Amerika ili Iran: Kome je više potreban mirovni sporazum?

SAD i Iran već pet dana zaredom gađaju ciljeve jedno drugog širom Bliskog istoka, a obe strane su izjavile da memorandum o razumevanju koji su potpisale u junu, o produženju prekida vatre i održavanju razgovora, više nije na snazi, iako su obe strane naznačile spremnost da nastave diplomatske odnose.

U međuvremenu, Pakistan, glavni posrednik između SAD i Irana, u četvrtak je pozvao obe strane da okončaju najnoviji talas napada i održe razgovore. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Tahir Andrabi rekao je novinarima u Islamabadu da Pakistan "čvrsto veruje da nema alternative održivom angažovanju, dijalogu i diplomatiji u težnji ka zajedničkim ciljevima trajnog mira, stabilnosti i napretka".

Međutim, lideri obe zemlje sugerisali su da ne žure sa postizanjem kompromisa. Američki predsednik Donald Tramp više puta je poslednjih dana tvrdio da Iran "očajnički" želi da sklopi mirovni sporazum sa Vašingtonom, ali da ne veruje da će se Teheran pridržavati sporazuma.

S druge strane, iranski zvaničnici zadržali su prkosan ton. Glavni pregovarač Mohamad Bager Galibaf rekao je u sredu da je Iran "u egzistencijalnom ratu sa Amerikom" i da nema razloga da nastavi da se pridržava mirovnog sporazuma.

Ali da li ijedna od dve strane može sebi da priušti da nastavi višemesečni rat? Evo šta znamo o tome kako bi ekonomski i politički pritisci mogli da ograniče obe zemlje.

Teheran: Narušena ekonomija i oslabljena odbrana

Profimedia

Iranska ekonomija je ozbiljno pogođena, ne samo zbog rata sa SAD i Izraelom, već i zbog decenija američkih sankcija. Iako je i dalje moćna, njena vojna infrastruktura takođe je pretrpela veliku štetu.

Ekonomske sankcije

Iran je jedna od zemalja sveta pod najtežim sankcijama. Američke sankcije su smanjile izvoz nafte, otežale pristup globalnim finansijama i zamrznule imovinu. Zbog toga je BDP Irana po glavi stanovnika pao sa 8.000 dolara u 2012. na 5.000 dolara u 2024. godini. Izvoz nafte je opao sa 2,2 miliona barela dnevno u 2012. na 1,5 miliona u 2025. godini.

Kada su obe strane potpisale Memorandum o razumevanju u junu, SAD su ukinule pomorsku blokadu, izdale 60-dnevno izuzeće od sankcija i obećale da će odmrznuti iransku imovinu. Iranski rijal, čija je vrednost pala, porastao je za 15 procenata na dan potpisivanja sporazuma. Međutim, SAD su ove nedelje ponovo uvele sankcije Iranu, nanoseći udarac oslabljenoj ekonomiji.

Odbrambeni kapaciteti

Iranska vojska, iako je nastavila agresivno da uzvraća udarce na američke vojne objekte u susednim zemljama Zaliva, bila je ozbiljno oslabljena američko-izraelskim napadima u prvoj fazi rata, prema analizi Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS).

Profimedia

Do 1. aprila Iran je iscrpeo 30 procenata svojih predratnih raketnih zaliha i 60 procenata svog arsenala dronova, napominje CSIS. Značajan deo pomorske infrastrukture je meta, uključujući luke i ratne brodove, dok su pogođena i mesta za proizvodnju oružja. SAD su tvrdile da su značajno oštetile iranska nuklearna postrojenja tokom 12-dnevnog rata 2025. godine.

U novim američkim udarima gađane su vojne lokacije, uključujući strateški važno ostrvo Veliki Tanb u četvrtak.

Regionalna diplomatija

Odnosi Teherana sa susedima u Zalivu, već zategnuti nakon što ih je Iran napao u martu i aprilu, dodatno su narušeni trenutnim napadima i uzvratnim udarima.

SAD imaju vojnu imovinu na najmanje 19 lokacija širom Bliskog istoka, uključujući u Bahreinu, Jordanu, Kuvajtu, Kataru, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Iran je dosledno tvrdio da napada američku vojnu imovinu, ali iranski udari tokom prve faze rata pogodili su suverenu teritoriju i prouzrokovali civilne žrtve.

Profimedia

Podstaknute sukobom, zemlje Zaliva sada pojačavaju vojnu saradnju razmenom podataka i koordinacijom sistema upozoravanja.

SAD: Cene nafte, međuizbori i nestašica oružja

SAD su se takođe suočile sa ogromnim pritiskom u ratu i nisu uspele da nateraju Teheran na kapitulaciju, uprkos Trampovom hvalisanju.

Rastuće cene nafte

Cene sirove nafte skočile su za 12 odsto nakon najnovijeg talasa američkih napada na Iran, jer je zabrinutost zbog tranzita kroz Ormuski moreuz ponovo porasla. Pre rata oko petina svetske nafte prolazila je kroz plovni put, ali je iranska blokada moreuza poremetila cene energije širom sveta.

Nestabilne cene se odražavaju na benzinskim stanicama širom SAD, gde je benzin skočio sa 2,98 dolara po galonu (0,78 dolara po litru) pre rata na vrhunac od 4,63 dolara (1,22 dolara po litru) u maju.

Profimedia

Izbori na sredini mandata

Povećane cene na pumpama i rezultirajući porast troškova života, generalno, doprineli su tome da rat SAD protiv Irana bude veoma nepopularan među Amerikancima.

Većina, 57 odsto, veruje da je to bila pogrešna odluka Trampove administracije, prema anketi YouGov-a ove nedelje. Rat se neprijatno nadvija nad republikancima kako se približavaju izbori na sredini mandata u novembru, kada stranka rizikuje da izgubi većinu u Kongresu. Neke ankete već pokazuju da demokrate imaju malu prednost.

Nestašica oružja

Zalihe američkog oružja takođe su male, iako još nisu dostigle kritični nivo, prema CSIS-u.

SAD su se fokusirale na napad na Iran sa sedam svojih najmoćnijih i najskupljih vrsta oružja. U najmanje četiri vrste iscrpljena je polovina zaliha još u prvoj fazi rata. Analitičari ističu da bi njihovo obnavljanje moglo da potraje od nekoliko meseci do nekoliko godina, čak i uz Trampov nedavno usvojeni Zakon o proizvodnji odbrambene opreme koji primorava privatne proizvođače oružja da povećaju proizvodnju.

Profimedia

Važno je napomenuti da su, pored milijardi troškova za oružje, SAD takođe pretrpele gubitak od 14 američkih vojnika, dok je još 414 ranjeno do 14. jula, prema analizi Centra za američki progres.

Hoće li se neko povući zbog ovih izazova?

Alam Saleh, profesor na Australijskom nacionalnom univerzitetu, rekao je za Al Džaziru da, iako ekonomski pritisci i regionalna diplomatija mogu biti opravdane brige za Teheran, rukovodstvo zemlje rat vidi kao borbu za svoju egzistenciju i malo je verovatno da će popustiti.

- Iranska ekonomija se oslanja na domaću proizvodnju i nekako je ekonomski nezavisna - prošla je kroz skoro 47 godina sankcija - rekao je Saleh, napominjući da je Teheran odavno pronašao načine da preživi sankcije.

Iran je takođe odlučan u tome da pokaže SAD da ne treba da ga doživljavaju kao slabog i ne može da popusti na osnovu oslabljenog vojnog položaja, dodao je. Što se tiče proizvodnje oružja, američki mediji su izvestile da je Iran brzo ponovo pokrenuo proizvodnju dronova nakon aprilskog primirja, a neki analitičari procenjuju da bi zemlja mogla u potpunosti da obnovi svoj arsenal dronova za nekoliko meseci.

Profimedia

- Stoga, Iran nije spreman da sklopi bilo kakav dogovor ukoliko ne bude garantovana njegova bezbednost. Bez obzira na ekonomske pritiske sa kojima se suočava, Iran neće napraviti kompromis. Nema drugog izbora nego da se odupre - rekao je Saleh.

Što se tiče SAD, analitičari kažu da zabrinutost zbog zaliha oružja nije usredsređena na rat u Iranu, već na potencijalni budući sukob sa rivalskim supersilama.

- Jasno je da je stopa trošenja ključnog oružja, uključujući presretače raketa Patriot i krstareće rakete Tomahavk, ogromna - rekao je za Al Džaziru Brajan Finukejn, stručnjak za bezbednost u Međunarodnoj kriznoj grupi.

- Ovo je oružje koje bi moglo biti potrebno za bilo kakvu vojnu nepredvidivost, sa Kinom, na primer - dodao je.

Obe strane su pritisnute zbog troškova rata, ali SAD, kako kaže, trpe veću štetu po reputaciju.

- Kina i Rusija posmatraju i vide da SAD ne mogu da se nose sa Iranom bilo kojim mogućim sredstvima. To pokazuje da američka vojska ima ograničenja u postupanju sa srednjom silom poput Irana - rekao je Saleh.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi