Erdoganovo istorijsko izvinjenje Kurdima: Da li se nešto promenilo posle devet godina

Na današnji dan pre devet godina, 23. novembra, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan načinio je važan korak za budućnost dva naroda – Turaka i Kurda. To je prvi put da se jedan predsednik izvini u ime Turkse za  žestoku oružanu kampanju koja je imala za cilj savladavanje kurdske pobune na istoku zemlje 1930-ih godina, kada je bilo više hiljada mrtvih.

Američka saradnja sa Kurdima zaoštrila je tada odnose sa Turskom, koja se decenijama bori protiv kurdske pobune i energično protivi bilo kakvim pokušajima stvaranja nezavisne zemlje.

– Ako je potrebno izviniti se u ime države, izvinit ću se i izvinjavam se – kazao je on u govoru pred članovima svoje Stranke pravde i razvoja (AKP) u Ankari.

Pročitajte još: Rat karikaturama: Makron kao đavo, a Erdogan u provokativnom izdanju (FOTO, VIDEO)

Pozivajući se na jedan službeni dokument iz tog vremena, Erdogan je kazao da je 13.806 ljudi ubijeno u zračnim i kopnenim bombardovanjima, za kojim su usledila samovoljna ubijanja u pokrajini Dersim naseljenoj Kurdima Alevis, muslimanske heterodoksne konfesije, bliske šiizmu. Tako je Erdogan razbio tabu u Turskoj o ovom masakrima.

– Dersim predstavlja jedan od najtragičnijih i najbolnijih događaja naše savremene istorije – naglasio je tada Erdogan.

“Izvinjenje ostalo samo na rečima”

Ipak, izvinjenje u tom trenutku jeste bilo važno i značajno za Kurde širom Turske, ali postavlja se pitanje da li je ono nečemu doprinelo i da li se od tog 23. novembra nešto konkretno promenilo.

Vojni analitičar Aleksandar Radić za 24sedam kaže  da je izvinjenje ostalo samo na rečima i da je taj potez Erdogana čist pragmatizam.

– Erdogan je pragmatik, to je politički dokazano. Ume da udari, ali i da savije politička leđa, kada je to potrebno. Ima mnogo istine kada se kaže da kroz neoosmanizam želi da ojača poziciju Turske. Kurdi su mu u tome prepreka, ali će napraviti potez poput onog izvinjenja, kada je to potrebno. Ali, zato će sutra da ih bombarduje, ukoliko smatra da je to potrebno – objašnjava Radić i dodaje da je predsednik Turske poznat kao neko ko brzo zaboravlja svoja izvinjenja.

– Izvinjenje koje mu je u tom trenutku svrsishodno, već sutra je zaboravljeno. Svima je bilo jasno i tada i sada da Kurdi ne mogu da očekuju iskrenu podršku od njega, nego samo neke diplomatske poteze koji mogu da ublaže štetu – zaključuje naš sagovornik.

Kurdi – narod bez adrese 

Kurda ima 35-40 miliona, što ih čini najvećim narodom koji nema svoju državu. Većina ih živi na Bliskom istoku, ali postoji i značajna kurdska dijaspora u Azerbejdžanu, Jermeniji, Gruziji, Rusiji i, u novije vreme, u Evropi i SAD.

“Nema prijatelja osim planina”

Stara kurdska poslovica “Nema prijatelja osim planina”  nebrojno puta pokazala se kao tačna. Poslednji primer na kojem se vidi da Kurdi zaista nemaju na koga da se oslone je od prošle godine, kada su SAD odlučile da se povuku sa severa Sirije i ostave svog najbližeg saveznika u borbi protiv Islamske države na milost i nemilost Erdoganovoj vojnoj mašineriji.

Kurdi predstavljaju većinu u autonomnoj regiji iračkog Kurdistana, a značajna su manjina u susednoj Turskoj, Siriji i Iranu. Na prostoru Kurdistana živi oko 28 miliona pripadnika ovog naroda.

U Iraku čine 17 odsto ukupne populacije, što je oko šest i po miliona ljudi, i većina su u tri provincije na severu ove zemlje, a trenutno ih predvodi Nečirvad Barzani.

U Siriji čine između devet i 15 odsto stanovništva, što znači da ih ima između 2,2-3 miliona. Prostor na kome u ovoj zemlji žive uglavnom kontrolišu sami, ili se bore protiv Islamske države. U Iranu ih je 6,5-7,9 miliona, što je između sedam i 10 odsto populacije. Najviše ih je u Turskoj, od 11 do 15 miliona, i čine između 15 i 25 odsto ukupnog broja stanovnika.

U političkom kontekstu, celokupno kurdsko stanovništvo bilo je delom istorijske iranske nacije od starog veka do 17. veka, kada zapadne delove njihovog etničkog područja nepovratno prisvaja Osmansko carstvo. Kasnije je usledila dalja podela u 20. veku pod uticajem evropskih kolonijalističkih sila Velike Britanije, Francuske i Rusije, pa je danas ta teritorija podeljena između Turske, Iraka, Sirije i Jermenije.

Kada su crtane granice moderne Turske i njenih suseda, više nije bilo govora o nezavisnom Kurdistanu. Od tada su manjina u svakoj državi u kojoj žive.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi