Bajden gubi uticaj u Evropi: Kako je Avganistan postao Ahilova peta Amerike

Serija nesuglasica, posebno onih koje su vezane za Avganistan, navela je neke evropske lidere da preispitaju svoja očekivanja od predsednika SAD Džozefa Bajdena i da razmisle o budućnosti koja nije usko vezana za Ameriku. Inicijalnu radost Evrope zbog smene administracija u Sjedinjenim Američkim Državama možda je najbolje predstavio francuski predsednik Emanuel Makron, koji je na samitu G7 u maju 2017. imao napet odnos sa Donaldom Trampom, s kojim se samo rukovao, dok je na ovogodišnjem samitu zagrlio Bajdena.

To je svetu signaliziralo da su Amerika i Evropska unija ponovo na istom putu, ali je gorak ukus koji je ostao posle povlačenja iz Avganistana, koje je bilo vema haotično, uzdrmao ovu prividnu idilu u odnosima.

Pročitajte još

Amerikanci kažu da je Al Kaida u Avganistanu desetkovana: Koliko istine ima u tome

Tempirana bomba na aerodromu u Kabulu

Evropske saveznike SAD nije uznemirila samo evakuacija, već i nedostatak koordinacije Amerike sa partnerima, pošto su misiju NATO u vreme povlačenja činile trupe iz 36 zemalja, od kojih tri četvrtine nisu bile američke, što je dovelo do međunarodne borbe za evakuaciju.

Nemački angažman u Avganistanu bio je prva velika borbena misija ove zemlje od Drugog svetskog rata, pa je i frustracija zbog njenog neslavnog završetka samim tim veća. Armin Lašet, konzervativni kandidat za kancelara nemačke ispred koalicije Hrišćansko-demokratske unije i Hrišćansko-socijalne unije, mesec dana pred izbore povlačenje SAD nazvao je najvećim debalkom koji je NATO doživeo od svog osnivanja.

Češki predsednik Miloš Zeman okarakterisao je evakuaciju kao kukavičluk, dodajući da su Amerikanci izgubili prestiž globalnog lidera.

– Očekivanja su bila velika kada je Džo Bajden pobedio – verovatno prevelika, bila su nerealna. Njegova izjava “Amerika se vratila” ukazivala je na zlatno doba u našim odnosima. Ali to se nije dogodilo i došlo je do preokreta u prilično kratkom vremenskom periodu. Potpuni nedostatak konsultacija vezanih za povlačenje ostavio je ožiljak – rekao je bivši premijer Švedske Karl Bilt.

Prošlogodišnja anketa Istraživačkog centra „Pju“ ustanovila je da je procenat Nemaca koji imaju poverenja u predsednika SAD kada je reč o međunarodnim pitanjima skočio sa 10 odsto, za vreme Trampove vladavine, na 79 odsto, za vreme Bajdenove. U Francuskoj je situacija bila skoro identična.

Ipak, Natali Luazo, francuska članica Evropskog parlamenta od 2019, kaže da su mnoge države EU bile u stanju poricanja.

– Mislile su da treba da sačekaju da Tramp ode kako bismo se vratili na „staru normalnost“. Ali ta „stara normalnost“ više ne postoji. Nadam se da je to poziv za naše buđenje – izjavila je ona.

Način na koji su se Amerikanci povukli i tvrdnje Džoa Bajdena da SAD više neće slati trupe da „preuređuju druge zemlje“ evropske lidere podsećaju na politiku Donalda Trampa – „Amerika na prvom mestu“.

Iako postoji frustracija zbog nedostatka komunikacije Vašingtona sa prestonicama EU, prerano je reći koliko će to pokvariti sreću zbog nove američke administracije.

– Glavne nesuglasice pod Trampom nisu imale toliko veze sa konkretnim spoljnopolitičkim odlukama koliko sa tim što odjednom nismo delili iste vrednosti – smatra Natali Toči, savetnica šefa spoljne politike EU Žozepa Borelja i gostujući profesor na Harvardu.

– Prava trauma trampizma nije bila samo politika „Amerika na prvom mestu“, već je izgledalo kao da se više slaže sa Sijem i Putinom. Da li smo na istoj strani nije bilo dovedeno u pitanje kad je reč o Avganistanu. Ono što se promenilo jeste rastuća zabrinutost Evrope da se SAD povlače iz sveta i da će možda biti veoma posvećene zaštiti vrednosti u Americi. Ali šta je sa drugim mestima? – dodala je ona.

Neki u pitanju Avganistana vide nastavak dugogodišnje američke tendencije da misli prvo na sebe.

Taj osećaj, kome se Evropa vraćala nekoliko puta, u fokus je vratio raspravu o „strateškoj autonomiji“: davnašnji cilj spoljne politike EU, posebno Francuske, koja često žudi za ravnopravnijom geopolitičkom ravnotežom sa Sjedinjenim Američkim Državama.

– Neke druge zemlje, poput Velike Britanije i Nemačke, oduvek su mislile da se po pitanju bezbednosti mogu osloniti uglavnom na SAD, pa je jasno zbog čega se plaše da su se vremena promenila. Često smo govorili da bi trebalo da preispitamo način na koji NATO funkcioniše. Ne treba da ostanemo u stanju poricanja – smatra Luazo.

Hronologija haotičnog povlačenja

14. april 2021 – Bajden odlaže rok za povlačenje američkih trupa do 11. septembra, ali kaže da je posvećen okončanju rata. „Otišli ​​smo u Avganistan zbog stravičnog napada koji se dogodio pre 20 godina. To ne može opravdati naš ostanak tamo 2021.“

6. jul 2021 – Američke snage napuštaju aerodrom Bagram, najveći vojni objekat u Avganistanu. Dva dana kasnije Bajden kaže da je „brzina sigurnost“ kada je u pitanju evakuacija trupa i da će povlačenje biti okončano 31. avgusta. Talibani za to vreme ubrzano osvajaju teritorije koje su bile pod kontrolom avganistanske vlade, ali Bajden bez obzira na to ne počinje sa evakuacijom.

15. avgust 2021 – Nakon što su osvojili niz provincijskih prestonica, talibani ulaze u Kabul i preuzimaju kontrolu nad gradom i celom državom. Ašraf Gani, avganistanski predsednik, beži iz zemlje. Vašington saopštava da je zapanjen brzinom kojom su talibani osvojili zemlju jer je očekivao da će avganistanska vlada izdržati duže. Tek dve nedelje pred istek roka za povlačenje američki zvaničnici počinju da organizuju masovnu evakuaciju Amerikanaca i saveznika.

Profimedia

26. avgust 2021 – Teroristi Islamske države, neprijateljski raspoloženi i prema talibanima i prema Sjedinjenim Američkim Državama, napadaju aerodrom u Kabulu. Trinaest američkih vojnika i skoro 200 Avganistanaca ubijeno je u bombaškim napadima. Bajden je obećao odmazdu, a američke snage napale su bespilotnim letelicama bazu Islamske države u Kabulu. U tom napadu je stradalo 10 ljudi, uključujući i decu, dok među njima, prema tvrdnjama porodica stradalih, nije bilo pripadnika Islamske države, što SAD naknadno istražuju.

31. avgust 2021 – Poslednji američki vojnici odlaze noć pre isteka roka za povlačenje. Najmanje 100 američkih državljana koji su hteli da odu, zajedno sa hiljadama avganistanskih saveznika, ostalo je u zemlji. Zvaničnici administracije kažu da će nastaviti da koriste diplomatske kanale da im obezbede siguran izlazak iz zemlje. Talibani slave i traže od Avganistanaca da se „ujedine“, ali mnogi Avganistanci strahuju od onoga što bi mogla da donese vladavina militantne grupe.

Vrh ledenog brega

Avganistanski haos samo je vrh ledenog brega kada su transatlantski odnosi u pitanju i još jedan argument Evrope da zahladi odnose prema Bajdenu. Neuspeh njegove administracije da u potpunosti ukine trgovinske tarife iz doba Trampa za evropsku robu i njegovo odbijanje da ukine zabrane ulaska građana EU u SAD izazvali su veliki problem.

Potpredsednik Evropske komisije Margaritis Šinas rekao je da je otkazao planirano putovanje u Sjedinjene Američke Države sledeće nedelje jer nedostatak reciprociteta o pravilima putovanja smatra nepoštenim. EU je sada uklonila SAD sa svoje “sigurne liste” za putovanja, što neki vide kao ilustraciju rastućih tenzija.

Zabrinutost EU sada je dvostruka. Prvo, haos u Avganistanu podstiče novu migrantsku krizu, zbog čega se javlja strah da će biti kao 2015. godine, kada je više od milion ljudi koji su napustili Siriju i druge zemlje stiglo u Evropu.

I drugo, da li Amerika koja je više fokusirana na sebe, u početku u kombinaciji sa Nemačkom bez Angele Merkel i Francuskom čiji se predsednik suočava sa skorim reizborom, ostavlja vakuum moći koji Rusija i Kina već popunjavaju.

Pročitajte još

Oni su posebno na meti talibana: Pomagali su stranim vojnicima i Bajdenu spasli život, a svi su ih ostavili na cedilu

– Nekada su SAD pričale o očuvanju globalnog poretka, ali to nije retorika koja sada dolazi iz Bele kuće. Očekivanja u vezi sa oživljavanjem transatlantskih odnosa izneverena su – zaključio je Karl Bilt.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi