Ko je ubio afričkog Če Gevaru? Bio je revolucionar koji je preporodio zemlju, a onda je misteriozno stradao

Nekadašnji redov u vojsci Burkine Faso priznao je tokom suđenja da je pomogao u transportu odreda smrti koji je likvidirao revolucionarnog lidera Tomasa Sankaru pre 34 godine.

Na Vojnom sudu u Burkini Faso početkom oktobra je počeo sudski proces protiv 14 optuženih za ubistvo bivšeg predsednika i uticajnog levičarskog lidera, koga su mnogi zvali afričkim Če Gevarom, a među optuženima je i Blez Kompaore i sam bivši predsednik i vođa puča iz 1987. godine kojim je Sankara svrgnut s vlasti.

Tamošnja javnost se nada da će suđenje moći da baci svetlo na jedno od namračnijih poglavlja ove države.

- Ovo dugo čekam. Želim da znam istinu i ko je to učinio - navela je udovica Marijam Sankara.

Redov Jamba Eliz Ilbudo (62) priznao je umešanost u atentat, međutim, istakao je da njegovi potezi nisu bili unapred planirani - nije učestvovao ni na jednom sastanku na kome se diskutovalo o ubistvu niti je učestvovao u pucnjavi.

Kako je rekao, tog 15. oktobra 1987. godine bio je u Kompaorevom domu sa još nekoliko muškaraca.

- Bili smo tu po naređenju Hajasinta Kafandoa, šefa obezbeđenja - kazao je Ilbudo.

Kafando je posle državnog udara bio glavni zastavnik Kompaorevog obezbeđenja, a sumnjiči se da je baš on predvodio grupu atentatora. Nalazi se u bekstvu. 

Ilbudo je napomenuo da mu je Kafando rekao da vozi do sastanka na kome se nalazio Sankara.

Kada su stigli, Kafando i izvesni Maiga, koji su se vozili u Kompaorevom automobilu, izašli su iz vozila i otvorili vatru.

Kafando je naložio muškarcima da izađu iz automobila, a jedan deo njih je otišao na zadnji ulaz zgrade u kojoj se Sankara nalazio.

Ilbudo tvrdi da je ostao u kolima tokom pucnajve i da on sam nije otvorio vatru.

Nakon toga, Kompaore je vladao zemljom 27 godina, a svrgnut je 2014. posle čega je pobegao u Obalu Slonovače.

Profimedia

Još jedan od istaknutih optuženika je i nekadašnja Kompaoreova desna ruka, general Žilbert Djendere, koji je predsedavao elitnim predsedničkim  pukom bezbednosti.

Kompaoreu i Djenderu prete optužnice za zaveru za ubistvo, narušavanje državne bezbednosti i umešanost u prikrivanje leševa.

Djendre već izdržava 20-godišnju kaznu zbog organizovanja napada na prelaznu vladu koja je usledila posle Kompaorevog pada.

U Burkini Faso već godinama vlada tišina povodom Sankarine smrti, ali ima dosta onih koji ne žele da ubice prođu nekažnjeno.

Ko je bio Sankara?

Harizmatičnog lidera ubili su vojnici kada je imao 37. godina. Samo 4 godine ranije, sa prijateljem Kompaoreom je predvodio ustanak kojim je došao na vlast. Upravo taj prijatelj će ga posle izdati.

Sankara važi za svojevrsnu ikonu Afrike, a mnogim liderima je bio inspiracija.

- Za nas je bio patriota. Voleo je svoj narod, voleo je svoju zemlju. Voleo je Afriku. Dao je život za nas - rekao je Luk Damiba, generalni sekretar memorijalnog komiteta posvećenog Sankari.

Profimedia

Pod Sankarinim vođstvom, zemlja koja se nekada zvala Gornja Volta je dobila ime Burkina Faso što znači "Zemlja uspravnih ljudi".

Vodio je skroman život. Smanjio je plate sebi i svim javnim službenicima. Zabranio je da članovi vlade imaju lične šofere i da putuju prvom klasom.

Obrazovanje mu je bilo na prvom mestu. Tokom njegove vladavine (1983-1987) stopa pismenosti se povećala sa 13 na 73 odsto, a predvodio je i masovnu nacionalnu kampanju vakcinacije.

Podelio je zemlju među vođama lokalnih plemena i dao je direktno siromašnim poljoprivrednicima što je dovelo do povećanja proizvodnje pamuka.

Sankara je pozivao na ujedinjenje Afrike protiv "neokolonijalizma institucija" poput Svetske banke ili Međunarodnog monetarnog fonda.

- Onaj koji te hrani te i kontroliše - govorio je.

Vodio je antiimperijalističku spoljnu politiku koja se suprotstavljala dominaciji Francuske. Jednom prilikom, njegova žena Marijam je optužila Francuku da stoji iza atentata.

- On ostaje moj predsednik. Ono što je uradio za narod hrabri i nas da činimo isto - rekao je student Univerziteta Tomas Sankara u Uagaduguu, prestonici Burkine Faso.

Sa druge strane, njegova levičarska politika naišla je i na velike kritike. Organizacije za ljudska prava su ocenile neke njegove mere kao drakonske, a izveštaj Amnesti internešenela iz 1986. godine je otkrio da su politički protivnici pritvarani bez suđenja i potom mučeni.

- Mislim da je presporo prihvatio ideju pluralističke demokratije i oni koji su mu se protivili nisu mogli da mu se obrate da se čuje i njihov glas - smatra Serž Teofil Balima koji je služio kao ministar informisanja u njegovoj vladi.

- Želeo je da narodu da moć, pa je moć delegirao proleterima koji su vodili Komitete za odbranu revolucije, a oni su regrutovani da uvode moral u javni i privatni život. Zapravo, imali su poteze koji su diskreditovali njegovu moć - dodao je.

Kako je ubijen?

Sankarin nekadašnji saborac Aloune Traore rekao je da jedini preživeo atentat 1987. godine - osim revolucionara ubijeno je još 12 ljudi.

- Imali smo skup oko četiri sata popodne. Predsednik je dolazio poslednji, čekali smo ga i čim je došao, sastanak je počeo. Pošto sam pre toga imao zadatak da odem u Benin, prvi sam počeo sa izlaganjem. Samo što sam rekao 'Napustio sam Uagadugu' i započeo svoj izveštaj, čuli smo pucnjavu, a neko je vikao: 'Izlazite! Izlazite!' Drug predsednik je ustao, namestio svoju odeću i izašao sa podignutim rukama. Upucan je iz neposredne blizine na ulazu u prostoriju - prisetio se Traore koji se nada da će suđenje dati potrebne odgovore.

Čekajući suđenje

Sankarin brat Pol je poručio: "Čekali smo suđenje toliko dugo, svih 27 godina pod Kompaorevom vladavinom. Dok je on bio na vlasti nismo mogli ni da sanjamo da postoji ta mogućnost".

Profimedia

Udovica Marijam je 1997. godine podnela krivičnu prijavu zbog ubistva muža, ali je 15 godina prošlo pre nego što je Vrhovni sud odlučio da istraga može da se nastavi.

Kompaore je svih ovih godina negirao umešanost u atentat, a Sankarina smrt je postala svojevrsni tabu.

Sve dok Kompaore nije svrgnut 2014. slučaj je tapkao u mestu.

Nakon toga, ljudski ostaci za koje se veruje da pripadaju Sankari su ekshumirani, ali DNK analiza nije mogla da potvrdi da su zaista njegovi.

Burkina Faso je 2016. godine zvanično pitala Vladu Francuske da otvori vojna dokumenta o atentatu. Arhivi su deklasifikovani i poslati afričkoj državi u tri faze, a poslednja je bila u aprilu 2021. godine.

Bilo je strahova da će suđenje dodatno destabilizovati Burkinu Faso koja se inače muči sa čestim napadima džihadista bliskih Al Kaidi i Islamskoj državi.

Kompaoreov uticaj je i dalje veliki u zemlji, ali nema naznaka da bi vojnici, koji su mu i dalje lojalni, mogli da pokrenu haos.

Aktuelni predsednik Roh Mark Kristijan Kabore se nada da će suđenje smanjiti tenzije i doprineti nacionalnom pomirenju.

- Pomirenje se retko postiže bez pravde - rekao je.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi