Stari kontinent u paklenom stisku: Da li će se Evropa odsad peći na ekstremnim temperaturama i može li išta da se uradi

Temperature u Evropi dostigle su novi maksimum ovog leta, sa toplijim toplotnim talasima početkom leta koji su izazvali bolesti, smrtne slučajeve i kolaps infrastrukture širom kontinenta.

Saobraćaj je u nedelju poremećen, jer su temperature dostigle 40 stepeni u Nemačkoj, Češkoj i Poljskoj. U Francuskoj dani sa prosečnom temperaturom od 29,8 stepeni, koja je u jednom gradu dostigla 44 stepena, ustupili su mesto olujama, zbog čega je, prema procenama, umrlo oko 1.000 ljudi više nego inače. A u Francuskoj i Španiji buknuli su i požari.

Ovo bi moglo da postane nova normala.

Samo prošlogodišnji toplotni talas izazvao je oko 2.300 smrti u 12 evropskih zemalja, kaže WWA.

Studija Svetske vremenske atribucije (WWA) otkrila je da je intenzivna vrućina na ovom nivou sada desetine do stotine puta verovatnija nego što je bila 2003. godine, a bila je nezamisliva pre 50 godina.

- Smrtnost povezana sa vrućinom verovatno će ostati karakteristika evropske klime koja se zagreva - upozorava doktor Hans Kluge, regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu.

Tanjug/AP Photo/Aurelien Morissard

Broj smrtnih slučajeva povezanih sa klimatskim promenama već je porastao u proseku za 52 čoveka na milion ljudi godišnje od 1990-ih, rekao je on za Al Džaziru, što je trend za koji kaže da pokazuje malo znakova preokreta sam po sebi.

Evo šta bi ovo moglo da znači da li će u Evropsi ovo postati standardno tokom leta.

Da li je ovo zaista nova normala?

Odgovor strdučnjaka je "da, tako izgleda". Prema SZO, toplotni talasi su generalno bili oko 3,5 stepeni hladniji u junu 1976. godine, a za 2 stepena hladniji čak i 2003. godine.

- Zamislite to kao trku gde je startna linija pomerena mnogo bliže cilju - rekao je za Al Džaziru doktor Akšaj Deoras sa Univerziteta u Redingu. U krajnjoj liniji, to je zbog globalnog zagrevanja, kaže on.

Tanjug/AP Photo/Emma Da Silva

Deoras kaže da se ovo svodi na "nameštanje kockica" ka nekada retkim ekstremima.

Modeliranje WWA ide dalje: pri trenutnim stopama emisija ugljen-dioksida, očekuje se da će se vremenski ekstremi jačine ovog letnjeg toplotnog talasa desiti svakih nekoliko decenija - a današnji ekstremi su dobra najava za to kako bi obično leto moglo da izgleda do sredine veka.

Zašto su ovog leta temperature u Evropi ekstremne?

Neposredni okidač je zastoj sistema visokog pritiska, ili "toplotna kupola“, koja zadržava toplotu u jednom području danima ili nedeljama.

Toplotne kupole nisu novost, ali već pomerena osnovna linija ka Evropi znači da isti obrazac sada proizvodi daleko toplije posledice nego pre nekoliko decenija, rekao je Deoras za Al Džaziru.

Tanjug/AP Photo/Christophe Ena

Profesorka Hana Klok sa Univerziteta u Redingu kaže da je to zato što zagrevanje koje stoji iza novih, ekstremnih vremenskih obrazaca dolazi od emisija ispuštenih pre nekoliko decenija, a klimatskom sistemu je potrebno vreme da reaguje, tako da sada osećamo posledice zagađenja iz prošlosti.

Kopernikov izveštaj o stanju klime u Evropi za 2025. godinu potvrđuje ovo: više od 95 procenata kontinenta zabeležilo je prošle godine nadprosečne godišnje temperature, uz rekordan gubitak alpskih glečera i najviše temperature površine mora ikada izmerene u Evropi.

Pošto se Evropa zagreva otprilike dvostruko brže od ostatka planete, očekuje se da će taj jaz sa globalnim prosekom nastaviti da se širi - što znači da šta god svet u proseku doživi u narednim decenijama, Evropa će to verovatno prva i najgore iskusiti.

Da li je ovaj trend nepovratan?

Deo štete je trajan, ali deo još nije.

- Uzmimo za primer glečere. Pošto su efekti zagađenja od pre nekoliko decenija kumulativni, neki od onih koje doživljavamo ovog leta već su zaključani - kaže Klok.

Tanjug/AP Photo/Antonio Calanni

Alpski glečeri, koji hrane glavne evropske reke, kaže ona, već su se smanjili ispod praga koji omogućava oporavak, a njihov doprinos letnjem rečnom protoku je "trajno smanjen".

Međutim, nije sve uklesano u kamen.

- Svaka tona izbegnutih emisija menja izglede za ono što sledi - kaže Klok.

Ono što sada radimo, dakle, odlučiće razliku između leta sa kojima je jednostavno teško živeti u budućnosti i leta koja postaju "zaista izvan naše sposobnosti da se nosimo sa njima".

Neki resursi, poput podzemnih voda na severu Evrope, još se mogu oporaviti, "ali vreme za delovanje je sve kraće sa svakom sušnom godinom", kaže ona.

Kako ovo utiče na ljudsko zdravlje?

Danak je već ozbiljan i verovatno će biti još veći.

Tanjug/AP Photo/Christophe Ena

Časopis "Lancet Countdown Europe" izračunao je da je samo u 2024. godini u regionu bilo 62.000 smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom, a projekcije pokazuju dalji strmi porast do 2050. godine ako ne napravimo promene.

Veći deo problema, kako kaže Kluge, jeste arhitektonske prirode i uglavnom nije rešen.

- Većina stambenih jedinica u ovom regionu projektovana je za hladniju klimu - da zadrži toplotu, a ne da je ispušta - ističe on, upozoravajući da bi bez velikih rekonstrukcija broj smrtnih slučajeva mogao da raste i posle 2050. godine, bez obzira na to koliko dobri postanu sistemi upozoravanja.

- Vlade treba da prave planove za vrućine onako kako ih prave za zimski grip - kao ponavljajući, predvidljivi izazov koji zahteva trajnu infrastrukturu, a ne kao jednokratnu krizu koja zahteva hitnu improvizaciju - dodao je.

Šta se još može učiniti?

Tanjug/AP Photo/Kin Cheung

Klok ističe dva prioriteta: sisteme ranog upozoravanja koji pouzdano dopiru do ljudi kojima je najpotrebnija zaštita i remont vodne infrastrukture u Evropi koja je izgrađena za obrasce padavina koji više ne postoje.

Deoras kaže da su emisije i dalje važne: njihovo smanjenje neće eliminisati toplotne talase, koji su "prirodni deo klimatskog sistema", ali bi ih to učinilo "manje intenzivnim, ređim i kratkotrajnim".

Nijedan od pomenutih stručnjaka ne opisuje situaciju kao beznadežnu.

Oni upozoravaju da se vremenski okvir za rešavanje problema sužava: infrastruktura se i dalje može nadograditi, emisije se i dalje mogu smanjiti, sistemi upozorenja se i dalje mogu poboljšati - ako se odluke o tome donesu sada, a ne posle sledećeg toplotnog talasa.

Kako će izgledati "normalno" evropsko leto 2050. godine još treba da se vidi, slažu se oni.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi