Ličnosti koje su obeležile 2020. godinu: Jednog su proglasili mrtvim, a drugi je "zapalio" svet zbog izjave o pandemiji!

Godinu koja sse zvanično završila, za koju mnogi kažu da je bila “gora neko ikada”, pored koronavirusa, ratova, terorističkih napada, obeležili su i ljudi koji su punili naslovne strane novina i dospeli u centar pažnje. Mnogi od njih načinili su korake o kojima je brujao ceo svet, a zasigurno će ostati upamćeni kao neki koji su obeležili ovu 2020-tu.

Pročitajte još:

Tramp ponovo poručio: Bajden je izgubio na izborima!

Ekipa portala 24sedam izdvojila je za vas ličnosti koji su imali uticaja na tok prošle godine i o kojima se najviše govorilo.

1. Donald Tramp i Džo Bajden

Na prvom mestu nalaze se odlazeći i budući predsednik Amerike Donald Tramp i Džo Bajden. Godina za nama počela je žustro, a njihovi odnosi su iz meseca u mesec postajali sve gori. Naravno, zbog predsedničkih izbora u Americi, održanih 3. novembra. Taj događaj uvek se prati sa posebnom pažnjom, ali ovog puta bilo je malo drugačije. Ne samo da je kampanja bila puna uvreda i kleveta, ne samo da su debate ličile više na neku predstavu, nego što je to inače običaj, već je cela drama počela da se odvija onog trenutka kada je trebalo da se proglesi pobedik.

Naime u noći izbora, glasovi iz svih zemalja su iz minuta u minut bili oprečni i do poslednjeg trenutka nije se znalo ko je pobednik. Čak bi se moglo reći da je to ostala nepoznanica i danas, jer prema rečima Donalda Trampa, još ništa nije gotovo. Naime, nakon višednevne drame, zvanični rezultati koji su objavljeni su u odnosu 306 elektora za Bajdena i 232 za Trampa, što je potvrđeno ovog meseca na elektorskom glasanju. Ipak, Tramp poriče rezultate i iznosi dokaze koji osporavaju ceo izborni proces, a iz dana u dan najavljuje nove tužbe.

Šanse da se nešto do 20. januara promeni, kada bi Bajden, po Ustavu SAD, trebalo da preuzme dužnost predsednika, sada su male, ali Trampove pristalice i dalje se nadaju mogućem preokretu.

2. Pašinjan i Alijev

Premijer Jermenije Nikol Pašinjan i predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev dvojica su svetskih lidera o kojima se, pored Trampa i Bajdena, najviše govorilo ove godine. Razlog je svima više nego poznat – rat za Nagorno-Karabah.

Primirje jeste postignuto, a zasluge ovog puta nisu pripale njima dvojici, već Rusiji i njenom predsedniku Vladimiru Putinu. Čak bi se moglo reći da su dvojica lidera dodatno otežala pregovore zbog svojih burnih reakcija, izjava i stavova. Ali to ne smanjuje njihov značaj u rešavanju problema koji je zatresao tlo Zakavkazja i dodatno pogoršao već loše odnose te dve države. Vodile su se žestoke borbe i bilo je mnogo žrtava. Sve do trenutka kada je Rusija rešila da uzme stvar u svoje ruke i izdejstvuje mirovni sporazum.

Nakon njegovog potpisivanja, predsednici Rusije Vladimir Putin, Azerbejdžana Ilham Alijev i premijer Jermenije Nikol Pašinjanom izrazili su zadovoljstvo što se poštuje sporazum o prekidu vatre u Nagorno-Karabahu, a ruska strana je istakla i značaj očuvanja i sigurnosti crkava u područjima koja su sada prešla u azerbejdžanske ruke.

3. Kim Džong Un

Ceo svet ostao je zatečen kada se pojavila vest da je Kim Džong-Un teško bolestan, a pojedini mediji objavili su vest o njegovoj smrti. Spekulacije su počele ubrzo nakon što je 15. aprila propustio ceremoniju proslave rođendana njegovog dede Kim Il-Sunga, osnivača severnokorejske države.

Reč je o jednom od najvećih događaja u Severnoj Koreji, a Kim ga obično obeleži posetom mauzoleju u kojem je njegov deda sahranjen. Do sada nikada nije propustio ovu ceremoniju. Potom su se na sajtu koji vode prebegli iz Severne Koreje pojavile tvrdnje o njegovom slabom zdravlju. Anonimni izvor rekao je za Dejli NK da Kima od prošlog avgusta muče kardiovaskularni problemi.

A onda je u američkim medijima osvanuo senzacionalistički naslov da je lider Severne Koreje u kritičnom stanju posle operacije srca. Takođe, američki državni sekretar Majk Pompeo je 29. aprila dodatno podstakao glasine, rekavši da američki zvaničnici dugo „nisu videli” Kima.

Nešto više od 20 dana on je demantovao sve do tada objavljene informacije pojavivši se na otvaranju fabrike za preradu đubriva. Državni mediji Severne Koreje nešto kasnije su objavili i fotografiju na kojoj se vidi kako Kim otvara fabriku, a do danas se nije saznalo šta se zaista dogodilo i gde je Kim u tom periodu boravio.

4. Tedros Adhanom Gebrejesus

Etiopljanin, biolog, istraživač javnog zdravlja i zvaničnik koji je od 2017. generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije. Tedros je prvi prvi Afrikanac u ovoj ulozi, a širom javnosti postao je poznat od kada je počela epidemija koronavirusa.

Pročitajte još:

SZO: Nema dokaza da je nova vrsta kovida opasnija

Tedros je uvršten u 100 najuticajnijih ljudi časopisa Time za 2020 godinu.

Početkom 2020. godine, Tedros je nadgledao svetsko upravljanje pandemijom kovid-19. U januaru 2020. godine, Tedros se sastao sa kineskim liderima, uključujući ministra spoljnih poslova Vang Jija i vrhovnog lidera Si Đinpinga, kako bi razgovarali o pandemiji. SZO je 23. januara 2020. saopštila da novi koronavirus još uvek nije porastao do nivoa međunarodne vanredne situacije, ali da ta organizacija pomno prati razvoj virusa.

Tokom obraćanja, Tedros je kratko rekao:

– Ne pravite grešku, ovo je hitna situacija u Kini. Ali ona još uvek nije postala globalna zdravstvena opasnost.

Svetska zdravstvena organizacija je 11. marta 2020. proglasila kovid-19 pandemijom. Tedros je tada kazao:

– Duboko smo zabrinuti alarmantnim nivoima širenja pandemije, tako i alarmantnim nivoima neaktivnosti. Stoga smo dali procenu da se kovid-19 može okarakterisati kao pandemija.

U martu je nazvao pandemiju “globalnom zdravstvenom opasnošću” i, čini se da je veliki deo tog političkog napora potrošen na uverenje autoritarnih, neprozirnih vlada, u pokušaju da ih natera da rade sa SZO u suzbijanju bolesti koje prete globalnom zdravlju.

On je, zbog kritičkog stava prema nekim zemljama, često bio na meti kritika, a u nekoliko navrata je izjavio da je dobijao i pretnje smrću.

5. Iranski naučnik – mozak tajnog nuklearnog programa

Vest koju je objavila iranska televizija na engleskom jeziku Preš TV da je iranski nuklearni naučnik Mohsen Fahrizadeh u petak ubijen oružjem proizvedenim u Izraelu, dodatno je podgrejala tenzije između Irana i Izraela, dok su mnogi svetski zvaničnici sa strepnjom gledali na ovo, već trusno tlo, a sve zbog bojazni da bi moglo da postane novo žarište sukoba.

Fahrizadeh za kojeg se dugo sumnja da je mozak tajnog nuklearnog programa ubijen je krajem prošlog meseca. Iransko Ministarstvo odbrane  objavilo kako su “naoružani teroristi napali vozilo u kojem je bio Mohsen Fahrizad, čelnik organizacije Ministarstva za istraživanje i inovacije”. Nakon sukoba između terorista i njegovih telohranitelja Fahrizad je teško ranjen i odveden u bolnicu. Lekari ga, nažalost, nisu uspeli spasiti.

Zapadne države Fahrizadeha dugo smatraju predvodnikom tajnog programa razvoja nuklearnog naoružanja, zaustavljenog 2003. godine. Izrael i SAD tvrde da Teheran u tajnosti pokušava da ponovno pokrene taj projekt, a Iran godinama odbacuje da želi nuklearno oružje. On je bio među retkim naučnicima spomenutima u “konačnoj proceni” Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) iz 2015. o tome razvija li bliskoistočna država atomsku bombu.

List Njujork tajms je objavio, pozivajući se na tri neimenovana obaveštajna zvaničnika da je Izrael odgovoran za ubistvo glavnog iranskog nuklearnog naučnika Mohsena Fahrizadeha. Taj izveštaj je objavljen pošto je nekoliko iranskih funkcionera okrivilo jevrejsku državu za njegovo ubistvo.

Vrhovni verski vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei, poručio je da će se Iran osvetiti za likvidaciju nuklearnog naučnika Mohsena Fahrizadeha, ali je i najavio da će nuklearna istraživanja biti nastavljena.

6. Bil Gejts

Čovek koji je poznat kao američki preduzetnik, filantrop i predsednik Majskrosofta ove godine dospeo je u javnost iz sasvim drugih razloga. Naime njegovo ime spomenulo bi se svaki put kada bi se govorilo o vakcinama i koronavirusu. Jedan od najbogatijih osoba na svetu rešila je da izdvoji ozbiljna sredstva za finansiranje vakcije koja ima za svrhu da okonča epidemiju, a njegova fondacija počela je da izdvaja novac za vakcine u junu i ovaj dodatni novac dovodi do cifre od 156 miliona dolara koji su namenjeni za istu svrhu.

Međutim, Gejts se nije našao na udaru jer je rešio da izdvoji vakcinu za koronavirus, već zbog raznih teorija, neki bi rekli teorija zavera, koje su učestalo kružile društvenim mrežama i pojedinim medijima.

Tome je dodatno doprinela njegova izjava da svet već treba da se sprema za novu pandemiju, što su mnogi videli kao najavu nove pošasti, o kojoj Gejts već zna dosta. Takođe, vakcine, čiji je jedan od finansijera, naišle su na negodovanje šire populacije, pa se pričalo da to nisu vakcine, već čipovi.

Pored ovih, još jedna teorija koja se provlačila u medijima je da je Gejts član određene grupe ljudi, koja bi da upravlja svetom, pa preko koronavirusa, a onda i 5G mreže, pokušava da ostvari svoje ciljeve.

Ove spekulacije Gejts nije želeo da komentariše, a mnogi smatraju da se iza ovog kriju političke odluke pojedinih svetskih lidera, koji žele da Gejtsa predstave u lošem svetlu, te se služe “eksplozijom teorija zavera”.

7. Jošef Sajer

Jošef Sajer je osoba o kojoj se najviše govorilo početkom decembra, a sve zbog skandala o kojem ne prestaje da se priča – zatečen je na gej zabavi u Briselu i to usred policijskog časa.

Naime, mediji su preneli da je policija upala na privatnu zabavu po prijavi da su prekršena pravila uvedena radi sprečavanja širenja koronavirusa, a tamo je, navode mediji, bio i Jošef Sajer, visoki funkcioner stranke Fides mađarskog premijera Viktora Orbana.

Da stvar bude još zanimljivija Sajer je jedan od najbližih saradnika konzervativnog mađarskog premijera Viktora Orbana, a bio je član komisije koja je pripremala nacrt novog ustava iz 2012. u kojem stoji da Mađarska mora brak da štiti kao zajednicu muškarca i žene. Tužioci navode da su kod Sajera pronađene i određene količine droge dok je pokušavao da pobegne sa zabave, navodno spuštajući se niz oluk.

Sajer je odmah nakon skandala podneo ostavku na mesto poslanika u Evropskom parlamentu. Mađarski političar, koji je napustio i stranku, rekao je da je ostavku podneo iz moralnih razloga, kao i da mu je žao što je prekršio epidemiološke mere u Belgiji.

8. Kamala Haris

Žena koja je zasigurno privukla najviše pažnje ove godine. Nakon što je Džo Bajden proglasio pobedu na predsedničkim izborima, činilo se da je u drugom planu, zbog mesta potpredsednika koje je rezervisano za Kamalu Haris. Da stvar bude još intrigantnija za svetske mediji u pitanju je žena, koja će se prvi put naći u ovoj poziciji, a pored toga ona je i prva žena afroameričkog i indijskog porekla, kandidovana za tu poziciju.

Bajden ju je kao “neustrašivog borca za prava malog čoveka, predstavio kao jednu od najboljih javnih službenica u državi”. Američki mediji su ranije pisali koji su to razlozi zbog kojih je baš ona odabrana na ovu funkciju.

Prvi je taj što nijedna žena, afroameričkog i indijskog porekla , nije bila izabrana na to mesto i što će afro-američki glasači, pre svega žene, koje su imale ključnu ulogu u izbori Bajdena za kandidata demokrata, sada takođe imati važnu ulogu. Drugi razlog je što izbor Haris pokazuje da je Bajden spreman da sluša one koji se ne slažu ili su protiv njega, jer se i ona često suprotstavljala nekim njegovim stavovima.

Haris je pre nego što je izabrana za senatorku, bila glavni državni tužilac Kalifornije.

Poznata je po oštrim pitanjima, naročito tokom pretresa o potvrdi kandidature Breta Kavanoa za sudiju Vrhovnog suda. Rođena je 1964. godine u Kaliforniji kao dete imigranata sa Jamajke i iz Indije i već je šest godina u braku sa Daglasom Emhofom.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi