Sve što treba da znate o "mračnom internetu": Šta se tamo nalazi, kako mu pristupiti i zašto je toliko opasan

Vest da se na “mračnom vebu” prodaju vakcine protiv koronavirusa, “kovid pasoši” i lažni negativni testovi uznemirila je institucije koje rade na suzbijanju ovog virusa širom sveta. Zbog toga su opet počela i nagađanja o terminima kao što su “dark veb”, “dark net” i “dip veb”. Uglavnom kada se tako nešto pomene, odmah se vezuje za šokantne kontekste, te se stvara pogrešna predstava o tim pojmovima, iako su i opasne stvari sastavni deo ove mreže. Obični ljudi uglavnom ne prave razliku između generalno nepouzdanog “dark veba” i mnogo većeg i generalno beningnijeg “dip veba”.

Ipak, ono što je ključna razlika između “dark neta” i “dark veba” jeste to što je “dark veb” sadržaj svetske mreže koja zapravo postoji na “dark netu”, podinternetu i decentralizovanoj mreži koja koristi internet, ali zahteva specifičan softver, konfiguraciju ili odobrenje za pristup. S druge strane, mračna mreža (“dark net”) čini mali deo duboke mreže (“dip net”), dela mreže koji nije indeksiran od strane pretraživača veba.

S obzrirom na to da je već pomalo zbunjujuće, rešili smo da detaljno objasnimo razliku između ovih pojmova, kako biste, ukoliko se susretnete sa njima, i sami znali razliku.

Šta je “dark veb”?

“Dark veb” je termin koji se odnosi na specifičnu kolekciju veb-sajtova koja postoji na enkriptovanoj mreži i ne može se pronaći korišćenjem tradicionalnih internet pretraživača. Skoro svi sajtovi na tzv. dark vebu kriju svoj identitet koristeći alat za enkripciju – Tor browser. Možda znate za postojanje Tor internet pregledača (browser) zbog njegove mogućnosti da sakriva vašu aktivnost i identitet. Možete koristiti Tor da zavarate trag vašoj lokaciji tako da izgleda kao da ste u nekoj drugoj državi, što je slično korišćenju VPN servisa. Kada se veb-sajt pokrene kroz Tor, onda on ima veoma sličan efekat, odnosno zavarava se trag fizičke lokacije.

Da biste posetili sajt na “dark vebu” koji koristi Tor enkripciju, morate i vi koristi Tor. Kao što korisničke IP adrese prolaze kroz nekoliko slojeva enkripcije tako da izgleda kao da je to neka druga IP adresa na Tor mreži, to isto se dešava i sa takvim sajtovima, drugim rečima, zavarava se trag fizičke lokacije, kako posetilaca, tako i onih koji stoje iza sajtova na Tor mreži.

Stoga, sajtove na “dark vebu” može da poseti bilo ko, ali je izrazito teško otkriti ko stoji iza tih sajtova. Takođe može biti opasno ako negde omanete i vaš identitet se otkrije, a možete pročitati i iscrpniji vodič za korišćenje Tora ako želite da saznate više o anonimnom korišćenju veba i bezbednom slanju poruka.

Ne koriste svi sajtovi na “dark vebu” Tor. Neki koriste slične servise poput I2P, kao što je Silk Road Riloaded. Ali princip ostaje isti. Posetilac mora da koristi isti alat za enkripciju kao i sajt i – krucijalno – mora da zna kako da pronađe sajt da bi ga otkucao u url bar i posetio.

Ozloglašeni primeri sajtova na “dark vebu” uključuju Silk Road i njegove izdanke. Silk Road je bio veb-sajt za kupovinu i prodaju rekreativnih droga. Ali postoje i legitimni načini korišćenja “dark veba”. Ljudi koji obitavaju u zatvorenim, totalitarnim društvima mogu da koriste “dark veb” za komunikaciju sa spoljašnjim svetom.”Dark veb” je izbio na naslovnu stranu avgusta 2015. nakon što je bilo izveštavano o tome da je 10 GB podataka ukradeno sa sajta Ešli Medison – koji je bio dizajniran tako da omogućava supružnicima da varaju svoje partnere – te je taj sajt prebačen na “dark veb”.

Hakeri su ukrali podatke i pretili da će ih postaviti javno na internet ako se sajt ne zatvori. Posle toga su korisnici sajta Ešli Medison počeli da dobijaju poruke u vidu ucena u kojima se zahtevalo da plate 2.500 dolara u bitkoinima, u suprotnom bi njihovo neverstvo bilo eksponirano. U martu 2015. britanska vlada je lansirala jedinicu posvećenu sajber kriminalu kako bi ispitivala “dark veb”, sa posebnim fokusom na razotkrivanje ozbiljnih kriminalnih krugova i dečje pornografije.

Falsikovanja, dečja pornografija i naručivanje ubistava

Mnogobrojni su forumi na “dark vebu” posvećeni prevarantskim uslugama sa kreditnim karticama, falsifikovanju i drugim vrstama prevara. Takođe ima i izveštaja o naručenim ubistvima, ali se veruje da je u tim slučajevima reč o prevarama. Postoji urbana legenda da se na mračnoj mreži može videti i ubistvo uživo.

Redovno se sprovodi zakon protiv sajtova koji distribuiraju dečju pornografiju, često ugrožavajući sajtove slanjem zlonamernih softvera korisnicima. Sajtovi koriste kompleksne sisteme navođenja, forume i lokalnu regulativu. Preostali sadržaj uključuje seksualno mučenje i ubijanje životinja i osvetničku pornografiju, a govorilo se da je preko mračne mreže moguće naručiti i nečije ubistvo.

Postoje pravi i lažni sajtovi za koje se veruje da ih koristi Islamska država, uključujući i jedan lažni sajt koji je zaplenjen u operaciji “Onimus”.

Šta je “dip veb”?

Iako se svi ovi termini uglavnom naizmenično koriste, ne podrazumevaju baš identičnu stvar. Postoje nijanse u razlikovanju. “Dip veb” se odnosi na veb-stranice koje internet pretraživači ne mogu da pronađu. Stoga, “dip veb” uključuje “dark veb”, ali takođe uključuje sve korisničke baze podataka, vebmejl stranice, veb forume koji zahtevaju registraciju i stranice koje zahtevaju od korisnika da plate za pretplatu na sajtu. Postoji ogroman broj takvih stranica i većina postoji iz svakodnevnih razloga.

Pročitajte još:

Tajne šifre podzemlja: Kako komuniciraju kriminalci u Srbiji

Sajber kriminal: I srpski jutjuberi na udaru

Većina veb-sajtova ima verzije “za editovanje” koje su blokirane od indeksiranja internet pretraživača, tako da se može proveriti materijal pre zvaničnog objavljivanja. Zbog toga, za svaku stranicu javno dostupnu na nekom veb-sajtu (a ima ih bukvalno nekoliko miliona), postoji još jedna na “dip vebu”. Svaki sistem za upravljanje sadržajem na kojem se kucaju tekstovi je na “dip vebu”. To je, dakle, još jedna stranica za svaku stranicu koja je objavljena na sajtu. Dakle, sve ono što je na intranetu, što zahteva lozinku i sakriveno je od internet pretraživača nalazi se na “dip vebu”.

Šta je onda “dark net”?

Zbunjujuće, “dark net” je takođe termin koji se ponekad koristi da opiše još neke druge mreže, baze podataka ili čak veb-sajtove kojima se ne može pristupiti putem interneta. U ovom slučaju, to se radi bilo iz tehničkih razloga, ili zato što njegova svojstva sadrže određene informacije kojima bi vrlo malo ljudi želelo da pristupi, ili zato što su, u nekim slučajevima, podaci privatni.

Osnovno pravilo je da se fraza “dark veb” ili “dip veb” najčešće koristi u tabloidnim medijima kako bi se ukazalo na opasnosti skrivenih onlajn svetova, a zapravo, “dark net” je jedno dosadno mesto gde naučnici skladište svoje neobrađene podatke za istraživanja. “Dip veb” je sveobuhvatni termin za sve veb-stranice koje nisu indeksirane za pretragu, dok se druge odnose na neke specifične stvari.

FBI i NSA su jednom, uz enormne teškoće i uz gigantsku pomoć hakera sa američkog Univerziteta za informatiku, mogli da razotkriju samo delić pojedinih aktivnosti “dubokog veba”. Cinično je to što je upravo američka mornarica davno izrazila želju da stvori mogućnost tajnog prenosa podataka internetom za sopstvene vojne svrhe, da bi s godinama softer postao slobodan i dostupan za opštu upotrebu (Open Sourse).

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi