Pregovori ili nestašica oružja: Zašto je Tramp zapravo obustavio rat sa Iranom?

Kada je američki predsednik Donald Tramp početkom ovog meseca izašao na binu na Samitu o odbrani i inovacijama u Pensilvaniji, okružen izvršnim direktorima nekih od najvećih američkih odbrambenih firmi, imao je jednu poruku na umu: praviti više oružja i praviti ga znatno brže.

Na samitu se uglavnom nije govorilo o ogromnoj potrošnji sofisticiranog i teškog za proizvodnju oružja koje je korišćeno tokom skoro 40 dana intenzivnih borbenih operacija u Iranu prilikom operacije "Epski bes" ranije ove godine. Američka vlada kaže da je rat do sada koštao 37,5 milijardi dolara, a velika većina tog iznosa obuhvata potrošenu municiju.

Do trenutka kada je krhko primirje stupilo na snagu 8. aprila, američke snage su pogodile, kako tvrde, više od 13.000 meta širom Irana, prema podacima Bele kuće. Američka protivvazdušna odbrana je presrela više od 1.700 iranskih dronova i balističkih raketa u istom periodu.

Sada su SAD pauzirale napade na Iran kako bi se pregovori nastavili. Izveštaj "Njujork tajmsa" kaže da je Trampu savetovano da odloži planove za eskalaciju sukoba jer bi to dodatno iscrpelo američke zalihe.

U ponedeljak je Tramp negirao da postoji manjak, rekavši za Volstrit žurnal da Amerika "ima mnogo više municije nego bilo ko na svetu, i mnogo više nego što joj je potrebno".

Ovo je već neko vreme osetljiva tema u američkoj administraciji. Prošlog meseca, kada je pitan o ovome, Hegset je negirao problem.

Profimedia

Čini se da se njegov stav od tada promenio. Prošle nedelje je rekao Odboru za budžet Senata da je Pentagonu potrebno dodatnih 87 milijardi dolara da bi se rešio "kritičan nedostatak", koji se odnosi i na opremu.

Koliko municije je tačno potrošeno i kakvo je stanje zaliha podaci su koji su poverljivi, ali javno dostupni podaci koje je prikupio Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) sa sedištem u Vašingtonu, slikaju oštru sliku iscrpljenih zaliha koje je teško zameniti brzo.

- Zavisi od municije, ali jedna do pet godina [za pravljenje jedne rakete] krajnji je cilj. I ne možete ništa učiniti da to ubrzate - kaže za BBC Mark Kansijan, penzionisani pukovnik marinaca i viši savetnik u CSIS-u, koji je istraživao ovo pitanje.

Ali da li SAD zaista troše municiju tako brzo da bi mogle imati poteškoča da ispune svoje vojne dužnosti i ciljeve?

Iscrpljen američki arsenal

Ključna municija koja se koristi u ratu obuhvata dve kategorije: sistemi za napade na kopnu velikog dometa i vazdušna i raketna odbrana koja se koristi za presretanje iranskih napada.

Profimedia

Među sistemima za kopneni napad koji su imali najveću upotrebu bila je raketa za kopneni napad Tomahavk, ili TLAM, koja se obično ispaljuje sa brodova ili podmornica na ciljeve koji mogu biti udaljeni više od 1.600 kilometara. Ovo oružje omogućava SAD da izvode precizne udare na utvrđene vojne ciljeve, kao što su komandni bunkeri ili utvrđeni vojni objekti, bez ugrožavanja letelica sa posadom.

Više od 1.000 Tomahavka je ispaljeno tokom rata, procenjuje CSIS, a zalihe se možda neće vratiti na predratni nivo do 2031. godine. Prema CSIS-u, najnovije varijante TLAM-a koštale su oko 2,6 miliona dolara po raketi.

Od sistema protivvazdušne odbrane koji su korišćeni u ratu, najviše je upotrebljavan bio Patriot, raketa koja se sa kopna koristi za ciljanje aviona, kao i balističkih i krstarećih raketa. Prema proceni CSIS-a, tokom sukoba je korišćeno čak 1.430 od procenjenih predratnih zaliha od oko 2.330. Svaki presretač "Patriot" košta približno 4 miliona dolara - skupa, ali efikasna opcija koja se više puta koristi za obaranje iranskih dronova koji koštaju između 20.000 i 50.000 dolara po komadu.

- Potrebno je nekoliko godina da se proizvede raketa. Ako danas uložite novac u sistem, ne biste dobili raketu tri ili četiri godine. Ponekad čak i pet. Ono što sada dobijamo su rakete koje su finansirane 2023. godine - dodao je on.

Profimedia

Takođe je korišćen noviji, sofisticiraniji sistem poznat kao "Terminalna odbrana na velikim visinama" (THAAD), koji ima veći domet i veće visine presretanja od starijeg "Patriota". Zalihe su već bile ograničene, a CSIS je procenio da je ispaljeno između 190 i 290 od procenjenih predratnih zaliha od 360. Sa samo devet THAAD baterija operativnih u svetu, od kojih je sedam američkih, kontinuirani troškovi mogli bi ostaviti američke snage bez sistema koji bi bio ključan za odbranu od pretnji balističkih raketa iz zemalja poput Rusije, Kine ili Severne Koreje.

Šta je sa Evropom?

Očigledna tenzija između naoružavanja saveznika i očuvanja američkih rezervi već se odigrala zbog Ukrajine.

Još u oktobru 2025. godine mesecima pre početka operacije "Epski bes", Tramp je odbio da da Ukrajini "Tomahavke", navodeći potrebu da se izbegne iscrpljivanje američkih zaliha.

Ukrajinski zvaničnici sada kažu da su im hitno potrebni "Patriot" i drugi sistemi protivvazdušne odbrane kako bi zaustavili talas za talasom ruskih napada dronova i raketa.

- Pored rasta cena energenata, rat u Iranu znači iscrpljivanje američkih rezervi i iscrpljivanje proizvođača protivvazdušne odbrane. Dakle, kod nas dolazi do iscrpljivanja resursa - rekao je Zelenski za BBC u martu.

Profimedia Pixabay

Zelenski je naveo brojke kao primer zabrinutosti: SAD proizvode otprilike 60 do 65 raketa mesečno, ili između 700 i 800 godišnje, pri čemu su 803 korišćene samo prvog dana operacije "Epski bes".

Međutim, nedavno je Tramp iznenadio mnoge evropske zvaničnike ponudivši da Ukrajini da pravo da proizvodi Patriote u zemlji. Slični aranžmani već postoje u Nemačkoj i Japanu.

Ilejn Mekasker, veteranka Ministarstva odbrane sa 13 godina iskustva, koja sada radi kao stručnjak u Američkom institutu za preduzetništvo, kaže da bi iskustvo Ukrajine u borbi protiv Rusije, kao i iskustvo SAD u borbi protiv Irana, moglo pomoći u stvaranju jeftinijih, masovno proizvedenih sistema koji bi dopunili postojeće skupe proizvode.

- Odavno znamo da ne želimo da ispaljujemo presretače od 6 miliona dolara na dronove od 1.000 dolara. Mislim da se sada više fokusiramo na to rešenje i da se više ljudi fokusira na proizvodnju rešenja koja su efikasnija i ne koštaju toliko - istakla je ona.

Uprkos svemu, malo je zabrinutosti zbog mogućnosti da će municije nestati - ne zato što su američke zalihe neograničene, već zato što su navodno iranske u mnogo gorem stanju.

- Vojska Sjedinjenih Država ima više nego dovoljno municije, raketa i zaliha da služi svim strateškim ciljevima predsednika Trampa i dalje, a operacija "Epski bes" je otkrila šta se dešava kada se kačite sa SAD - rekla je portparolka Bele kuće Ana Keli u saopštenju poslatom Bi-Bi-Siju.

Za sada svaka raketa ispaljena na iransku metu, poslata ka ukrajinskim linijama fronta ili zadržana za slučaj napada na Tajvan, dolazi iz rezervi koje se stalno smanjuju. Uprkos tome, Vašington se kladi da može da prebrodi ovaj sukob dok proizvodnja ne sustigne potrošeno.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi