Da li je Grenland potreban Rusiji? Šta se krije iza Trampove priče o pretnji iz Moskve i Pekinga

Zapadni zvaničnici razmatraju načine za ograničavanje ruskog i kineskog pristupa mineralnim resursima Grenlanda u okviru širih pregovora o bezbednosti Arktika, prema izveštajima američkih medija

Njujork tajms i Politiko, pozivajući se na neimenovane zvaničnike, pisali su ove nedelje da su razgovori obuhvatali ograničavanje država koje nisu članice NATO-a u dobijanju prava na rudarstvo na Grenlandu i pooštravanje nadzora nad licencama za istraživanje minerala.

Grenland, autonomna teritorija u okviru Kraljevine Danske, bogat je prirodnim resursima, uključujući cink, olovo, zlato, gvožđe, bakar i ugljovodonike. Na ostrvu je takođe jedno od najvećih svetskih nalazišta retkih zemnih minerala koji se koriste u visokotehnološkim industrijama.

Kontrola nad prirodnim resursima Grenlanda preneta je na lokalne vlasti prema Zakonu o samoupravi iz 2009. godine, ali su resursi sada privukli značajno interesovanje stranih igrača, uključujući Sjedinjene Američke Države.

Kome je zapravo potreban Grenland?

Arktik je najseverniji region planete, koji obuhvata područja oko Severnog pola. Nekoliko zemalja, uključujući Kanadu, Dansku, Finsku, Island, Norvešku, Rusiju, Švedsku i Sjedinjene Američke Države, imaju teritoriju u regionu.

Profimedia

Američki predsednik Donald Tramp više puta je izrazio interesovanje za aneksiju Grenlanda, navodeći kao razloge njegov strateški položaj, vojni značaj na Arktiku i pristup prirodnim resursima. Takođe je ovo pitanje predstavio kao odgovor na "pretnje Rusije i Kine".

Njegove izjave su podstakle tenzije između Vašingtona i evropskih saveznika, uključujući pretnje novim carinama, pa čak i razgovore o zauzimanju Grenlanda vojnom silom.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je, sa druge strane, da ga situacija oko Grenlanda "definitivno ne brine", dok je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio da je Vašington "dobro svestan" da ni Rusija ni Kina nemaju planove da zauzmu ostrvo.

Peking je osudio pominjanje Rusije i Kine kao "izgovor za širenje arktičkog prisustva Vašingtona".

SAD bacile oko na resurse u zamenu za "zaštitu"

Tramp je izjavio da samo američka kontrola može zaštititi Grenland od Rusije i Kine, tvrdeći da bi obe u suprotnom pokušale da uspostave uticaj nad ostrvom. Danska je odbacila ovu naraciju, insistirajući da ne postoji spoljna vojna pretnja Grenlandu.

Tanjug/AP Photo/Evan Vucci

Govoreći na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Tramp je rekao da je "okvir" za sporazum o Grenlandu sada na stolu. Kazao je da bi predlog, o kome se dogovorio sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, dao Sjedinjenim Američkim Državama širok vojni pristup ostrvu.

Vašington već upravlja vojnim objektima na Grenlandu u okviru dugogodišnjih bilateralnih sporazuma o odbrani sa Danskom.

Potpredsednik SAD Džej Di Vens kasnije je rekao da Vašington očekuje pristup delu prirodnih resursa Grenlanda u zamenu za pružanje vojne zaštite ostrvu.

Ministarka za mineralne resurse Grenlanda Naja Natanijelsen odbacila je napore SAD da oblikuju politiku ostrva o resursima, rekavši za Politiko da Grenland "neće prihvatiti da se o budućem razvoju mineralnog sektora odlučuje van Grenlanda".

Da li je Rusiji potreban Grenland?

Moskva je više puta odbacila tvrdnje da ima bilo kakvo interesovanje za Grenland. Dok su kineske kompanije ranije istraživale potencijalna ulaganja u rudarski sektor Grenlanda, nekoliko projekata su blokirale ili ograničile danske vlasti.

Rusko interesovanje, nasuprot tome, bilo je ograničeno čak i na komercijalnom nivou. Prema rečima ruskog ambasadora u Danskoj, Vladimira Barbina, razvoj resursa Grenlanda ne bi imao ekonomskog smisla.

Rusija već kontroliše ogromne prirodne resurse na svojoj arktičkoj teritoriji, uključujući velika naftna i gasna polja, velika nalazišta nikla, bakra i paladijuma, kao i ugalj, zlato, dijamante i retke zemne elemente. U tom kontekstu, postoji malo podsticaja za ulaganje u Grenland, gde je infrastruktura minimalna, a operativni troškovi ekstremni.

U intervjuu za RTVI Barbin je rekao da bi Grenlandu bila potrebna "kolosalna ulaganja" pre nego što bi vađenje velikih razmera uopšte moglo da počne. Napomenuo je da, iako su izdate desetine licenci za istraživanje, "99 odsto njih je ostalo samo na papiru, bez ikakvih praktičnih aktivnosti".

Iz perspektive Moskve, logika je jednostavna: kada su uporedive ili veće rezerve već dostupne kod kuće, u regionima sa postojećom infrastrukturom i jasnijim ekonomskim prinosom, ulazak u surovo i kapitalno intenzivno okruženje Grenlanda nema mnogo smisla.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi