nazvala ucenom.

- Evropski sud pravde potpuno zanemaruje i ignoriše poljski Ustav i presude Ustavnog suda - poručio je na Tviteru zamenik poljskog ministra pravde Sebastijan Kaleta, ocenivši da evropski sud prekoračuje svoja ovlašćenja.

Složena politička igra sa ciljem da se Poljska sputa

O mešanju Evropske unije u unutrašnje poslove Poljske, o uslovima koji se postavljaju pred nju i o svojevrsnoj demonstraciji sile EU nad Varšavom za 24sedam pričao je Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost.

Mateuš Moravjecki; Tanjug/AP photo

- Kada države uđu u punopravno članstvo EU, prenose deo suvereniteta na Evropsku uniju. Načelno gledano, Evropska unija sme da se meša u određena unutrašnja pitanja Poljske, ali se postavlja pitanje u kom obimu i na kojim sve poljima - kaže Rajić.

Da zakoni Evropske unije imaju prednost u odnosu na prava država članica jedan je od uslova za ulazak u EU, pa je Poljska bila svesna da je veoma moguće da će uslediti reakcija iz Brisela.

- To jeste jedan od uslova, čak i države kandidati su već na to pristale. I u našim ustanovama od 2006. godine propisana je supremacija međunarodnih akata u odnosu na naše. Sve ono što je država Srbija potpisala ne samo sa Evropskom unijom, nego i svaki međunarodni sporazum, iznad našeg je prava i u slučaju kolizije jači je međunarodni sporazum. To je tako Ustav propisao, a tako je i u Poljskoj - objašnjava naš sagovornik.

Ovo nije prvi put da je EU oštro reagovala i demonstrirala silu ozbiljnom kaznom, a ni prvi put da je zbog toga imala problem sa Varšavom, ali je prvi put da je ovakav slučaj privukao pažnju medija i da je toliko odjeknuo.

AP photo

- Poljska je i pre četiri godine imala sličan konflikt sa EU i slična odluka je doneta, a nedavno su i po pitanju Mađarske doneli sličnu odluku. To je sad već jedan kontinuirani sukob, ja bih rekao, dva politička koncepta unutar Evropske unije. Dakle, sukob između evrofederalista i suverenista, koji čine dva bloka. Prvi imaju većinu u Briselu i koriste određene isntrumente da bi sprečili suvereniste da ojačaju svoje pozicije, jer su suverenisti uspeli da dođu do toga da su države članice Višegradske grupe dve godine zaredom pre korone imale veći trgovinski obrt s Nemačkom nego što je Nemačka imala s Francuskom. Ima tu dosta geopolitike. Rekao bih da se mnogim starim članicama ne sviđa takva vrsta rasta tih novih država članica koje se uglavnom razvijaju zahvaljujući kapitalu koji dolazi iz starih. Sad je starima nemoguće da narede svojim firmama da smanje ulaganja i da se vraćaju kući, zato što imaju daleko jeftiniju radnu snagu. A opet je Evropa, ovaj deo koji obuhvata EU, relativno mala za svetske okvire i dobro je povezana infrastrukturno. Roba lako može da se prevozi iz Slovačke u Francusku i nije ni čudo što dolazi do ekonomskog rasta i rasta životnog standarda u novim državama članicama, dok stare muku muče sa nezaposlenošću, pogotovo u peridu kad se suočavaju sa koronom - kaže Rajić, i dodaje:

- Bilo je mnogo takvih primera, i u starim državama članicama. Ali to se sve dešavalo na sudskim instanacama i nije dobijalo neke političke posledice. Slovačka je još 1999, kao država kandidat, imala zakone koji su bili u koliziji sa evropskim, pa su morali da ih menjaju. Skoro da nije bilo godine u kojoj nije došlo do slične situacije, ali se to završavalo u pravnim okvirima i nije dobijalo medijsku i političku pažnju. Ovo je sad dignuto na mnogo viši nivo jer su verovatno i u Pravu i pravdi procenili da im to donosi neku vrstu političkih benefita, pa se zato i premijer Moravjecki pojavio na razgovorima u Evropskom parlamentu, što u ovakvim slučajevima nije baš praksa.

Mateuš Moravjecki; Tanjug/AP photo

Iza svih pritisaka i predstave koju mediji prate skoro iz minuta u minut zapravo se krije mnogo složenija politička igra.

- Postoji definitivno nezadovoljstvo u stranim državama članicama zbog toga što je Poljska ekonomski veoma napredovala. Osim toga, geopolitički ciljevi Varšave ne poklapaju se stopostotno sa geopolitičkim ciljevima, recimo, Nemačke, koja bi volela da ima svoju interesnu zonu, takozvano Međumorje, i Poljska je u tom kontekstu veoma važan saveznik Britanije i Amerike, a nema razumevanja za Nemački odnos prema Moskvi, koji je ambivalentan. Sve ovo što sad vidimo zapravo je posledica toga što Nemačka zauzdava poljski rast kako bi je sprečila, u stvari, da napravi svoju zonu interesa među novim državama članicama EU i sa Ukrajinom. To je neki okvir u kom bi Poljska htela da se kreće i mislim da je to suština svega ovoga i da zbog toga imamo ovakvu vrstu politizacije i medijske pompe - zaključuje naš sagovornik.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi