Nastanjeni smo na planeti čiju površinu čak 70 odsto pokriva voda. To bi na prvi pogled bilo dovoljno da budemo uvereni da smo obezbeđeni i da imamo i više nego što nam treba. Ipak, sveža voda, ona koju pijemo, u kojoj se kupamo i kojom zalivamo naše bašte, neverovatno je retka. Baš zbog toga neke teritorije na planeti se već danas bore sa oskudicom, a prema brojnim predviđanjima, ova situacija mogla bi u budućnosti da eskalira čak do oružanih sukoba.
Svega tri odsto ukupne količine vode na Zemlji čini sveža voda, od čega su dve trećine zarobljene u glečerima ili ju je nemoguće koristiti iz drugih razloga. Kao rezultat toga, kako piše WWF, 1,1 milijarda ljudi ima smanjeni pristup vodi, a čak 2,7 milijardi ima problem sa vodosnabdevanjem najmanje jedan mesec tokom godine.
Takođe, neadekvatna higijena problem je za 2,4 milijarde ljudi, pa su oni često izloženi raznim bolestima, kao što je kolera. Dva miliona ljudi, uglavnom dece, umre svake godine zbog bolesti povezanih sa dijarejom.
Mnogi vodeni sistemi koji održavaju ekosisteme i hrane ljudsku populaciju suočavaju se sa nesvakidašnjim problemima. Reke i jezera se isušuju ili su zagađeni, a više od polovine svetskih močvara je nestalo. Uz to, klimatske promene menjaju obrasce vremena širom sveta, uzrokujući nestašicu i sušu u nekim oblastima, a poplave u drugim.
Prema trenutnim predviđanjima, situacija se u skorije vreme neće mnogo promeniti. Problem bi već do 2025. godine mogao da bude još gori jer bi čak dve trećine svetske populacije imale problem sa vodosnabdevanjem, a ekosistemi bi patili znantno više.
Najugroženija područja
Svetski ekonomski forum je ovu oskudicu uvrstio u jednu od najvećih potencijalnih globalnih pretnji uz predviđanje kakav bi uticaj ona mogla da napravi u narednoj deceniji.
Izveštaj Zajedničkog istraživačkog centra (JRC) ukazuje da bi upravo oko ovog “zlata” u budućnosti, i to ne dalekoj, mogao da se povede veliki sukob u svetu. Ti “ratovi za vodu” bili bi rezultat klimatskih promena i neprestanog rasta svetske populacije, a sve su izvesniji ukoliko se nešto hitno ne preduzme, piše Svetski ekonomski forum.
U tom izveštaju navodi se pet potencijalnih žarišta gde su “hidro-politički” problemi mnogo verovatniji u odnosu na ostatak sveta. Nije iznenađenje da su to područja koja već imaju poteškoće u snabdevanju svežom vodom i gde zapravo više zemalja deli jedno “vodeno telo”, kao što je reka ili jezero.
U vreme oskudice zbog ekoloških problema ili rasta populacije, izvori postaju manji, što rezultira tenzijama.
Kao pet najvećih žarišta navode se područja oko reka Nil (obuhvata zemlje Egipat, Sudan, Južni Sudan, Etiopiju, Ugandu, Kongo, Keniju, Tanzaniju, Ruandu i Burundi), Gang-Bramaputra (Kina, Indija, Bangladeš), Ind (Kina, Indija, Pakistan), Tigar-Eufrat (Turska, Irak, Sirija), Kolorado (SAD, Meksiko).
Predviđanja do 2025. nisu optimistična. Na mestima gde su izvori ograničeni, a rast populacije brz, kao što su Bliski istok, Jugoistočna Azija i Afrika, biće sve više oskudice. Jemen je danas jedna od najugoroženijih zemalja, a nedostatak vode ne samo da utiče na društvo, već i na ekonomiju i politiku. I suša u Nigeriji i smanjenje jezera Čad pravi probleme za tu zemlju, a sve više Nigerijaca primorano je na migraciju u susedni Čad.
Prema jednom izveštaju iz 2019, smatra se da će do 2100. himalajski glečeri, koji su izvori za najveće azijske reke Gang, Ind, Bramaputra, Jangcekjang i Mekong izgubiti 66 odsto leda. Oko 2,4 milijardi ljudi živi u basenima oko ovih reka. Samo u Indiji Gang donosi pijaću vodu za preko 500 miliona ljudi.
Uz to, mnogi smatraju da se bitka za vodu već vodi i da je to razlog kineskih aktivnosti na Tibetu, koja bi u budućnosti mogla da kontroliše “vodeni toranj Azije”. Deset glavnih azijskih reka potiču sa Tibeta i presecaju zemlje kao što su Kina, Indija, Bangladeš, Nepal, Butan, Pakistan, Vijetnam, Tajland, Burma, Kambodža i Laos. Ove reke su spas za oko dve milijarde ljudi u Južnoj i Jugoistočnoj Aziji.
Kritičan nivo vode u Istanbulu
Koliko su ljudi vodu uzeli zdravo za gotovo govori činjenica da je postojao plan jedne norveške kompanije da pravi kocke leda i to od prirodnog, lokalnog izvora – glečera.
Ne razmišljajući o budućnosti, svet je došao do tačke sa koje hitno mora da planira konkretne akcije.
Da nisu ugroženi samo siromašniji delovi planete govori i to da se Istanbul pre mesec dana našao u problemu zbog veoma niskog nivoa vode u branama.
Nakon pesimističnih vesti da će uskoro ostati bez rezervi vode, februar je doneo dobre vesti Istanbulu, pošto su padavine napunile rezervoare. Nakon nekoliko snežnih dana, voda u branama je dostigla nivo od 427 miliona kubnih metara, piše “Daily Sabah”. Istraživanje Administatracije za vodu i kanalizaciju Istanbula pokazalo je da je nivo vode od 8. januara skočio sa 19,1 na 49,1 odsto.
Iako je ovo vest olakšanja za grad, ovo je i dalje treći najgori rezultat u poslednjih 15 godina. Sredinom januara pretio je scenario da će Istanbul bez vode ostati za 45 dana. “Daily Mail” je tada pisao da je urbani razvoj kriv za isušivanje brana.
Kakvu vodu pijemo?
Svet nema problem samo sa snabdevanjem. Čak i u zemljama gde ima dovoljno vode, pojedini sistemi su toliko loši da je utvrđeno da potrošači piju vodu koja ne odgovara standardima.
Nedavno istraživanje koje je sproveo “Guardian” pokazalo je da milioni ljudi širom SAD piju vodu koja ne odgovara saveznim zdravstvenim standardima, uključujući i to što su prekršeni limiti za opasne supstance.
Istraživanje je pokazalo je da su ovome češće izloženi Latinoamerikanci. Vodeni sistemi u okruzima koje 25 odsto ili više čine Latinosi krše ove uslove dvostruko više nego ostatak zemlje. Ti sistemi opslužuju 25 miliona Amerikanaca, od kojih su 5,8 miliona Latinoamerikanci.
Kao dva konkretna primera navode se nusproizvodi dezinfekcije vode. Operateri koriste hlor ili druge hemikalije za ubijaje klica u vodi, ali ove hemikalije reaguju u dodiru sa organskom materijom i formiraju supstancu koja bi mogla da bude štetna po zdravlje. To je problem koji postoji u ruralnim i predelima sa nižim dohotkom od Zapadne Virdžinije do Oklahome.
Pročitajte još
Nitrati su takođe zagađivači koji često potiču od viška đubriva koje prodire u podzemne vode i poljoprivredne delove. Izlaganje nitratima povezuje se sa glavoboljama i mučninom kod odraslih i takozvanim “sindromom plava beba” kod novorođenčadi, što je potencijalno fatalno stanje u kom krvni sistem ne može da sprovede dovoljno kiseonika u telo. Ova kontaminacija je česta u poljoprivrednim predelima na jugozapadu SAD.
Najpoznatiji primer kod nas je svakako grad Zrenjanin, čiji građani već 17 godina ne koriste vodu sa česme za piće. U januaru 2004. godine zabranjena je upotreba vode iz gradskog vodovoda zbog prekomerne količine arsena u njoj. Rešenje za ovaj problem nije nađeno do danas.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – 24sedam.rs
