Zastrašujuća posledica klimatskih promena: "Zemljin sjaj" se drastično smanjio, prognoze nisu dobre

06.10.2021

07:23

0

Dvadeset godina proučavanja dovelo je naučnike do tužne istine

Zastrašujuća posledica klimatskih promena: "Zemljin sjaj" se drastično smanjio, prognoze nisu dobre
Ilustracija - Copyright Profimedia

Zaključci istraživača koji su tokom dve decenije proučavali kosmos i našu planetu nisu nimalo lepi. Oni su otkrili da Zemlja nije tako sjajna kao što je nekad bila i da je u poslednjih nekoliko godina veoma brzo postajala sve tamnija.

Istraživači iz Solarne opservatorije Veliki medved merili su promene svake večeri u poslednjih 20 godina kako bi proučili Sunčev solarni ciklus i oblačnost.

To su uradili mereći jačinu "Zemljinog sjaja", fenomena koji se može videti kad "odsjaj sa Zemlje padne na tamnu stanu Meseca i odbije tu svetlost od svoje površine", navodi NASA. Količina "Zemljinog sjaja" varira u zavisnosti od godišnjeg doba i od noći do noći.

Posmatrači sa Zemlje to vide kao "pepeljastvu svetlost" na tamnoj strani Meseca. Na severnoj hemisferi ovo je najuočljivije u prolećnim mesecima u danima oko mladog meseca.

- Dok tada gledate u mlad mesec, možete videti ceo mesec, jer su njegove tri četvrtine osvetljene slabom svetlošću koja se reflektuje sa Zemlje - objašnjava Filip Gudi, istraživač sa Tehnološkog instituta u Nju Džerziju i vodeći autor nove studije.

Posle 20 godina pručavanja on i njegove kolege otkrili su da ova "sablasna svetlost" bledi.

Profimedia
 

- To je zapravo sunčeva svetlost koja se odbila od Zemlje i to je ono što postaje sve tamnije - kaže Gudi.

Zemlja sada reflektuje oko pola vata manje svetlosti po kvadratnom metru nego pre 20 godina, što je ekvivalent za 0,5 odsto manju refleksiju Zemlje. Zemlja reflektuje oko 30 odsto sunčeve svetlosti koja dopire do nje.

U prvih 17 godina podaci su izgledali manje ili više isto i istraživači su skoro obustavili dalje posmatranje.

- Premišljali smo se da li da poslednje tri godine pratimo promene, jer je sve izgledalo isto tokom 17 godina, ali smo na kraju odlučili da ostanemo pri obećanju od 20 godina podataka i iznenadili smo se - ispričao je Gudi.

Zašto je došlo do zatamnjivanja?

Poslednje tri godine proučavanja doprinele su saznanju da je "Zemljin sjaj" dramatično izbledeo.

Profimedia
 

- Kada smo analizirali podatke dobijene u poslednje tri godine, shvatili smo da se nešto promenilo. Refleksija je opala drastično, a mi smo prvo mislili da smo nešto uradili pogrešno. Proverili smo ponovo i ispostavilo se da je došlo do promene - kazao je Gudi.

Primetili su da se podaci ne poklapaju sa variranjem jačine sunčeve svetlosti zbog njegovih solarnih ciklusa, što je značilo da je uzrok nešto drugo.

Primećeno je da je oblačnost znatno manja. Sunčeva svetlost se odbija od gornje površine oblaka i reflektuje nazad u svemir. Kada dođe do smanjenja oblačnosti, više sunčeve svetlosti pada na površinu Zemlje.

- Zbog toga što se sve manje svetlosti reflektuje Zemlja postaje sve toplija, pošto sve više svetlosti dospeva na nju - rekao je Gudi.

Najveći pad oblačnosti zabeležen je na zapadnim obalama Severne i Južne Amerike, u istoj regiji u kojoj su temperature površine mora rasle zbog promenjenih klimatskih uslova koji se nazivaju tihookeanske dekadne oscilacije. Ovaj termin se koristi da se opišu dugoročne fluktuacije temperature Tihog okeana. Okean se zagreva i hladi na različitim mestima, što ima direktan uticaj na mlazne struje. Ove promene mlaznih struja zatim utiču na vremenske prilike i klimu, naročito širom zapadne obale Severne i Južne Amerike.

Pixabay
 

- Na zapadnoj obali Amerike niski oblaci su nestali i probilo se više sunčeve svetlosti, pa se to ispoljilo kao da je refleksija Zemlje opala - rekao je Gudi.

On nije istakao da bi to imalo direktan uticaj na brže zagrevanje Zemlje.

- Naravno, Zemlja dobija dodatnih pola vata po kvadratnom metru, ali šta Zemlja radi sa ovom energijom možemo samo da nagađamo - istakao je on.

Koje posledice klimatskih promena su se ispoljile do sada 

Klimatske promene destabilizovale su temperaturnu ravnotežu Zemlje, a ljudska bića i životna sredina već su osetili njihove dalekosežne posledice. Tokom globalnog zagrevanja energetski balans, a samim tim i temperature na Zemlji, promenili su se zbog povećane koncentracije gasova staklene bašte.

Direktne posledice klimatskih promena su:

- povećanje maksimalnih temperatura;

- povećanje minimalnih temperatura;

- rast nivoa mora;

- rast temperature okeana;

Pixabay
 

- povećanje obilnih padavina (jake kiše i grad);

- smanjivanje glečera; 

- odmrzavanje permafrosta (večitog leda).

Indirektne posledice klimatskih promena su:

- sve veći broj gladnih i žednih, posebno u zemljama u razvoju;

- ugroženo zdravlje zbog viših temperatura vazduha i toplotnih talasa;

- pojačano širenje štetočina i patogena;

- gubitak biodiverziteta zbog ograničene prilagodljivosti i brzine prilagodljivosti faune i flore;

- povećanje kiselosti okeana zbog veće koncentracije bikarbonata u vodi, uzrokovane povećanom koncentracijom ugljen-dioksida;

- potreba za adaptacijom u svim oblastima (poljoprivreda, šumarstvo, energetika, infrastruktura, turizam).

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike