Dan kada je Hitler trebalo da umre: Evald-Hajnrih fon Klajst, čovek koji umalo nije promenio istoriju čitave planete (FOTO)

Evald-Hajnrih fon Klajst, nekadašnji pripadnik nemačkog Vermahta, preminuo je na današnji dan pre osam godina, a najviše će ostati upamćen kao čovek koji je do 2013. godine bio jedini preživeli učesnik zavere protiv Adolfa Hitlera 20. jula 1944.

Fon Klajst je kao 22-ogodišnji poručnik nemačke armije 1944. dobrovoljno pristao da na jednom sastanku s Hitlerom u samoubilačkom napadu raznese sebe i nacističkog diktatora.

Taj atentat nije uspeo, ali je fon Klajst kasnije iste godine imao glavnu ulogu u najpoznatijem pokušaju ubistva Hitlera i bio je poslednji preživeli član grupe nemačkih oficira koji su pokušali da ubiju firera 20. jula 1944. Fon Klajst je rođen 10. jula 1922. na porodičnom imanju Šmencin u Pomeraniji u području tadašnje severoistočne Nemačke koje sada pripada Poljskoj.

Fon Klajstov otac bio veliki protivnik Hitlera, podržao sina u nameri da ga ubije

Njegova porodica je pripadala dugačkoj lozi pruskih zemljoposednika koji su vekovima služili državi na visokim vojnim i administrativnim pozicijama. Fon Klajstov otac, Evald fon Klajst, bio je još od prvih dana protivnik Hitlera, čak i pre nego što je taj nacistički diktator došao na vlast i bio je mnogo puta hapšen nakon što je firer preuzeo kontrolu 1933.

Čuveno je putovanje starijeg fon Klajsta u Englesku 1938, godinu dana pre izbijanja Drugog svetskog rata, kada je pokušao da utvrdi da li će ostale zapadne zemlje da podrže državni udar protiv Hitlera. On, međutim, nije uspeo da navede britansku vladu da promeni svoju pomirljivu politiku.

Uprkos protivljenju svoje porodice nacizmu, mlađi fon Klajst se 1940. pridružio nemačkoj armiji i 1943. biva ranjen u borbama na Istočnom frontu. Tokom oporavka s njim u januaru 1944. stupa u kontakt Klaus fon Štaufenberg, još jedan oficir iz aristokratske porodice i predlaže mu plan za ubistvo Hitlera.

Fon Klajst je izabran da kao oficir bude model za novu uniformu za Hitlera i fon Štaufenberg mu je predložio da ispod te uniforme obuče samoubilački prsluk i da ga detonira kada bude stajao blizu Hitlera. Godinama kasnije fon Klajst je ispričao da je otac, kada mu je izložio plan za taj samoubilački napad, samo nakratko zaćutao i zatim svom 22-ogodišnjem sinu rekao: “Da, moraš to da uradiš”.

– Očevi vole svoje sinove i moj je sigurno voleo mene i bio sam prilično siguran da će reći nemoj – sećao se fon Klajst i dodao: – Ali, kao i uvek, potcenio sam ga.

Taj plan samoubilačkog napada nikada nije realizovan.n

Najviša priznanja

Posle rata je osnovao izdavačku kuću Evald fon Klajst, bavio se javnim obrazovanjem, vezanim za bezbednost i transatlantskim odnosima. Godine 1963. je bio osnivač Minhenske konferencije o bezbednosti, foruma koji i danas okuplja vodeće svetske diplomate i vojne zvaničnike. Dobio je najviše priznanje američkog ministarstva odbrane za delovanje u javnom interesu, a dobitnik je i francuske Legije časti i njemačkog Ordena za zaslugu.

Dan kada je Hitler trebalo da umre

Mesecima kasnije fon Klajsta je ponovo kontaktirao fon Štaufenberg i ponudio mu da učestvuje u atentatu na Hitlera 20. jula 1944, o čemu je 2008. snimljen i istorijski triler “Valkira” u kojem je Tom Kruz igrao ulogu fon Štaufenberga.

Fon Klajst je trebalo da donese paket sa eksplozivom na sastanak s Hitlerom,  u glavnom štabu firera u blizini Rastenburga, sada u Poljskoj, ali je taj plan promenjen i fon Štaufenberg je odlučio da sam postavi tu bombu.

On ju je postavio u konferencijsku salu gde se Hitler sastajao sa svojim vojnim savetnicima u sedištu u Istočnoj Pruskoj. Hitler je, međutim, izbegao svu silinu eksplozije jer je neko gurnuo paket ka nozi stola, što je umanjilo snagu eksplozije.

Atentat nije uspeo i državni udar je sprečen. Hitler je zadobio lakše povrede, a fon Štufenberg, fon Klajst stariji i mnogi drugi su uhapšeni i smaknuti. Neki su obešeni, a fon Štaufenberg je streljan. Sam fon Klajst je uhapšen i Gestapo ga je poslao u koncentracioni logor Rafensbrik, ali je zatim neočekivano pušten, nakon čega se vratio na svoju dužnost.

Julska zavera nije isto što i operacija “Valkira”

Međutim, ovaj događaj u istoriji nazvan je “Julska zavera”, a to nije isto što i operacija Valkira.

Operacija Valkira bio je hitni plan o opstanku vlade sastavljen za Teritorijalnu rezervnu armiju nemačke vojske koja bi ga izvršila ako bi, iz bilo kojeg razloga, došlo do raspada građanske poslušnosti u državi, prouzrokovanoj nemogućnošću nacističke vlade da održi kontrolu nad građanima.

Pročitajte još:

Masovna stradanja, raskol sa Titom i misteriozna smrt: I danas se sa strepnjom priča o vladavini najvećeg diktatora 20. veka

Da li planeti prete ratovi zbog osnovnog životnog resursa: Ovo je pet potencijalnih žarišta

Operacija Valkira je, dakle, bio plan da se uguše nemiri koji bi mogli da izbiju iz nekog razloga među građanima Nemačke. Modifikacija tog plana, zapravo je julska zavera.

Plan koji je naknadno odobrio i Adolf Hitler, strahujući da bi stalna Saveznička bombardovanja mogla prouzrokovati građanske nemire ili pobunu zatvorenika u logorima za prisilni rad, modifikovan je kroz aneks pod nazivom Valkira 2.

Taj aneks je osiguravao brzo okupljanje jedinica u borbene grupe spremne za izvršavanje naredbi. Tokom avgusta i septembra 1943, Hening fon Treskov je zaključio kako je ta promena neadekvatna, pa je sam proširio Valkiru i dodao neke nove naredbe. Tajna deklaracija vezana za Valkiru započinjala je ovim rečima:

– Firer, Adolf Hitler, je mrtav! Radikalna grupa stranačkih lidera pokušala je iskorisiti situaciju u svoju korist napadajući naše borce s leđa kako bi se domogli vlasti.

Na kraju se sve završilo streljanjem trojice visokih oficira u Berlinu.

Da nije, možda bi Hitler bio svrgnut, a istorija bi drugačije izgledala. Ili ne bi.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi