Pre Donalda Trampa tri predsednika SAD su bila pred opozivom: Dvojica su oslobođena optužbi, a jedan nije ni dočekao suđenje

13.01.2021

09:00 >> 17:01

0

Impičment je ponovo na dnevnom redu Predstavničkog doma, koji je ovaj postupak pokretao već tri puta

Pre Donalda Trampa tri predsednika SAD su bila pred opozivom: Dvojica su oslobođena optužbi, a jedan nije ni dočekao suđenje
Profimedia

Američki Predstavnički dom planira da ponovo pokrene postupak opoziva predsednika Donalda Trampa bez obzira na to što mu je do kraja mandata ostalo svega nekoliko dana. Glavni povod za to je optužba da je on podsticao demonstrante koji su upali u zgradu Kongresa 6. januara, iako mnogi veruju da je dugoročni cilj da se Tramp na taj način eliminiše kao potencijalni kandidat za predsednika na izborima 2024. godine.

Praksa pokretanja opoziva predsednika u američkoj istoriji nije česta, a Tramp je treći protiv kojeg je Predstavnički dom američkog Kongresa pokrenuo ovaj postupak. Pre njega pred opozivom su bili Endru Džonson i Bil Klinton, dok je Ričard Nikson odlučio da podnese ostavku pre nego što je impičment pokrenut.

Endru Džonson

Endru Džonson, 17. predsednik Amerike, prvi je koji je doživeo da se protiv njega 1868. pokrene opoziv. To je usledilo nakon neprestanih rasprava sa Kongresom u kom su republikaci imali većinu, a sa kojima se Džonson kao demokrata nije slagao oko toga kako izgraditi poraženi jug Amerike posle građanskog rata. Republikaci su zahtevali zakon koji bi omogućio stroge kazne za bivše vođe Konfederacije i kojim bi se zaštitila prava oslobođenih robova, dok je Džonson predsedničkim vetom skoro redovno sabotirao njihove pokušaje.

Endru Džonson/Profimedia

Kulminacija je usledila kada je u martu 1868. Kongres doneo Zakon o roku službe, kojim se ograničavala moć predsednika da otpušta članove kabineta bez odobrenja Senata, zbog čega je Džonson, dok je Kongres bio na pauzi, iz inata otpustio člana kabineta i političkog suparnika, ministra za rat Edvina Stentona. U znak protesta Stenton se zaključao u kancelariju i odbijao da je napusti, a poslanički klub republikanaca u Predstavničkom domu po hitnom postupku je sa sastavio 11 tačaka Džonosnovog opoziva, od kojih se čak devet ticalo ratnog ministra.

Posle glasanja u Predstavničkom domu, tačke opoziva predstavljene su Senatu, koji ga je spasao. Samo jedan glas nedostajao je za dvotrećinsku većinu koja je bila neophodna da bude opozvan. Kasnije su još dva glasa izgubljena i suđenje je obustavljeno.

Iako je tvrdio da će pokušati da izgladi odnose sa republikacima, Džonson je do kraja mandata nastavio da radi isto što i pre impičmenta – rvao se za vlast sa protivnicima u predstavničkom domu, a 1869. demokrate su pobeđene i na vlast su sa predsednikom Julisizom S. Grantom došli republikaci.

Bil Klinton

Bil Klinton, 42. predsednik SAD, postao je predmet istrage specijalnog tužioca Ministarstva pravde godinu dana otkad je drugi put izabran za predsednika. Tužilac Kenet Star ispitivao je njegovo poslovanje nekretninama, a u januaru 1998. na meti istrage našla se i predsednikova afera sa bivšom stažiskinjom Bele kuće Monikom Levinski.

U okviru zasebne tužbe za seksualno zlostavljanje Pole Džons, Klinton je pod zakletvom negirao da je imao ikakav odnos sa Levinski, a nekoliko dana kasnije još jednom je to ponovo, istakavši da nije tražio od nje da lažno svedoči.

Monika Levinski i Bil Klinton/Profimedia

U decembru iste godine Star je rezultate istrage predstavio Kongresu, a u izveštaju na 445 strana nalazilo se i svedočenje Monike Levinski, koja je uspela da za sebe izdejstvuje sporazum o imunitetu u zamenu za saradnju prilikom saslušanja. U izveštaju je bilo i 11 mogućih osnova za opoziv, a već sredinom istog meseca Predstavnički dom američkog Kongresa glasao je da se Klinton opozove po dva osnova: krivokletstvo i ometanje rada Kongresa. Suđenje je trajalo više od četiri nedelje, od 7. januara do 12. februara, kada je Senat pod kontrolom republikanaca oslobodio Klintona optužbi.

Profimedia

Godinu dana, koliko je skandal zbog odnosa sa Monikom Levinski potresao zemlju, predsednik se suočavao sa svakodnevnim zahtevima za ostavku, ali je za to vreme stekao veliku podršku javnosti, dok je plan republikanaca da iskoriste sitaciju kako bi pobedili na izborima 1998. pao u vodu i demokrate su popravile odnos snaga i u Predstavničkom domu i u Senatu. Ipak, na predsedničkim izborima pobedu je odneo republikanac Džordž Buš mlađi, koji je porazio Ala Gora.

Profimedia

Ričard Nikson, jedini predsednik SAD koji je dao ostavku u strahu od opoziva

Ričard Nikson, 37. predsednik SAD, dao je ostavku na mesto predsednika pre nego što je pokrenut planirani postupak njegovog opoziva. On je optužen da je odgovoran za provalu u štab Demokratske partije u poslovnom kompleksu Votergejt u Vašingtonu 1972. godine. Istragom je utvrđeno da su provalnici plaćeni iz sredstava izdvojenih za Niksonovu predizbornu kampanju, nakon čega se pokazalo da su u skandal Votergejt upleteni glavni zvaničnici Bele kuće.

Pročitajte još

Nikson je dve godine negirao svoju upletenost u ovaj slučaj, ali je u avgustu 1974. Sudski odbor Predstavničkog doma pripremio tačke njegovog opoziva, posle čega je bio primoran da objavi snimke iz Ovalne sobe u kojima se čuje da od CIA traži da naredi agentima FBI da obustave istragu o provali u Votergejt. Bez obzira na njegove reči u snimku, Džonson nikada nije priznao da je počinio kriminalno delo. U julu iste godine Sudski odbor Predstavničkog doma glasao je za usvajanje opoziva po tri tačke – opstrukcija pravde, zloupotreba položaja i nepoštovanje Kongresa – nakon čega je opoziv poslat Predstavničkom domu na glasanje.

Do glasanja ipak nije došlo jer je Nikson 9. avgusta 1974. podneo ostavku i tako postao prvi i do sada jedini američki predsednik koji je to uradio. Na njegovo mesto došao je dotadašnji potpredsednik Džerald Ford, koji je prilikom polaganja zakletve, šest nedelja kasnije, pomilovao Niksona za sve zločine koje počinio dok je bio na dužnosti.

Ričard Nikson/Profimedia

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi