"Mi smo dobili rat, a Amerika je izgubila": Jedan od najvećih neprijatelja SAD-a proglasio pobedu! (FOTO+VIDEO)

Do sada je svaki od poslednja četiri predsednika Sjedinjenih Država pokušavao da okonča najduži američki rat. Džordž Buš, Barak Obama, Donald Tramp, a sada i Džo Bajden obećavali su “nove strategije” i “pobede”, ali u realnosti više deluje kao da se ponavlja Vijetnam, dok talibani već tvrde pobedu.

Bajden je u sredu obećao da će povući svoje snage iz Avganistana i to do 11. septembra, na 20. godišnjicu terorističkog napada na Njujork, Vašington i Pensilvaniju koji su na prvom mestu i zaslužni što se islamska republika našla na meti.

Za te dve decenije agonije u Avganistanu poginulo je više od 2.300 američkih vojnika, desetine hiljada je ranjeno, avganistanske žrtve su ogromne a potrošeno je preko dva biliona novca poreskih obveznika, pokazuje sumorna statistika.

Nakon povlačenja, američke trupe će ostaviti delove zemlje pod kontrolom istih opresivnih talibanskih lidera koji su tu bili i 2001. – a talibani već proglašavaju pobedu koju su obećavali mnogi američki predsednici unazad dve decenije.

– Mi smo dobili rat, a Amerika je izgubila – rekao je BBC-u Hadži Hekmat, talibanski gradonačelnik iz senke u distriktu Balk.

Bajdenova odluka da odloži povlačenje preostalih snaga do septembra znači da će Amerikanci ostati u zemlji duže od prvobitno dogovorenog roka od 1. maja, a iz redova talibanskih lidera već stižu oštre reakcije.

– Spremni smo za sve. Potpuno smo spremni za mir i potpuno smo spremni za džihad – kaže Hekmat, koji je s talibanima od devedesetih.

Na pitanje da li bi talibani bili voljni da dele vlast sa drugim avganistanskim političkim frakcijama, Hekmat je rekao da će “prihvatiti šta god odluči” politička uprava grupe u Kataru.

BBC ukazuje da talibani ne vide sebe kao pobunjeničku grupu, već vladu u čekanju. Oni sebe zovu “Islamskim emiratom Avganistan”, ime koje su koristili kad su bili na vlasti od 1996, pre nego što su svrgnuti nakon terorističkog napada na SAD. Sada imaju sofisticiranu strukturu “senke”, sa zvaničnicima koji su zaduženi za nadgledanje svakodnevnih usluga u područjima koja kontrolišu.

U Avganistanu, vlada kontroliše veće gradove, ali ih talibani okružuju, a prisutni su i u selima. BBC ukazuje da je teško videti kako će se ljudi poput Hekmata – koji avganistansku vladu, ili kako je talibani zovu “administracija Kabula” smatraju koruptivnom i neislamskom – izmiriti sa ostalima u zemlji, osim ako nije po njihovom.

– Ovo je džihad, to je obožavanje. Mi to ne radimo zbog vlasti već zbog Alaha i njegovog zakona. Da donesemo šerijat u ovu zemlju. Ko kod ustane protiv nas, borićemo se protiv njih – ističe Hekmat.

CNN podseća da su Sovjeti okupirali Avganistan tokom osamdesetih i povukli se nakon otpora boraca poznatih pod kolektivnim imenom mudžahedini, a među njima je bio i Osama bin Laden. SAD su davale oružje i drugu pomoć ovim antisovjetskim snagama, ali u vakuumu nastalom nakon raspada SSSR oformio se pokret talibana pod rukovodstvom Mulaha Mohameda Omara, koji je želeo da stvori islamsko društvo, izbaci strane uticaje poput televizije i muzike i nametne represivnu verziju Islamskog zakona kojim su posebno pogođene žene. Do 2001. kontrolisali su skoro čitavu zemlju.

Teroristički napad na SAD izvršila je organizacija Al Kaida, a ne avganistanski talibani, ali su njegovi organizatori – uključujući Osamu bin Ladena – delovali pod okriljem talibana, koji su odbili da predaju Bin Ladena nakon napada.

Usledila je invazija NATO saveznika na čelu sa SAD, označena specifično kao korak u ratu protiv terorizma.

Buš krenuo u rat

Četiri dana nakon invazije na Avganistan, tadašnji američki predsednik Džordž Buš pojavio se na konferenciji za novinare u Beloj kući, pred nacijom zaplašenom i besnom nakon napada 11. septembra. Iako je većina Amerikanaca podržavala Bušovu odluku da se ide u rat, postojala je velika neizvesnost oko toga kako će se konflikt razvijati i koliko bi mogao da traje.

Buš je tada bio u kancelariji manje od devet meseci, ukazuje “Vašington post”.

– U Vijetnamu smo naučili neke veoma važne lekcije… Ovo je druga vrsta rata koji zahteva drugu vrstu pristupa i mentaliteta – rekao je tada Buš.

On nije mogao da kaže koliko će konflikt trajati, ali je obećao pobedu.

– Ovaj određeni bojni front će trajati koliko bude trebalo da se Al Kaida privede pravdi. To se može dogoditi sutra, mesec dana od danas, za godinu ili dve, ali preovladaćemo – poručio je Buš.

Ostaje pitanje kakve su ishode predviđali njegova tri naslednika dok su obećavali pobedu u Avganistanu. Isprva je cilj bio uništiti Al Kaidu i obezbediti da terorističke grupe ne koriste Avganistan kao bazu za lansiranje drugih terorističkih napada na SAD. Ali, za šest meseci taj cilj je već postignut – lideri Al Kaide su ili ubijeni ili su uhvaćeni, ili su pobegli iz zemlje.

Međutim, umesto da proglasi kraj rata, Buš je proširio misiju.

U aprilu 2002. objavio je nove političke i vojne ciljeve. Rekao je kako će SAD pomoći svoje avganistanske saveznike da izgrade modernizovanu naciju sa stabilnom demokratijom, snažnom nacionalnom armijom, boljim zdravstvenim i novim sistemom javnog obrazovanja za dečake i devojčice.

Osim ovih uzvišenih ciljeva, Buš nije naveo koliko bi to dugo moglo trajati.

– Ostaćemo dok se misija ne izvrši – rekao je.

“Jel mi dobijamo ili gubimo?”

Sledeći predsednik nakon njega, Barak Obama uokvirio je sebe u istu sliku. Poput Buša, i on je obećao pobedu u Avganistanu, ali je zaboravio da kaže šta to znači i šta to američke trupe treba da postignu pre nego što se vrate kući. Da li je neprijatelj Al Kaida? Da li su i talibani neprijatelji i šta je sa drugim oružanim frakcijama u zemlji koje prete njenoj stabilnosti?

Kako se rat razvlačio – treba li ponovo ukazati na paralelu sa Vijetnamom – američke vlasti su insistirale kako pobeđuju, čak i dok su se gomilali dokazi za suprotno. To je bilo pred javnošću. Privatno su izražavali ozbiljne sumnje.

– Da li mi dobijamo ili gubimo globalni rat protiv terorizma? – upitao je ministar odbrane Donald Ramsfeld u poverljivoj belešci upućenoj zvaničnicima Pentagona u oktobru 2003. – Prilično je jasno da koalicija može pobediti u Avganistanu i Iraku na ovaj ili onaj način, ali to će biti dug i naporan posao – rekao je on.

Do 2006, kako su talibani postepeno sticali snagu, a njihove gerilske kampanje eskalirale, sumnje u pobedu su postale još veće.

– Ne pobeđujemo u Avganistanu – upozorio je Vašington američki ambasador Ronald Numan u diplomatskoj depeši u avgustu 2006.

Ipak, u javnosti se govorilo potpuno suprotno.

– Pobeđujemo – rekao je “ABC njuzu” general-pukovnik Karl Ejkenberi, komandant američkih snaga u Avganistanu, svega dve nedelje nakon gore pomenute depeše.

Na pitanje da li bi SAD mogle da izgube taj rat, Ejkenberi je odvratio: – Gubitak nije opcija u Avganistanu.

Obamina skupa strategija

Dve godine kasnije američki komandanti su zatražili pojačanje od Pentagona jer gube teritorije od talibana, a kad je Obama preuzeo kancelariju 2009. vojni zvaničnici su priznali da su suočeni sa pogoršanom situacijom. Obama je proglasio skupu strategiju slanja hiljada dodatnih trupa u Avganistan i potrošio milijarde dolara da izgradi vladu u Kabulu.

– Moja poruka terorističkim grupama koje nam se suprotstavljaju je ista: porazićemo vas – rekao je Obama u martu 2009, preneo je “Vašington post”.

Još jednom, niko iz administracije nije mogao da artikuliše šta ta pobeda u stvari znači.

– Kako ćemo znati kad je ovo gotovo? Kako se ovo završava? – upitao je u aprilu iste godine senator Džejms Veb Obaminu podsekretarku odbrane Mišel Flurnoj i generala Dejvida Petreusa na saslušanju u Kongresu.

A odgovor je bio komplikovan i nejasan.

– Mislim da je ključna tačka definisanja uspeha kad i Avganistanci i Pakistanci imaju i sposobnost i volju da se sami izbore sa ostatkom pretnje… – rekla je Flurnoj, dok je Petreus dodao:

– Pa, pretpostavljam da bih ponovio isto.

Obama je obećao da će povući američku vojsku iz Avganistana do kraja drugog mandata ali je posle, kad je postalo očigledno da avganistanske snage nisu sposobne da se same odbrane od talibana, naredio da ostane oko 8.400 trupa, prenosi Blic.

Trampov sporazum

Talibani su postali moćniji a ne slabiji tokom Obaminih osam godina u kancelariji. Njihovi redovi brojali su 60.000 boraca, dok su avganistanska vojska i policija imale toliko žrtvi da je vlada u Kabulu tajila brojke kako ne bi uništila moral.

– Trenutno ne pobeđujemo u Avganistanu – priznao je u junu 2017. Trampov ministar odbrane Džim Matis pred Komitetom oružanih snaga u Senatu.

Tramp je stoga u avgustu objavio novu ratnu strategiju i obećao da će ne samo okončati 16-godišnji konflikt već i pobediti, jednom i zauvek.

– Naše trupe će se boriti do pobede. Od sada će pobeda imati jasnu definiciju: napadanje naših neprijatelja, uništenje Islamske države, slamanje Al Kaide, sprečavanje talibana da preuzmu Avganistan i zaustavljanje masovnih terorističkih napada pre nego što se pojave – rekao je.

Prema njegovoj strategiji SAD su pokušavale da oslabe talibane kako bi stekle političku prednost na mirovnim pregovorima. Bar toliko je uspelo – u februaru 2020. Trampova administracija je postigla sporazum sa talibanima koji je postavio osnove za postepeno povlačenje svih američkih trupa iz Avganistana.

I konačno su prestali da obećavaju da će SAD pobediti u najdužem ratu u svojoj istoriji.

Šta dalje?

Sada sa Bajdenom na čelu, očekuje se da će njegova odluka o povlačenju biti konačna i bezuslovna, navodi CNN. “Veoma malo” trupa će ostati u Avganistanu, radi pomoći američkim diplomatama – tačna brojka nije poznata niti je poznato kakvu će tačno ulogu – ako ikakvu – imati specijalne trupe u zemlji.

Pročitajte još:

Američka okupacija Evrope! Šta se krije iza Bajdenove odluke da pošalje dodatnih 500 vojnika u Nemačku

Bajden obavestio Putina da će biti uvedene nove sankcije: Evo kako je to Amerika obrazložila!

– Mislim da je Bajden osmislio veoma pažljiv i promišljen plan. Predsednik ne želi beskonačne ratove. Ja ih ne želim. Ne želi ih ni američki narod – rekao je vođa većine u Senatu Čak Šumer.

– Očigledno smo mi tu da pomognemo našem neprijatelju da proslavi godišnjicu napada 11 septembra umotavanjem zemlje u poklon i predajom njima – ocenio je u sredu lider manjine u Senatu Mič Mekonel.

Kako navodi CNN, SAD će sada pokušati da izdejstvuju mirovni sporazum između avganistanske vlade i talibana, a septembar bi mogao biti de fakto rok za te pregovore.

Bajden je u sredu rekao da nema tog broja američkih vojnika koji će odvratiti talibane ili okončati rat. On je nadglasao komandante koji su zabrinuti da će talibani pregaziti avganistansku vladu jednom kad Amerikanci odu, a istu brigu dele i američki obaveštajci.

– Talibani će verovatno steći koristi na bojnom polju a avganistanska vlada će se mučiti da ih drži na odstojanju ako koalicija povuče podršku – stoji u izveštaju o zvaničnoj proceni svetskih pretnji.

SAD će nastaviti da se koriste diplomatskim i monetarnim sredstvima, ali nije jasno da li će ona doneti rezultate koje nisu mogle da iznedre dve decenije demonstriranja američke vojne moći u Avganistanu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi