Srpkinja otkriva kakve mere su na snazi u zemlji koja je prva po broju novozaraženih u Evropi: Maske nisu obavezne svuda!

Švedska je prošle nedelje prijavila najveći broj novozaraženih u Evropi u odnosu na broj stanovnika i trenutno ima najveći broj pacijenata na intenzivnoj nezi od početka pandemije. Ova skandinavska zemlja, koja nije želela da uvodi stroga zaključavanja, nego da po potrebi pojačava ograničenja, koja su uglavnom bila dobrovoljna, tokom sedam dana prošle nedelje imala je prosečni dnevni presek od 625 novoobolelih na milion ljudi, prema podacima sa sajta OurWorldInData.org.

Poređenja radi, u Poljskoj je na dnevnom nivou otkrivano 520 zaraženih, u Holandiji 430, u Italiji 237, u Nemačkoj 208, u Finskoj 65, u Danskoj 11, a Noverškoj 132 na milion stanovnika. Prema švedskom registru intenzivne nege, u ponedeljak su na intenzivnoj nezi bile 392 osobe, što je više od januarskih 389, kada je drugi talas bio na vrhuncu, a manje od 558 pacijenata u proleće 2020.

Iako je broj inficiranih i broj pacijenata porastao, broj preminulih nije tako oštro skočio, a nacionalna zdravstvena agencija smatra da je tome doprinela činjenica što su najugroženiji, naročito stanovnici staračkih domova, sada vakcinisani. Vlada premijera Stefana Levena odložila je ublažavanje nekih ograničenja planiranih za kraj marta do početka maja, ali je istakla da strože mere još nisu potrebne kako bi se obuzdao trenutni talas.

Švedska javnost je “zaista promenila svoje ponašanje i svakodnevno funkcionisanje je, u velikoj meri, već ograničeno”, rekla je ministarka zdravlja Lena Halengren, koja je prošle nedelje još jednom naglasila da je vlada zahtevala samo neophodne mere.

Vlada je planirala da ublaži neka pravila, da poveća ograničenje broja posetilaca zabavnih parkova, koncerata i fudbalskih utakmica nakon Uskrsa, ali je angencija javnog zdravlja savetovala da se to još ne čini. Sve radnje u Švedskoj ostale su otvorene, ali je vlada ograničila broj mušterija, a barovi i restorani nastavili su da rade uz stroga ograničenja koja se tiču radnog vremena i prodaje alkohola.

Ograničenja koja se tiču javnih okupljanja postepeno su pooštravana, ali su škole uglavnom ostale otvorene, sa drugačijim pravilima u zavisnosti od regiona.

Istraživanja su pokazala da Šveđani u poslednjih nekoliko nedelja manje mare za preporuke, pa je vodeći epidemiolog u zemlji Anders Tegnel morao da pozove građane da budu disciplinovaniji.

U zemlji koja ima 10 miliona stanovnika od posledica koronavirusa umrlo je nešto više od 13.600 ljudi, što je 1350 na milion stanovnika. To je nekoliko puta više nego kod skandinavnih suseda, a manje nego u nekoliko evropskih zemalja koje su se odlučile za zaključavanje.

O merama koje su na snazi u ovoj državi, o strategiji tamošnjih vlasti za borbu protiv koronavirusa i o stvarima koje su se promenile otkad je broj zaraženih počeo da raste za 24sedam pričala je Katarina P. (33), Srpkinja koja se pre nekoliko godina preselila u Stokholm, a koja je trenutno u drugom stanju i za nekoliko nedelja će roditi drugo dete u Švedskoj.

– Ne znamo za informaciju da smo prvi u Europi po broju zaraženih. Priča se o broju zaraženih i apeluje na oprez i na poštovanje preporuka, ali se ne diže panika. Trenutno najviše zaraženih ima među starima od 20 do 50 godina, jer se oni najviše kreću. Punije su bolnice nego ranije, ali zdravstveni sistem još uvek funkcioniše dobro. Ne znamo ništa više o tome. Trudimo se da radimo i funkcionišemo normalno i ne čitamo previše niti slušamo – rekla nam je Katarina.

Kako su se tamošnji nadležni organi borili sa koronavirusom, kakve mere su na snazi, šta je zabranjeno i koliko se ljudi pridržavaju preporuka epidemiologa?

– Prvi slučajevi kovida pojavili su se u januaru prošle godine, bilo je svega nekoliko zaraženih i tada nikakve mere nisu bile uvedene, zapravo se većinom sve svodilo na preporuke, nikako na zabrane i ograničenja. Posle zimskog raspusta u februaru i povratka mnogih iz Italije počinje da se povećava broj zaraženih. Jedina zabrana koja je tada uvedena jeste maksimalno 50 ljudi na javnim skupovima. Sve ostalo i dalje se svodilo na preporuke kao što su držanje distance u prodavnicama, u javnom prevozu, kao i izbegavanje korišćenja javnog prevoza ukoliko postoji mogućnost, da svi koji mogu da rade od kuće to i učine i da ne posećuju staračke domove. Ipak, posle nekog vremena virus se uvukao u domove i tada su shvatili da je to trebalo zabraniti, a ne ostaviti samo kao preporuku. Studenti i srednjoškolci su sve do kraja školske godine bili prebačeni na učenje na daljinu. Osnovne škole i vrtići su potpuno normalno radili i rade i dalje. Za studente ne znam da li su i dalje onlajn, za srednjoškolce znam da su vraćeni u škole dva dana nedeljno, tri su onlajn, ali su podeljeni u grupe kako ne bi bilo previše učenika istog dana u školi.

– U novembru je broj okupljanja smanjen na osam ljudi, a kasnije na četvoro. Restorani i kafići su normalno radili sve vreme, smanjenim kapacitetom, uz obavezno držanje distance. Naručivanje je moguće samo za šankom. Od decembra ili januara propisan je broj ljudi koji mogu biti istovremeno u bilo kom lokalu: prodavnici, butiku i restoranu – i to poštuju svi, i vlasnici i mušterije. Maske nisu bile obavezne i samo su pojedine firme uvele obavezno nošenje maski početkom ove godine. Napolju nikada nisu bile obavezne, niti u prodavnicama. Čak ni kod doktora nije bilo obavezno, što su promenili od Nove godine, pa sada moraju da ih nose svi stariji od 16 godina. I u gradskom prevozu postale su obavezne tek od januara. Za privatna lica ne postoje kazne, samo za lokale, barove, prodavnice, ukoliko ne ispoštuju broj koji je dozvoljen, to jest ako ga prekorače. Barovi ne smeju da prodaju alkohol posle 22 sata da ne bi bilo prevelikih okupljanja, a ako se toga ne pridržavaju, sledi im kazna.

Kako funkcioniše zdravstveni sistem u Švedskoj i koliko je teže otići na običan pregled u odnosu na vreme pre pandemije?

– Što se tiče funkcionisanja zdravstvenog sistema, ranije je postojala varijanta da ako nemaš zakazano vreme, možeš ujutru da odeš u dom zdravlja i čekaš red, a sada toga nema, samo može da se zakaže ili telefonom pozoveš i objasniš šta ti treba, pa te oni povežu sa sestrom ako može da ti pomogne, a ukoliko ne može, zakazuju ti vreme kod doktora. Malo je duže čekanje za zakazivanje nego ranije, ali, recimo, kod doktora opšte prakse zakažu ti za 2-3 nedelje. Ukoliko imaš tegobe koje ne mogu da čekaju, ideš u hitnu, ali to nije novost, isto tako je finkcionisalo i pre kovida. Što se tiče ljudi koji su zaraženi ili imaju simptome, oni ni slučajno ne idu u domove zdravlja ili bolnice koje nisu određene za kovid pacijente. I u kovid bolnice se ide tek ako se potencijalni zaraženi oseća veoma loše, da ne može da diše. Čim osoba oseti prve simptome, ostaje kod kuće i naručuje kovid test, a postoji varijanta i da ti taksi donese test na kućnu adresu, ti ga uradiš, on dođe nazad i odnese test na analizu. Ili može da se zakaže vreme da se test uradi na punktovima, ali tako što ti ne izlaziš iz automobila, nego dođes na punkt, dobiješ materijal, uradiš test, staneš autom u red i oni ga uzmu. Rezultate dobijaš u roku od nekoliko dana ili istog dana, u zavisnosti od gužve. Do tada si kod kuće u izolaciji. Ukoliko bude pozitivan, sedam dana ne smeš na posao, a ako se posle toga osećaš dobro, možeš da se vratiš. Uz pozitivan test ne trebaju ti doznake 14 dana, a posle toga možeš da produžiš bolovanje, ali i dalje ne ideš kod doktora, nego zakažeš video-poziv sa doktorom i on ti produži bolovanje. Na posao se vraćaš tek kada ti bude bolje. Znači, kod doktora se odlazi samo ako se osećaš veoma loše. Moj suprug je imao koronu u novembru i prošao ovaj postupak, a doktora nije video. Ako je neko u porodici zaražen, članovi imaju pravo da ostanu kod kuće iako nemaju simptome ili su, kao ja tada, imali negativan test.

Sada moraš da održavaš trdunoću, a već si tokom prve trudnoće i porođaja videla kako to funkcioniše u Švedskoj. Šta je drugačije ovog puta, da li su obavezni pregledi redovni i kako je sve to organizovano? 

– Kad je reč o doktorima specijalistima i drugim bolestima, normalno funkcioniše lečenje, samo je malo produženo vreme čekanja i zakazivanja da bi se izbegle gužve, a takođe se ostavljaju i termini za hitne pacijente. U bolnicama niko ne moze da bude sa pacijentom kao pratnja, što je ranije moglo. Recimo, ja kao trudnica imala sam pravo da povedem supruga ili bilo koga drugog sa sobom na pregled, a sada to nije dozvoljeno. Što se tiče trudnica, ranije su radile do samog porođaja ili, ukoliko je rizičan ili fizički težak posao, mogle su na bolovanje 60 dana pre datuma porođaja, to jest od 32. nedelje, a sada su pomerili da može da se ide na bolovanje od 22. nedelje i to važi za sve trudnice koje ne mogu svoj posao da rade od kuće ili koje rade na mestima gde je visok stepen rizika od zaraze. Svi pregledi se obavljaju normalno, u određenim nedeljama.

Da li si od početka pandemije dolazila u Srbiju? Kakva je procedura prilikom napuštanja zemlje, a kakva pri povratku u Švedsku?

– Ja nisam bila u Srbiji od januara 2020, mnogi poznanici su putovali, ali mi smo odlučili da poštujemo preporuke da se ne putuje, zbog malog deteta, nas i svih drugih. Naročito kada sam ostala u drugom stanju nisam želela da rizikujem i da putujem. Što se tiče dolaska u Srbiju, ovde Švedska ništa ne kontroliše pri izlasku, nego je Srbija ta koja kontroliše ulazak iz Švedske i određuje pravila izolacije ili čega već. Za povratak u Švedsku je potreban test ne stariji od 48 sati za građane EU i one koji nisu građani zemalja Evropske unije, a državljani idu ili sedam dana u izolaciju ili u roku od pet dana rade test. Ne znam da li i kako kontolišu da li se ljudi pridržavaju izolacije, jer se u principu od početka sve svodilo na preporuke, zabrana skoro da nije bilo, ljudi su se pridržavali i pridržavaju se preporuka jer veruju zdravstvenom sistemu i vlastima.

Koliko prostora se posvećuje koronavirusu i borbi protiv njega u tamošnjim medijima?

– Što se tiče medija, kornavirus nije glavna i jedina vest u dnevniku, ali daju sve potrebne informacije. Trude se da obaveste, ali da istovremeno ne stvaraju panuku. Na konferencijama za medije glavnu reč imaju epidemiolog i ministar zdravlja, a premijer tek nekoliko minuta nešto kaže i onda njima prepusti reč.

Pročitajte još

Direktor SZO izneo zabrinjavajuće podatke: Broj preminulih u Evropi premašio milion!

Teoretičar zavere preminuo od korone: Tvrdio da kovid ne postoji, pa mu opaki virus “došao glave”

Kako se odvija vakcinacija i koje vakcine su dostupne?

– Trenutno su dostupne “AstraZeneka” i “Fajzer”. Vakcinisanje je podeljeno u 4 faze. U prvoj fazi vakcinisani su stariji od 69, u drugoj stari od 65 do 68, u trećoj stari od 61 do 64, a u četvrtoj oni između 18. i 61. Ipak, u svakoj fazi prioritet su imali stariji od 18 sa nekom hroničnom bolešću. Priča se da će od leta biti dostupno vakcinisanje za sve preko 18, ali sada ne znam šta i kako će funkcionistati, jer je bilo smrtnih slučajeva posle vakcinacije “Astrom”. Baš prekjuče je u novinama izašla vest da je potpuno zdrava žena od 61 godinu umrla zbog komplikacija koje su usledile posle vakcinacije. Nekoliko bolesti aktiviralo se skoro istovremeno – zapušavanje krvnih sudova, srčani udar, zapušeno levo plućno krilo, izliv krvi na mozak i nisam sigurna šta još. Trenutno se razmatra da li će “Zeneka” biti stopirana.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi